Tako je onaj koji stavlja u promet GMO soju dužan da uspostavi sistem sledivosti i postupke na osnovu kojih se mogu identifikovati subjekti od kojih nabavlja, odnosno kojima je isporučio genetski modifikovanu soju i proizvode od genetski modifikovane soje, prenose "Nezavisne novine".

Pet godina mora voditi evidenciju koja omogućava praćenje i identifikaciju onih od kojih je nabavljena ili kojima je isporučena genetski modifikovana soja i proizvodi od genetski modifikovane soje.

"Subjekat koji stavlja u promet genetski modifikovanu soju i proizvode od genetski modifikovane soje odgovoran je za štetu nanesenu ljudima, imovini i životnoj sredini, koja nastane njenim stavljanjem u promet", stoji u Nacrtu zakona.

Postupak za stavljanje u promet soje se pokreće podnošenjem zahteva Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, a ako su ispunjeni svi uslovi, ministar donosi odobrenje.

Ministarstvo vodi registar izdatih odobrenja za stavljanje u promet genetski modifikovane soje i proizvoda od genetski modifikovane soje.

"Primena ovog zakona će omogućiti potrošačima da izvrše izbor u vezi s hranom za životinje koju upotrebljavaju za njihovu ishranu, a to se posebno odnosi na genetski modifikovanu hranu, koja će, ukoliko prođe veoma složenu proceduru procene rizika i odobravanja u Evropskoj uniji, prema odredbama ovog zakona morati biti jasno obeležena, tako da će potrošači moći da zaštite svoje osnovno pravo na izbor, tj. moći će da sami donose odluku da li žele ili ne žele da kupuju hranu za životinje koja sadrži genetski modifikovane organizme", navodi se u obrazloženju zakona.

Stojan Marinković, poljoprivrednik i predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača Republike Srpske, mišljenja je da je relativno kratak period upotrebe GMO useva i kultura da bi se moglo doći do zaključka kakve su posledice po konačnog konzumenta i čoveka.

Kaže kako su pojedini herbicidi koji se koriste kod uzgoja GMO kulture opasniji od samog proizvoda.

"Na primer poznato je da su ostaci glifosata, herbicida koji se koristi u zaštiti GMO soje protiv korova, izvor kancerogenih oboljenja za konzumenta", kaže Marinković.

Prema njegovim rečima, u ishrani životinja se godinama koriste genetski modifikovani organizmi te da je to gotovo nemoguće kontrolisati.

"Dobar deo GMO soje iz uvoza dolazi do naših životinja kroz smese i druge proizvode, a mi na to ne možemo uticati. Ono što je apsurdno je da je dozvoljen promet soje, a da nije dozvoljena njena proizvodnja", zaključio je Marinković.

U Srbiji je još uvek zabranjena proizvodnja bilo kakve hrane  za ljude ili životinje koja sadrži GMO.

Podsetite se MONDO priče o tome:

Ukidamo zabranu GMO? Šta nas čeka