Nikola Kalinić: Ljudi, ne živite u prošlosti

Nikola Kalinić je izazvao pravu buru u srpskoj javnosti stavovima iznetim u jednom intervjuu za domaće medije. Pričao je o srpskim zabludama, mitovima, o tome šta misli o Kosovu i kako bi "kosovski čvor" trebalo razvezati...

Mnogima se taj njegov intervju, odnosno stavovi nisu dopali. Bilo je i onih koji su mu bezobrazno poručivali da "vrati srpsko državljanstvo i ostane u Turskoj kad mu se toliko sviđa". Bilo je i onih koji su stali uz srpskog reprezentativca, postavljajući pitanje: "A šta je on to pogrešno rekao?".

U najnovijem intervjuu za turski košarkaški sajt trendbasket.net, košarkaš Fenerbahčea je ponovo pričao o navodima iz tog ranijeg intervjua, tačnije novinari su ga pitali o ranije izrečenim stavovima, ali je govorio i o košarkaškim temama, o tome kako mu je Željko Obradović promenio vizuru o košarci, šta bi voleo da radi kada prestane da igra...

Pitanje turskog novinara glasi: "Tokom pripreme za intervju, naišao sam na neke tvitove o tebi i kritike kako omalovažavaš svoju zemlju. Kako se osećaš kada neko tvoj, tvoj zemljak, kaže tako nešto o tebi?".

"Uvek će biti takvih komentara. Postoje moji zemljaci žive u prošlosti. Oni još žive u Otomanskom carstvu i prisećaju se šta je sve Otomansko carstvo činilo u Srbiji i na Balkanu. To sam pokušao da objasnim u prethodnom intervjuu, koji su svi pogrešno razumeli - ili su ga razumeli onako kako su želeli da ga razumeju. Moj stav je da svi treba da radimo zajedno. Nije me briga šta se desilo pre 10, 20 godina, a posebno me nije briga za ono što se desilo pre 500-600 godina, Boj na Kosovu, štagod... Ako je neko dobra osoba, biću i ja dobar prema njemu. Ako je neko loš, ignorisaću ga. I ovu poruku, zaista, želim da pošaljem svima. Ima onih koji me nisu razumeli i komentarisali su da treba da postanem Turčin. To su gluposti. Volim Tursku. Volim i Srbiju. To je moja zemlja, tamo sam rođen, odrastao, moja porodica je u Srbiji. Zašto čovek ne može istovremeno da odabere obe zemlje?", rekao je Kalinić.

Na dodatno pitanje da je život u inostranstvu, vrlo verovatno, uticao na njegove stavove i da bi, da je ostao da živi u Srbiji možda imao "namešten mozak" kao oni koji su mu prigovarali, Kalinić je odgovorio ovako:

"Kada sam počeo da putujem po Evropi, ne samo zahvaljujući košarci, već i sa prijateljima, očekivali smo ono što smo slušali tokom školovanja ili ono što smo čitali u štampi, gledali na televiziji, a to je - 'Srbi su najbolji narod na svetu, ceo svet je protiv nas, svi nas mrze, jer smo najbolji'. A onda sam tokom putovanja po Evropi pitao ljude koje sam sretao, šta misle o Srbiji i niko nije znao ništa da mi kaže. 'Misliš Sibir ili Rusija?', pitali bi me. Odgovarao sam im: 'Ne, mislim na Srbiju i Balkan. Sigurno znate, za Srbiju svi znaju'. Mislio sam da su to izolovani slučajevi, ti ljudi koji nisu znali za Srbiju, ali dogodilo se potom još nekoliko puta i shvatio sam da, možda, ono što sam gledao na televiziji ili čitao u štampi i nije sve istina. Onda sam počeo da istražujem i shvatio da je Srbija zaista čudesna zemlja. Imamo mnogo dobrih i lepih stvari, ali imamo i previše ponosa. Kao što ste vi primetili - u tome je možda poenta - možda je potrebno da putujemo više i delimo priče sa drugim ljudima".

Nastavio je: "Ljudi su često preplašeni onoga što ne razumeju. Svima govorim: idite u Tursku i vidite kako je. Idite u Istanbul, sada ima i jeftinijih letova. Idite i pričajte sa ljudima. Videćete da ama baš nikoga nije briga za Otomansko carstvo i ono što se dogodilo pre 500 godina".

