List piše da će nemačka kancelarka u Berlinu zauzvrat predložiti da sever Kosova dobije neku vrstu posebnog statusa, što uporište ima i u ideji zajednice srpskih opština, koju su obe strane dogovorile Briselskim sporazumom 2013. godine, ali do sada nije realizovana.

List piše da je, "prema navodima diplomata, cillj skupa u Berlinu 'da se sahrani plan razmene teritorija'".

Takav plan promene granica po etničkom kriterijumu, piše Standard, "podržali su visoka predstavnica Federika Mogerini, evropski komesar Johanes Han, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, i Austrija i Mađarska, iako je dijametralno suprotan dosadašnjoj politici Zapada na Balkanu".

"Šume i livade možda je i moguće razmeniti, ali ne i naselja, u kojima ljudi žive, čuje se sada. U Berlinu se i tako naglašava da je dobar sporazum Srbije i Kosova, važniji od brzog sporazuma. I Francuska stoji na stanovištu da je na Balkanu u prvom redu bitno da se uvede više vladavine prava", piše Standard.

"Smisao sastanka u Berlinu je i da se Federiki Mogerini, koja podržala razmenu teritorija, uputi jasan stop-signal", dodaje list.

Vučić: Težak period, tražiće nam puno priznanje Kosova

Stanard prenosi ocenu austrijskog diplomate Alberta Roana da bi eventualna razmena teritorije razorila plan Martija Ahtisarija, na čijem je stvaranju sarađivao i koji predstavlja kostur kosovskog ustava.

"Pošli smo od toga da se od ljudi na Balkanu u 21. veku može očekivati da mogu da prevaziđu srednjovekovno plemensko razmišljanje i da su sposobni da žive u multietničkim društvima", rekao je Roan.

Prema njegovim rečima, to što se uopšte razmatra ideja razmene teritorija prvenstveno ima veze sa dolaskom nove američke administracije na vlast, ali bi uništenje Ahtisarijevog plana dovelo u pitanje i sva prava manjina i celu konstrukciju na Kosovu.