Toplokrvna riba (Lampris guttatus)
Poznato je da su ribe hladnokrvne životinje, ali riba zvana Mesec ima toplu krvi.
Dok je drugi ribama temperatura tela ista kao ona u okruženju, ova vrsta je u stanju da reguliše sopstvenu temperaturu konstantnim lupkanjem perajima.
Zahvaljujući potpunijem obliku endotermije, mesečeva riba ne mora da izranja na površinu kako bi se zagrejala pa može trajno da boravi u dubinama u kojima su joj izvori hrane', rekao je svojevremeno biolog Nikolas Vegner.
Ima boju rđe s belim pegama i svetlocrvenim perajima. Može da bude teška do 270 kg, ima okruglo telo, a prečnik može dosegnuti do dva metra. Veći deo života provodi na dubinama između 50 i 400 metara gde lovi ribe i lignje.
Zmija koja leti (Chrysopelea genus)
Ova zmija ne leti zaista, već klizi sa drveta na drvo. Žive na drveću u južnoj i jugoistočnoj Aziji.
"Leteće" zmije su u stanju da klize do stabala udaljenih i do 24 metra. One izravnaju svoje telo u trenutku kada skoče sa drveta, a onda klize kroz vazduh tako što pomeraju prednji deo tela u pokretu sa strane na stranu.
Riba koja ne pliva (Ogcocephalus darwini )
Riba crvenih usana živi u vodama ostrva Galapagos. Hoda po morskom dnu umesto da pliva. Kao noge koristi peraja.
Čini se da ta nesposobnost da pliva predstavlja plus za crvenoustu. Nema predatora u njenoj okolini i nije pod uticajem promena u okruženju. To joj omogućava da živi u proseku 12 godina, uprkos svojoj maloj veličini.
Pas koji ne laje (Basenji)
Basenji je afrički pas koji ispušta razne zvuke - kašlje, reži, cvili, ali NIKADA ne laje. Potiče iz drevnog Egipta, a potom je stigao u Kongo gde su ga plemena koristila za lov. Zato ga ponekad zovu i Kongo terijer.
Tek tokom 19. veka su dospeli na prostor Engleske, odakle su posle izvoženi u SAD. Prosečni životni vek im je od 12 do 14 godina. Izuzetno su živahni i odlični čuvari. Zanimljivo je da su intolerantni na vodu.
Životinja koja vrši fotosintezu (Elysia chlorotica)
Zeleni morski gmizavac bez ruku i nogu u stanju je da fotosintezom (poput biljaka) proizvede hranu za sebe.
Oni su nešto između morskog puža i biljke. Podsećaju na list, a razlog tome je što se hrane algama. Ovi morski puževi su uspeli nekako da uzmu gene iz algi, pa tako mogu da vrše fotosintezu (proces pretvaranja svetlosne energije u hemijsku i njeno skladištenje u vidu molekula šećera).
Mogu se naći u Kanadi i Novoj Engleskoj.