Naravno, u intervjuu se pričalo i o košarci. Zapravo, tako je i počeo razgovor. O uticaju Željka Obradovića na njega. Ili, kako je to novinar napisao - Kalinićeva karijera pre i posle Željka Obradovića.

"Moram da kažem da sam pre Obradovića bio, ne mogu da kažem sjajan, ali dobar košarkaš jesam. (Smeh). Šalim se... Da, naravno, on je promenio stvari. On je dokazani pobednik, verovatno najbolji trener u istoriji evropske košarke. Kad govorimo o njemu upravo je to njegova posebnost - ne samo da razume košarku i šta je, već razume i kakav je košarkaški život. Često se šalim sa prijateljima da sam počeo da živim kao košarkaš pre dve godine. On me je na to 'primorao'. Ranije sam košarku doživljavao kao svoj hobi, nešto tako. Ali sam pre dve godine počeo da živim košarkaškim životom. To je sada posao, što ima svoje dobre i loše strane. Dobro je, jer sam mnogo više fokusiran na treninzima. Možda je loše, hm, ne mogu da kažem da ne uživam, ali ranije sam košarku više shvatao kao igru. Možda je upravo to najveća promena. On mi je pokazao koliko truda i rada treba da bi se živeo košarkaški život svakog dana, gotovo 24 sata, da radiš na sebi, gledaš snimke, pripremaš se pre i posle utakmica. Da, radio sam to i ranije, uvek sam gledao svoje utakmice posle, dobro je kad analiziraš sebe i svoje saigrače. Ali, Obradović je to podigao na viši nivo".

Kalinić je rekao i da ćemo ga verovatno gledati ove godine na Mundobasketu u Kini, naravno ako bude sve u redu i povrede zaobiđu i njega i ostale igrače.

Ipak, dodaje, ne želi da "trči pred rudu" i govori o Srbiji kao potencijalnom favoritu, posle SAD.

"Rano je još da se priča... Mnogo toga zavisi od zdravlja (povreda), ali isto tako ima mnogo dobrih igrača i ekipa kao što su Španija, Francuska, drugi timovi. Zato sam i oprezan i ne želim nikoga da nipodaštavam. Tačno je da imamo mnogo igrača u NBA i onih koji igraju u evroligaškim klubovima. Ako svi budemo na Svetskom prvenstvu, mislim da možemo da budemo problem za svakoga, ali opet ne volim da dajem 'jake' izjave. Leto je daleko, videćemo ko će biti tamo, ko ne".

Novinar ga je pitao i o društvenim mrežama, koje su postale sastavni deo naših života. I Kalinić je deo tog "virtuelnog sveta", često komentariše, prisutan je... ali, na svoj način.

"Ne mislim da su društvene mreže same po sebi loše i ne moraju da budu. Zavisi od toga kako ih koristite. Ako ih koristite da biste proširili svoje znanje, da 'iskopate' nešto interesantno o svetu, o filozofiji, umetnosti, muzici... onda je to sjajno mesto. Ali, ako provodite vreme gledajući kako mačka pada sa stolice i slične stvari, onda vi gubite smisao života na planeti. Ali, OK, svako ima pravo na svoje mišljenje. Trudim se da smanjim svoje prisustvo na društvenim mrežama i to činim polako, korak po korak".

Kalinić je jedan od onih sportista, jedna od javnih ličnosti, koji baš i ne voli medije. Ali, ima za to utemeljen razlog. Potpitanje je bilo da li bi i on pokrenuo svoju podkast emisiju, poput nekih svojih kolega "preko bare".

"...Uvek sam sebe smatrao za osobu koja ne voli medije. Hvala što mi kažete da sam pristupačan za razgovor... Da budem iskren, ja ne volim medije, pogotovo kada mi novinari postavljaju ista pitanja, a pritom se ne pripreme za intervju, za razgovor. Ako me pitaš nešto interesantno, daću ti interesantan odgovor. Što se tiče podkasta, ne znam. Možda za koju godinu, kada budem stariji, sada mi to nije interesantno".

Upitan šta će raditi kada se povuče iz košarke, da li i "dalje planira da otvori restoran sa turskom hranom", Kalinić je odgovorio:

"Ne sećam da sam tako nešto rekao, možda i jesam. Imam nekih ideja, ali iz ove perspektive, voleo bih da otvorim obdanište ili neku školu za decu. Volim decu i mislim da bi to bilo lepo i jedinstveno. To je jedna od mojih ideja. Upravo ste mi dali ideju - možda jednog dana otvorim restoran međunarodnih kuhinja".