Uspešan početak u borbi protiv zarađivanja "lake love" na struji, a na račun uništavanja reka i planina, bez premca je najveći uspeh građana Srbije u 2018. godini. Evo kako se to odvijalo.
Sve je izgledalo je kao "gotova stvar" - država je rekla svoje, investitori su dali pare gde koliko i gde treba, mini hidroelektrane su počele da se grade, i "meštani tu nemaju više šta da kažu niti da se šta pitaju". Ali, s tim se nisu složili buntovni Srbi "u lokalu" i tako je, protest po protest, incident po incident, izvojevana prva velika "zelena" pobeda građanske Srbije nad gramzivim kapitalom malih srpskih "tarifnih tajkuna".
Tokom 2018. godine aktivisti grupe građana "Odbranimo reke Stare planine" organizovali su više protesta u Pirotskom okrugu protiv izgradnje mini hidrocentrala prevashodno na teritoriji Parka prirode Stara planina, ali i generalno u Srbiji.
Nisu to bili ulični protesti dotad viđeni u Srbiji, koji su i protest koliko i "događanje", prilika za neku lični Facebook ili Instagram fotku, već oni pravi, kad muka natera.
Na takvim protestima bunila se građanska Srbija (jer podanička se ne buni) u mestu Temska ali i selima Topli Do, Rsovci, Pakleštica, Dojkinci, Trnski Odorovci, Rakita...
Na najveći skup, ako sed ne računa onaj u gradu Pirotu, podseća beogradski "Danas",za Đurđevdan se u Pakleštici na Staroj planini održao veliki narodni zbor protiv gradnje MHE na reci Visočici.
Naime, na obližnjoj lokaciji Vladikine ploče, neki "genijalac" je isplanirao a drugi "genijalci" odobrili gradnju dva kilometra dugačkog tunela u koji bi se "gurnula" jedna planinska reka, Visočica, najmoćnija na Staroj planini.
"Ne damo našu reku, netaknutu prirodu, pastrmku potočaru i rakove za nešto malo struje i punjenje nečijih džepova", poručili su meštani nadležnima u Srbiji.
A borba protiv Golijata investitora koji su namirisali zaradu u tome da se na račun prirodnog bogatstva Srbije napravi struja koje se po "povlašćenoj ceni" (čitaj preskupa) prodaje energetskom sistemu Srbije, a čiju razliku do normalne EPS-ove cene dotiraju svi građani Srbije iz državne kase, nije niti laka niti jednostava.
Protesti sami po sebi jesu "digli prašinu", ali od njih ne bi bilo vajde da meštani nisu svojim telima branili blago Srbije. Ima već godinu dana kako istrajni Staroplaninčani stalno dežuraju na mestu ekološkog incidenta, i blokiraju započete radove. Sve to nije prošlo mirno, pa je bilo i povremenih fizičkih koškašnja meštana i radnika obezbeđenja investitora.
Haos u selu Rakita: Tuča zbog izgradnje MHE!
Ne brani se samo reka, brane se i okolna imanja, koja je investitor bez ikakvog prava uzurpirao. U Rakiti je uništen atarski put, upalo se u posede, pokrenuto klizište... a sve kako bi se pregradila Rakitska reka.
Na kraju je na uništavanje prirode morala da reaguje i država, to jest deo nje. Ministarstvo energetike se nevoljno oglašavalo o slučajevima MHE, ipak je biznis u pitanju a u Srbiji se zna da "lova vrti gde burgija neće", ali je zato neočekivano oštro reagovalo novo Ministarstvo zaštite životne sredine.
Ministarstvo: ZABRANITI gradnju mini hidro-elektrana
Poveden je upravni spor o zabrani gradnje MHE u selu Pakleštica na Staroj planini. Tu se onda pokazalo i vrlo srpsko sudstvo, jer je Upravni sud presudio u korist "jačeg" - investitora. Tek je žalba Ministarstva donela pravi efekat, i Kasacioni sud je zabranio gradnju.
