Nakon što je Unesko odlučio da gusle uvrsti na Reprezentativnu listu nameterijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kao deo kulturnog nasleđa Srbije, nastala je "međunarodna drama"...
Naime, ambasadori Albanije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i, kako se navodi, nekih drugih zemalja, podneli su toj organizaciji zajednički zahtev za postizanje konsenzusa o tome da li ovaj istrument pripada vizantijskoj ili arapskoj kulturi, piše Koha.
Deklaraciju je u ime svih zemalja predstavio albanski ambasador pri Unesku, Ferit Hodža.
Albanci tvrde, piše portal, da su gusle njihov tradicionalni instrument i oni ga zovu lauta.
Tvrdi se, naime, da su Albanija i tzv. Kosovo još pre nekoliko godina pokušali da ovaj muzički instrument registruju u Unesku kao baštinu svog kulturnog nasleđa, ali je taj zahtev odbijen jer Kosovo nije član Uneska.
GUSLE U UNESCO: Da nas ne prestignu Albanci
"Ovaj stari muzički instrument rasprostranjen je širom Dinarske oblasti, od Slovenije do Albanije i dalje, od Rumunije, Bugarske, ali i Makedonije, Hrvatske, BiH. To je albanska lauta. Ali slične pesme pevaju i Sloveni sa instrumentom koji se zove gusle", navodi portal.
Dodaje se da Crnogorci taj instrument kao Srbi nazivaju gusle.
Navode i da lautu, za Albance, i gusle za Srbe i Crnogrce, koriste u Rusiji, Češkoj, ali i u Arabiji.
Za Rumune su gusle isto lauta, kao za Albance.
"Ali kome pripada ovaj instrument, vizantijskoj ili arapskoj kulturi? Albansko Ministarstvo kulture kaže da je u kontaktu sa crnogorskim, kako bi se i druge zemlje Jugoistočne Evrope uključile u donošenju konsenzusa. Zajednički zahtev ambasadora Albanije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine je zato upućen Unesku", piše ovaj prištinski dnevnik u onlajn izdanju.
