"Kraljevski" obraz bridi kao tanana ručica posle "indijanske vatre".

Zasukali su rukave malo ispod lakta, stegli zube dok kutnjaci nisu zaškripali, pulsirala je krv dok su nespretno na lice nanosili masku neustrašivog dečaka koji se ne boji mraka, a onda je Barselona zavrnula suvonjavu i ispucalu kožu...

Novi "el jefe" školskog igrališta se već neko vreme samozadovoljno smeši i nije taj kez samo zbog rezultatskog ponižavanja u Kupu (0:3), nego zbog onoga što je bilo.

I što će biti.

Bez obzira na dominaciju Evropom i Svetom u poslednje tri godine, Real nije uspeo da izgradi primat na Iberijskom poluostrvu gde mu makar dvaput godišnje na megdan izlazi Barsa i koju su u tom periodu pobedili samo jednom u dva najvažnija takmičenja u zemlji.

Bio je to debi Zinedina Zidana kao trenera u "El Klasiku" kada je potpuno iznenadio Katalonce i u svoju korist uspeo da pretvori potcenjivački pristup rivala. Barselona je u tom trenutku briljirala i bila neporažena na 39 uzastopnih utakmica, da bi golovi Benzeme i Ronalda doneli preokret i najavili da "Zizu" stvarno može da napravi mnogo sa Realom.

Devet trofeja za dve i po godine ponovo su Realu doneli ugled i poštovanje čitave planete, ali tek polako na videlo dolazi činjenica da je moglo i moralo bolje sa Barsom.

Dok je čitava Evropa strepela od njihovog pogleda, Barsa je znala kako da se nosi s njima "prsa u prsa" i koristila je svaki momenat da im izbuši nove rane kojima će isprljati uspehe napravljene velikom mukom, pokazujući da je "El Klasiko" važan poput bilo kog velikog trofeja...


Od onog gola na "Bernabeuu" kada je Leo Mesi podigao svoj dres prema publici, preko "petarde" ove jeseni na "Kamp Nou" kada je Đulen Lopetegi razmišljao "kud sam i dolazio", pa sve do najnovije lekcije Santijagu Solariju u Kupu Kralja (0:3) kojim je poništeno solidnih 1:1 iz prvog meča, što je značilo i mnogobrojne oštre komentare medija i legendi kluba.

"Razlika je to što jedni opraštaju greške, a drugi ne", pisalo je na jednoj naslovnici.

Nije nikakva mudrost, zaista nekada najviše zaboli visok poraz koji sa strane može da se očita kao rutinski kada utakmici pristupite kao da je za život, tako da se nakon "El Klasika" pričalo o tome kako su se jedni igrali, a drugi "ubijali" pred golom.

Trenuci nemoći očitavaju se i fotografijom na kojoj najbolji fudbaler sveta Luka Modrić bezuspešno vuče Lionela Mesija za dres, "panenkom" Luisa Suareza preko Kejlora Navasa, kojom je indirektno dao i "omaž" Serhiju Ramosu, odnosno suzama mladog Serhija Regilona koji je odbio da se tek tako pomiri s pobedom Barselone i da protokolarno stisne ruku igračima rivala dok srce steže.

Igrači kao što je Regilon i predstavljaju čitav smisao "El Klasika" u koji smo se zaljubili, a koji je sve do sada bio malo više Realov nego Barsin...

Naime, Barselona će ovog vikenda (subota, 20.45) imati priliku da se izjednači po broju pobeda u prvenstvenim okršajima sa Realom, prvi put još od davne 1929. godine kada su se tek drugi put sudarili u šampionatu Španije i kada se nije ni naslućivalo takvo rivalstvo.


Godinama se stvaralo na terenu, od rezultata do filozofije, ali poseban pečat dala je i politika zbog čega se na duel Barse i Reala ponekad gledalo kao dvoboj arhi-neprijatelja.

Otkako su se sreli u prvoj sezoni La Lige i sve do današnjeg dana 90 godina kasnije, Real je konstantno bio za koji korak bolji, da bi se Barselona u 21. veku polako približavala i uskoro će imati meč za izjednačenje, potom i za prelazak u vođstvo u najvažnijem meču španskog fudbala, a nekada je delovalo toliko nedostižno.

Surovu dominaciju Evropom tokom pedesetih, odnosno "Espanjom" tokom šezdesetih, Real je pretvorio i u "ugnjetavanje" Barselone u domaćim normama.

Posle 80 odigranih duela Real je imao visoku prednost od 46 pobeda i 26 poraza, ni pred stoti derbi koji je odigran 1981. godine Barselona nije uspela da značajno ublaži taj odnos (52:34), da bi dolaskom Johana Krojfa na mesto trenera postalo jasno da "jaz" između dve strane više nije toliko veliki i da sada govorimo o najmanjim dvocifrenim brojevima.

A onda dvehiljadite...

Topila se razlika između Barselone i Reala kao sladoled na vrelim "ćurosima" i mnogo toga se promenilo nakon pobede "los blancosa" pri kraju sezone 2004/2005.

Golovima Zidana, Ronalda, Raula i Ovena, na meču na kom je poslednji "El Klasiko" odigrao i sadašnji trener Santijago Solari, slavili su ubedljivo (4:2) i približili se Barseloni na šest bodova zaostatka - na sedam kola do kraja šampionata.

Pobeđivali su kolo za kolo, da bi Barselona počela da se "guši". Poslednja tri kola nisu uspeli da upišu nijednu pobedu, ali ni Real to nije uspeo da iskoristi i to je bio početak nove ere.


Barselona je osvojila prvu Primeru u 21. veku, sada juriša već na desetu, a u istom periodu je upisala 14 pobeda u "klasicima" s Realom u prvenstvenim utakmicama. Ako se pitate kakav je skor "kraljevića" u tom periodu, zvuči pomalo čudno da su osvojili podjednak broj "ušatih" trofeja i pehara namenjenih prvaku Španije (4), dok su Barselonu dobili tek sedam puta.

Od ovog vikenda odnos i subjektivni osećaj o veličinama dva kluba mogao bi za "makar mrvicu" da se promeni ukoliko ih taj međusobni skor više ne bi delio.

Real Madrid za sada ima 72 pobede, Barselona je na 71 trijumfu, dok je svega 34 puta bilo nerešeno. Zamislite samo koliko je puta argument u raspravama navijača dva kluba bio veći broj pobeda u "El Klasiku", a koliko mu malo fali da pređe na drugu stranu...

Opet, nijanse su u pitanju, iznivelisane brojke jasno govore da je njihovo rivalstvo među najvećima u sportu, a da nas istorija može naučiti mnogo čemu o Barsi i Realu.

Između ostalog i da je ovakav, ranjeni, Real Madrid najopasniji kada mu udarite na muku, stoga i Barselona naoštrenih zuba zna da je i njihovoj trenutnoj lovini potrebno još nekoliko noći i prelaznih rokova kako bi ponovo zamenili uloge - ili makar oboje postali lovci.

Tada je rivalitet najpošteniji.