POBEDA! Jedna mini-hidroelektrana manje!
Ta pobeda nije mala, jer prvi put se u Srbiji kapitalu pokazalo da nije nezaustavljiv, ako se ide protiv očigledne dobrobiti šire zajednice i ekološke supstance Srbije.
Dapače, može se meriti sa drugom velikom pobedom "zelene" Srbije, prvom sudskom presudom na kaznu zatvora zbog zagađivanja opasnim otpadom, koji je takođe izguralo resorno ministarstvo.
ČULO SE DO BRISELA
A o ovim pobunama i pobedama građana Srbije čulo se i van nje. Čulo se čak do Brisela, odakle je stiglo upozorenje Beogradu da se prestane sa gradnjom elektrana na uštrb životne sredine, a u Memorandumu Evropskog parlamenata o napretku u priključenju Srbije EU zaštita Stare planine je bila jedan od tri dodata amandmana, pored slučajeva Srebrenica (negiranje genocida) i Savamale (nelegalno rušenje objekata u Beogradu).
Da bunt građana ima šanse da promeni budućnost Srbije na bolje nade daje to što Srbija priprema nacrt novog zakona kojim će se zabraniti izgradnja malih hidroelektrana (MHE) u zaštićenim područjima.
Zakon, koji je izradilo Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije, biće početkom 2019. godine prosleđen vladi i parlamentu, izjavio je krajem novembra državni sekretar u tom ministarstvu Ivan Karić za britansku agenciju Rojters.
"Ukoliko se nastavi ovaj ekstremno neekološki trend preusmeravanja rečnih tokova u kanale, uskoro ćemo zauvek izgubiti više hiljada kilometara balkanskih tokova i reka", rekao je Karić.
...JER OVAKO TO KASNIJE IZGLEDA
Šta znači imati mali hidroelektranu na okolnoj reci dobro je, nažalost, znano građanima Užica. Tamo su dosad izgrađene dve MHE, u podnožju brane Vrutci i na Belom Rzavu, u toku je gradnja u selu Ravni, a planirana je i jedna na potoku Ročnja - i to u zaštićenom slivu vodoakumulacije Vrutci, piše "Danas".
Malo posle izgradnje u akumulaciji Vrutci, odakle se koristila voda za snabdevanje Užica, otkrivene su otrovne alge. U javnosti se pominjalo da je MHE zahvatala suviše vode i svojim radom doprinela problemu.
Zbog gradilišta MHE u selu Ravni, na reci Prištavici, zbog pomora ribe Grad Užice je zahtevao kontrolu Ministarstva zaštite životne sredine. A onda, kao i za mnoge slične dopise zabrinutih građana, NVO pa i državnih institucija, kreće birokratska igranka.
Ministarstvo ekologije dopis prosledi Ministarstvu građevine, ono preko svoje Inspekcije inspekciji Grada Užica, kao izdavaocu dozvole...
Zbog svega toga imaju razloga da budu zabrinuti, ako ne i pomalo očajni, meštani oko planirane NHE na Ročnjaku. Tu se beskrupolozno krši zakon, tj Prostorni plan područja posebne namene sliva akumualcije Vrutzci, koji kaže da tu nema gradnje objekata koji nisu vodoprivredni, i koji ne služe samoj akumulaciji iz koje bi Užičani ponovo trebalo da dobijaju vodu za piće. To je potvrdila i Vlada, kada je 16. novembra usvojila Uredbu po povrđivanju Prostornog plana.
Nadležni su, zasad, gluvi na peticije, apele ali i krivične prijave meštana, koji ako se ne dignu na bunu kao na Staroj planini, ostaće bez potoka koji se vodom snabdeva 600 domaćinstava sela Bioska, Stapari, Ponikve i Volujac, i na kome su vodenice starije od stotinu godina.
