"Zemlja poljoprivrede" Srbija je pre više od decenije ugasila proizvodnju semena krompira u jedinom semenskom centru, Centru za krompir u Guči, pa je počeo uvoz na koji sada svake godine na sadnice ovog povrća iz inostranstva potrošimo do šest miliona evra, pišu "Večernje novosti".
Najviše se uvozi iz "zemlje cveća" - Holandije, i zbog toga sada više od 90 odsto "domaćeg" krompira nastalo je iz holandskog semena!
"Naša osnovna delatnost bila je da proizvodimo semenski krompir, jer smo locirani na pravom mestu, da obuhvatimo Raški, Zlatiborski i Moravički okrug. Razni uticaji i monopolisti, međutim, uspeli su da to ugase i mi smo 2005. godine izgubili trku sa privatnim sektorom", kazao je za beogradski dnevnik nekadašnji direktor Centra za krompir Guča, Milić Domanović.
Sada se kod nas svake godine uveze više od 6.000 tona semenskog krompira.
Gučanski Don Kihoti se i dalje bore protiv toga, rade malu proizvodnju mini-krtola, ali to je slaba zamena za uvoz. Pokušavaju i sa oživljavanjem starih sorti, među kojima je i "mesečar" - nekadašnja azbuka krompira - dobro adaptiran, otporan i sa dobrim prinosima.
Kako objašnjava Domanović, u Guči se radi projekat kako bi se afirmisala domaća proizvodnja, kroz nove tehnologije, aeroponike (gajenje u vazduhu), u proizvodnji semenskog krompira.
"DOMAĆI" HOLANĐANIN
Kako u praksi funkcioniše uzgoj "domaćeg" krompira? Poljoprivrednici kupuju semenski materijal - "elitu", to umnožavaju i prodaju kao domaći krompir. Deo se ostavlja za drugu generaciju, kao seme, a deo ide u prodaju, kao konzumni krompir. Tako se od "elite" dobija "original", onda ponovnom setvom prva reprodukcija i eventualno može i druga. Ipak, s obzirom na veliko prisustvo virusa, zaustavlja se već kod prve reprodukcije.
"Taj krompir možemo da zovemo 'srpskim' iako se seme uvozi iz Holandije i Nemačke. Klimatski i zemljišni uslovi daju tu tradiciju gajenja krompira. 'Elitu' uvozimo, a kod nas su jedna ili dve generacije. Ipak, jedva 10 odsto da imamo pravog semena. Nemamo ni kvalitetno domaće seme, a naročito za neku površinu od oko 40.000 hektara, koliko pokriva krompir u Srbiji. Kada se to sve pogleda, na ukupnoj površini, možemo da kažemo da ne sadimo kvalitetno seme krompira", objašnjava Zoran Bročić, profesor ratarstva i povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
U Srbiji su još pre četiri decenije stvorene tri sorte krompira, ali njih danas u proizvodnji nema. Kako priča Ratko Vukićević, direktor i vlasnik firme Agromobil u Guči, proizvođači uglavnom uvoze seme klase "elita", da bi od njega stvorili seme klase "A".
"Proizvođač iz Ivanjice kupi nekoliko stotina kilograma elitnog semena i poseje ga na svojoj parceli uz merkantilni krompir, koji već uzgaja Na taj način umnožava seme, ali se ono brzo zarazi virusima, jer da bi se stvarao kvalitetan semenski krompir moraju da postoje striktna pravila. Sa takvim semenom ovaj proizvođač kasnije se pojavi u Vojvodini sa pričom kako je to ivanjički krompir, što apsolutno nema veze sa istinom", objašnjava Vukićević.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina