Svako poglavlje u pregovorima sa Evropskom unijom je od velikog značaja i svako je teško na svoj način. Ali, prema svim najavama stručnjaka, ali i predstavnika državnih organa, ono koje tek treba da bude stavljeno na sto, a reč je o Poglavlju 27 ili o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama, moguće je - biće najteže, najkomopleksnije i najskuplje po Srbiju.

Upozorio je na to nedavno ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan koji je istakao da Srbija trenutno izdvaja 0,2% BDP-a (Bruto društvenog proizvoda) za ekologiju, a da bi trebalo da izdvaja 10 puta više za te namene.

"Srbija u zaštitu životne sredine treba da uloži oko 15 milijardi evra u narednih 25 do 30 godina", izjavio je Trivan.

Predstavnici vlasti, dakle, svesni su šta čeka Srbiju i kako će taj "boks meč" biti veoma, veoma naporan i dug.

ŠTA SVE OVO PODRAZUMEVA?

Pre svega, usklađivanje zakona sa propisima EU, sprovođenje tih propisa na adekvatan način (moguće je da EU finansijski kažnjava države-članice koje se ne pridražavaju standarda)...

U ceo taj set oko zaštite životne sredine spadaju: kvalitet vazduha, kvalitet vode, zaštita prirode, industrijsko zagađenje i upravljanje rizicima, upravljanje hemikalijama, kao i klimatske promene.

Zapadni Balkan sve TOPLIJI, saradnja rešenje

U najnovijem izveštaju Koalicije 27, grupe od 11 nevladinih organizacija, koja prati pripreme Srbije za otvaranje Poglavlja 27 u okviru pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, uz žaljenje je konstatovano je da životna sredina i klimatske promene još nisu prioritet Vlade Srbije, uprkos deklarativnom zalaganju na svim nivoima.

Izveštaj pod nazivom "Poglavlje 27 u Srbiji: Još uvek u pripremi", koji pokriva period od novembra 2016. do septembra 2017. godine, predstavljen je danas u beogradskom Domu omladine, uz konstataciju da nije bilo značajnijeg napretka na ovom polju.

"Pozivamo Vladu Srbije da za 2018. godinu opredeli značajnija sredstva za zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena, što bi bio signal da ova oblast, konačno, izlazi i senke drugih sektora", rekla je direktorka Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović u ime Koalicije 27.

Ona je pozvala Evropsku uniju i u Evropsku komisiju da nastave da pružaju konkretnu podršku projektima koji doprinose boljem kvalitetu života svih građana Srbije.

UBIJANJE i TRGOVINA PTICAMA u SRBIJI

U izveštaju Koalicije 27, kao najveći propusti, istaknuto je to što se:

• propisi ne usvajaju predviđenom, a još manje neophodnom dinamikom;

• proces donošenja/usvajanja propisa suviše često se dešava van očiju javnosti i ne uključuje sve zainteresovane strane;

• usvojeni propisi se u praksi često sprovode na neadekvatan način;

• nedovoljni kapaciteti za nadzor, poput manjka kapaciteta inspekcijskih službi dodatno doprinose negativnoj situaciji, što ozbiljno narušava željenu sliku efikasnog sistema zaštite životne sredine u Republici Srbiji;

• za životnu sredinu se ne izdvaja dovoljno finansijskih sredstava, što dodatno otežava stanje;

• sredstva izdvojena za ovu namenu često se nenamenski troše ili se čak vraćaju neutrošena u budžet.

Državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Ivan Karić dao je svoj komentar:

"Kao što je istaknuto u izveštaju Koalicije 27, uspostavljanje stabilnog sistema finansiranja životne sredine (funkcionisanje Zelenog fonda), poboljšanje sprovođenja i nadzor nad sprovođenjem kao i adekvatni administrativni kapaciteti na nacionalnom i lokalnom nivou, neka su od najznačajnijih pitanja sa kojima ćemo se kao sektor zaštite životne sredine suočavati".

Dodao je dodao da se u pogledu pripreme pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 očekuje i
imenovanje šefa pregovaračke grupe 27 i finalizacija pregovaračke pozicije kako bi bila poslata na neformalne konsultacije Evropskoj komisiji u prvoj polovini 2018. godine.

Pregovaračka pozicija će pre tog koraka, u kratkim crtama biti predstavljena nevladinom sektoru, lokalu i privrednom sektoru, po ugledu na prvo predstavljanje koje je bilo početkom jula.

UPOZORENJE: I KAD UĐETE u EU, MOŽEMO DA VAS KAZNIMO!

Antoan Avinjon, predstavnik Delegacije Evropske unije, istakao je da je EU svesna kompleksnosti poglavlja 27 i činjenice da je za države u pristupnim pregovorima teško da ispune visoke standarde koje postavlja Evropska unija.

"Zbog toga i postoji prelazni period kada EU sarađuje sa tim državama kako bi se one prilagodile evropskim zahtevima. Ipak, treba znati da ionda kada država postane članica, Evropska komisija ima mehanizme da je finansijski kazni ukoliko ne ispunjava direktive EU u oblasti zaštite životne sredine", upozorio je predstavnik Delegacije Evropske unije.

Učesnici diskusije su se saglasili da su pred Srbijom značajni izazovi, ali i da formiranje zasebnog Ministarstva za zaštitu životne sredine treba posmatrati kao signal posvećenosti države podizanju značaja životne sredine i klimatskih promena na listi prioriteta.

U narednom periodu je neophodno jačanje saradnje Ministarstva za zaštitu životne sredine sa civilnim sektorom i veće učešće nevladinog sektora u svim temama koji se tiču životne sredine, zaključak je panela.