Ljudi koji žele da prestanu da jedu brzu hranu prolaze kroz isti osećaj tuge, umora i depresije, kroz koji prolaze osobe koje se odvikavaju od droga, pokalao je novo istraživanje.

Ali, ako onaj ko želi da se "skine" sa brze hrane izdrži pet dana, ti simptomi se polako ublažavaju, želja za tom hranom i umor se smanjuju.

Istraživanje pokazuje da mozak postaje zavisan od masne i brze hrane, i da je ljudima koji su navikli na takvu ishranu teže da te navike promene, nego što se ranije mislilo.  

Istraživači sa Univerziteta u Mičigenu prvi su koji su analizirali kako prestanak konzumiranja obrađene i brze hrane utiče na ljude.

Šećer i so su namirnice koje kod ljudi uzrokuju iznenadnu želju za hranom, zbog koje ljudi impulsivno biraju masne i nezdrave namirnice. A ignorisanje potrebe tela za čašom gaziranog napitka, hamburgerom, ili nekom grickalicom, slatkišem, čini da se ljudi osećaju iscrpljeno i neraspoloženo.

Ovaj osećaj očaja zatim navodi ljude da ponovo posustanu pred nezdravim namirnicama i veoma im otežava da počnu zdravije da se hrane, kaže vodeći autor istraživanja dr Ešli Girhart.

Oko 231 odraslih ispitano je o tome kako su se osećali dok su prestajali da jedu brzu i nezdravu hranu, u eksperimentu koji je trajao oko godinu dana.

Učesnici su prijavili da su tužni, loše raspoloženi, umorni i da su imali jaku želju za tom hranom prvih dva do pet dana nakon što su prestali da je jedu. Ovi simptomi odvikavanja počeli su da blede nakon pet dana, kažu naučnici, ističući da su slični kao kod odvikavanja od droge.

Isti tim istraživača je ranije sproveo studiju u kojoj je utvrđeno da neke namirnice, poput čokolade ili pice deluju na deo mozga odgovoran za nagrade. To znači da mozak može da se navikne na ove namirnice i da traži još.

Stručnjaci podsećaju da milioni ljudi širom sveta imaju problem sa gojaznošću, zbog čega ukazuju na potrebu za zdravijom ishranom.