Prošle godine Vlada Švedske je odlučila da finansira eksperiment u jednom švedskom domu za penzionere (Svartedalens retirement home) u Geteborgu, piše britanski Indipendent.

Medicinskom osoblju je tokom jedne godine smanjen radni dan sa osam na šest sati. Ideja je bila bila da se uporedi rad medicinskih sestara sa kraćim radnim vremenom i kontrolne grupe koja bi radila kao i ranije.

Jedan od načina na koji se u studiji merila produktivnost je bio da se gleda kvalitet nege koju je svaka bolničarka pružala.

Godišnji rezultati su pokazali da su medicinske sestre koje su radile šest sati u stvari produktivnije od onih koje su radile duže. Kada su brojke analizirane, ispostavilo se da je 68 bolničarki sa kraćim radnim vremenom uzelo upola manje dana bolovanja od njihove kontrolne grupe.

Ne samo to, nego su uzimale i tri puta manje pauza, a da se uopšte ne govori o tome da su same bile "značajno veselije".

Bengt Lorencon, istraživač na projektu objašnjava da "ako su bolničarke (ukupno) više na poslu i zdravije su, to znači da je povećan kontinuitet posla i prisutnost radnika... a to znači i viši kvalitet nege".

Izveštaj navodi da "20 odsto sretnije" bolničarke daju 64 odsto više aktivnosti s pacijentima.

Ovakva studija nije prva te vrste, jer mnoge start-up kompanije u Švedskoj nude šestočasovno radno vreme.

Background AB, proizvođač digitalnih sadržaja, je usvojila kraće radno vreme prošlog septembra, i tamo zaposleni rade šest sati od 8:30 ili 11:30 ujutro, sa dodatnih sat vremena pauze za ručak.

Suvlasnik kompanije je za BBC rekao da je "teško biti koncentrisan tokom osam sati rada, ali sa šest možete biti fokusirani i uraditi stvari brže".

Ovaj švedski eksperiment potvrdio je i ono što se tvrdilo u prošlogodišnjoj anketi u Britaniji - sedmočasovno radno vreme ili kraće daje najveću produktivnost. U sličnoj anketi 2014. godine, 57 odsto Britanaca je reklo da podržava četvorodnevnu radnu nedelju.