Građani Srbije spremni su da menjaju svoje dosadašnje (loše) navike - 33% domaćinstava već odvaja otpad za reciklažu, 62% građana kaže da su smanjili upotrebu plastičnih kesa od kada je uvedena praksa naplate u supermarketima.
Kakva nam je ekološka svest? Kakav nam je odnos prema prirodi? Da li možemo sami da ucinimo nešto više da ocuvamo životnu sredinu? Da li smo i koliko spremni da cenimo proces reciklaže?
Sve ovo i još više bio je predmet istraživanja "Upravljanje otpadom u domacinstvima u Srbiji", koje su sproveli UN Women i Ministarstvo zaštite životne sredine, a koje je predstavljeno u Beogradu u saradnji sa Mikserom.
Nalazi istraživanja govore o spremnosti gradana da menjaju svoje dosadašnje navike, uprkos tome što nemaju uvek informacije i infrastrukturu za odvajanje otpada. 33% domacinstava u Srbiji vec odvaja otpad za reciklažu (13% potpuno odvaja otpad, 20 % odvaja delimicno), a 62% gradana kaže da su smanjili upotrebu plasticnih kesa od kada je uvedena praksa naplate u supermarketima.
U spremnosti da menjaju svoje, ali i tude navike, prednjace žene. Cak 77% žena odgovorilo je pozitivno na pitanje da li su spremne da menjaju svoje navike, a na isti nacin je odgovorio 67% muškaraca. Takode, 55% žena podstice druge da usvoje pozitivne svakodnevne prakse, što cini i 48% muškaraca.
Dakle, žene su svesnije ovog problema i aktivnije u rešavanju ovog problema ili, drugim recima, njihova ekološka svest je na nešto višem nivou od muškaraca. To je i normalno i ocekivano jer su, uglavnom, one više vezane za domacinstvo.
SVAKA CAST! Svi da se ugledamo na Miodraga
Medutim, globalno gledano, stanje u Srbiji nije dobro. To pokazuju i ovi podaci.
Postojece ucešce domacinstava u reciklaži je je relativno nisko: gotovo 70% nikada ne odvaja otpad za reciklažu, dok svako trece domacinstvo bar ponekad odvaja, najcešce plastiku.
Plasticna ambalaža cini cetvrtinu otpada u našim domacinstvima, dok su medu ambalažom najzastupljenije jednokratne plasticne flaše koje svi svakodnevno koristimo.
Dobra vest je da postoji svest o nedostatku ekološke svesti. Odnosno, svesni smo da problema u ocuvanju životne sredine ima i da to treba menjati, pa makar bile uvedene i kazne.
Za bitnije promene, postoji otvorenost i za obaveze odvajanja, koju bi uglavnom ili u potpunosti podržalo 60% domacinstava.
DA LI RECIKLIRATE?
Istraživanje sprovedeno medu 636 ispitanika na celoj teritoriji Srbije, pokazalo je da su žene, kljucni nosioci sadašnjeg odvajanja za reciklažu (68%), kao i promena navika (61%).
Stavovi su generalno pozitivniji kod mladih, u manjim gradovima i jugoistocnoj Srbiji. Kod muškaraca, penzionera, niže obrazovanih, u seoskim ili jednoclanim domacinstvima, u Vojvodini, stavovi su generalno negativniji.
Žene su direktni nosioci mnogih aktivnosti u domacinstvu, i njihov odnos prema reciklaži i ucešcu je manje pasivan i generalno pozitivniji. Potrebno je aktiviranje ostalih clanova domacinstva, pogotovo manje ukljucenih kategorija (muškarci, penzioneri, niže obrazovani, u seoskim ili jednoclanim domacinstvima, u Vojvodini).
Reciklaža obicno ne zauzima znacajno mesto u svesti gradana - preovladuje indiferentan odnos, asocijacije koje su najcešce reprodukcija poznate definicije ili vrste reciklažnih materijala. Nedostaju licno znacenje, dublje interesovanje, pozitivne emocije i pozitivne asocijacije koje bi se dovodile u vezu sa ovim pojmom.
Uobicajene informacije, o postupku korisnosti reciklaže za životnu sredinu, ipak nisu dovoljne za pokretanje i aktivnije ucešce domacinstava.
Istraživanje pokazuje da bi jacanje spremnosti na menjanje navika, uz olakšice kao što su umanjenje cene za odnošenje smeca i besplatne kese za reciklažu, moglo da unapredi razdvajanje otpada za reciklažu.
