Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik ocenio je da se međunarodna situacija promenila i da je u svetu shvaćeno i prepoznato da BiH ne može da preživi ukoliko ne pronađe bilo kakav kohezioni element.
U slucaju uspostavljanja minimuma zajednickog izmedu tri naroda i dva entiteta, to bi trebalo pretociti u bazni konsenzus, bar u necemu, jer u suprotnom, kaže Dodik za "Politiku", BiH nema šansu.
Takvom dogovoru se, dodaje, isprecilo pogrešno uverenje onih koji su se zaigrali pricom da ce medunarodni faktor umesto njih nešto da rešava.
"Bošnjacka elita svoju ulogu vidi u tome da oni izmisle šta bi bilo dobro, pa da onda mašinerija medunarodnog faktora krene sa pritiscima. Mislim da su se stvari u svetu bitno promenile. Svet svoje probleme i projekcije dislocira. Medunarodni intervencionizam je pri kraju, šta god neko mislio o tome", kazao je on.
Dodik kaže da i dalje postoje oni iz sveta koji "kontaminiraju ovdašnji prostor" time što se, nudeci navodna rešenja, uporno drže stereotipa na kojima su napravili karijere pre 20 godina.
Sve je to deo tragicne politike koja ne dozvoljava da Srbi, Bošnjaci i Hrvati nadu neka rešenja i krenu napred, navodi on.
Povodom pokušaja osporavanja imena Republike Srpske, Dodik kaže da su takvi zahtevi nemoguci, ali da zabrinjava preglasavanje u Ustavnom sudu BiH gde, objašnjava, sede troje stranih sudija i još dvoje koji su bivši potredsednici SDA.
"Pokrenu li oni tu inicijativu mi cemo pokrenuti inicijativu da se pored naziva Republika Srpska stavi crtica i dopiše - zapadna Srbija. Ne da menjamo naziv, vec da ga dopunimo, ako vec hoce da dopunjavaju. Ako hoce da idemo, ici cemo do kraja. Sinonim za RS može da bude samo zapadna Srbija", rekao je Dodik.
Govoreci o Komisiji za Srebrenicu na celu sa izraelskim istoricarem Gideonom Grajfom, Dodik kaže da je prethodan izveštaj bio nametnuta prica visokog predstavnika nastala pod ozbijnim pritiskom.
"Kako je moguce da je taj izveštaj iz 2004. obuhvatio sedam dana jula 1995. godine, bez ijednog stradalog Srbina. To je ekskluzivisticki dokument napravljen samo da pokrije politike tog vremena. Da bi se razumela dešavanja u Srebrenici u celini, mora da se sagleda širi period. Lažni i netacni izveštaj korišcen je kao cinjenica za medunarodne sudove koji nisu imali drugih dokaza", kazao je Dodik.
