Slušaj vest
Krediti u švajcarcima krediti u evrima zaduženi u švajcarcima stav banaka
MONDO - Petar Stojanović ilustracija

  Nakon preporuke Vrhovnog kasacionog suda u daljem postupanju u vezi sa problemom koji pojedini građani imaju u vezi sa otplatom kredita uzetih u švajcarskim francima, očekivano, oglasile su se banke.

Udruženje banaka traži pojašnjenja od Vrhovnog kasacionog suda.

"Udruženje banaka Srbije smatra da zakoni moraju da imaju jasno značenje kako bi se predvidele pravne posledice koje mogu nastupiti za one koji postupaju ili ne postupaju po propisima. Ako toga nema, nema ni pravne sigurnosti", ističe se u saopštenju UBS.

Udruženje banaka očekuje da se jasno precizira na kojim se zakonskim propisima zasnivaju svi izneti stavovi u Pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda u cilju očuvanja pravne sigurnosti.

"Naše članice su u Srbiji investirale više od 5,7 milijardi evra u kapital, zapošljavaju 23.000 ljudi i kreditiraju privredu i građane sa oko 20 milijardi evra, te kao značajan činilac finansijskog sistema smatraju da se ovom pitanju mora posvetiti posebna pažnja", naglašeno je u saopštenju UBS.

ŠTA ZNAČI PREPORUKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA?

Stav koji je zauzeo Vrhovni kasacioni sud znači da će banke, ako žele da spreče poništavanje valutne klauzule, u sudskim sporovima u kojima su tužene, morati sada da dokazuju istovremeno da dokažu dve stvari: 

- da pouzdanim pisanim dokazom uvere sud da su se radi plasmana dinarskih sredstava zadužile u švajcarskim francima;

- da dokažu da su pre zaključenja ugovora obavestile korisnika kredita kojim se sve poslovnim i finansijskim rizicima izlaže takvim aranžmanom o valutnoj klauzuli u CHF.

Samo ako banka istovremeno dokaže oba uslova moći će da se odbrani od poništavanja valutne klauzule.

Pravno gledano, to je tako, smatraju ekonomisti, mada, kažu, da je mala verovatnoća da će se to dešavati u praksi.

U svakom drugom slučaju, uputstvo VKS je da se valutna klauzula u CHF tretira kao ništavna i da se ubuduće smatra da je kredit uzet sa valutnom klauzulom u evrima i sa kamatnom stopom koju je ta banka davala klijentima koji su se u to vreme zaduživali u evrima, smatraju ekonomisti.

Nakon toga će se računati razlika koju klijent duguje banci.