Gradani, bar oni koji su uzeti u ovom istraživanju, ne beže ni od eventualnih sankcija na nacionalnom nivou. Kazne za nerazdvajanje, ili identifikacione nalepnice domacinstva, pokazale su se kao moguci motivatori, koji odražavaju shvatanje gradana da bi (za vece ucešce) ovo trebalo da bude dobro regulisana obaveza.
Za 52% gradana informacije o recikaži su relativno sveže. Za 16% to je poslednjih nedelju dana od momenta istraživanja. Za još 22% u poslednjih mesec dana, a za 14% tri meseca. Blizu trecina navodi odgovor ranije (su bili informisani o reciklaži), dok 10% kaže da nikada nisu culi ili videli nešto na temu reciklaže.
Vojvodani (18%) nešto cešce negiraju da su ikada culi nešto na ovu temu.S
O tome koliko su gradani Srbije uopšte zainteresovani za ovu temu, pokazuju ovi podaci.
Najpre, 44% je odabralo "srednju" ocenu - 3, što ukazuje da dominira umerena, blaga zainteresovanost za temu. Muškarci i žene se ne razlikuju u interesovanju za reciklažu.
Oko 24% kaže da je mnogo ili veoma mnogo zainteresovano za ovu temu, narocito visokoobrazovani. Ocene su vece kod osoba do 65 godina starosti, u višegeneracijskim porodicama (23%, ocena 4) kao i u jugoistocnoj Srbiji (25%, ocena 4). 30% ova tema malo ili ni malo ne zanima. U tome prednjace stanovnici Vojvodine, kao i seoska naselja (23%, odnosno 14%, kaže da ih reciklaža ni malo ne interesuje).
KO VIŠE IZNOSI ÐUBRE IZ KUCE?
Prema proceni naših gradana, gotovo 40% otpada domacinstva su ostaci hrane i ambalaža. Na drugom mestu je plastika, 24%, a potom papir koji u otpadu ucestvuje sa 17%.
Muškarci rede nego žene iznose otpad svakodnevno (52% naspram 61% žena).
U Beogradu (81%) je svakodnevno iznošenje znatno cešce u odnosu sve na ostale regione (oko 50%). Za razliku od ostalih regiona u kojima se otpad najcešce iznosi u obicnim plasticnim kesama, u Vojvodini je najšeci nacin iznošenja u kanti (41%).
OVOLIKO PRLJAMO: Za sat vremena 100 džakova dubreta!
Veliki problem je udaljenost kontejnera/kanti (za reciklažu) od domacinstava, pogotovo u seoskim sredinama. Jedan od kljucnih nalaza istraživanja je da ogromna vecina kaže da u svom naselju NEMAJU kontejnere za reciklažu.
Najcešca udaljenost je do 100 metara iza vecinu (gotovo 80%) su loakcije dovoljno blizu. U centralno-zapadnoj Srbiji cešci odgovor je do 300 metara (22%) i umereno daleko (24%). Za 10% seoskih domacinstava lokacije se ocenjuju kao predaleke. Više od 70% ispitanika je navelo da u naselju nemaju kontejnere za reciklažu.
Seoska domacinstva u preko 80% slucajeva daju ovakav odgovor.
KO VIŠE ODVAJA OTPAD ZA RECIKLAŽU?
Iako je odvajanje za reciklažu relativno retko, upravo na ovom pitanju postoji znacajna razlika u vezi sa polom ispitanika. U grupi koja odvaja otpad, 41% muškaraca kaže da najcešce licno odvajaju (za 30% to je supruga ili partnerka). Sa druge strane, cak 68% žena navodi da najcešce one licno odvajaju (tek za oko 7% žena to je suprug ili partner).
60% gradana bi (uglavnom ili u potpunosti) podržalo obavezu razdvajanja otpada. 32% svako trece domacinstvo bi u potpunosti podržalo ovu obavezu. Relativno visoka podrška ne iznenaduje, kada uzmemo u obzir postojeci odnos i ucešce u reciklaži, kao i shvatanje gradana o licnoj odgovornosti.
KO JE SPREMNIJI DA SE MENJA?
Raduje podatak da je 90% ispitanika potvrdilo važnost zaštite životne sredine za buducnost. Medutim, procenat je ipak niži kada je u pitanju spremnost na menjanje licnih navika (72%), i još niži kada je u pitanju podsticanje drugih da se menjaju i ucestvuju u zaštiti životne sredine (51%).
Žene deluju spremnije nego muškarci da menjaju svoje navike (77% naspram 67%). Muškarci (26%, a 19% žena) takode slabije uticu na druge. Generacija 65+ cešce nije spremna na licne promene (17%), niti da utice na druge (38%). U selima je takode cešci otpor ka licnim promenama (12%).
