Gradske vlasti najavljuju nove obimne građevinsko-infrastrukturne radove u Beogradu, a jedan od njih biće i izgradnja tunela između savske i dunavske padine, čiji su plan danas usvojili odbornici vladajuće većine u Skupštini grada.

Plan izgradnje tunela, koji bi povezao stari i novi deo Beograda star je nekoliko decenija, a oduvek je bila težnja smanjiti saobraćajne gužve.

Prema istraživanju Saobraćajnog fakulteta, saobraćaj u centralnom gradskom jezgru mogao bi da bude rasterećen za 14 procenata, prosečna brzina putovanja povećana za 10 odsto, a ukupno vreme putovanja smanjeno za 10 procenata.

Uz to, to će biti značajno i za čistiji vazduh. Procena je da će emisija ugljen-monoksida u centru grada biće manja za devet odsto.

Kada tunelska veza bude gotova, procenjuje se da će saobraćajnice u centru grada biti rasterećene za 3.120 vozila po satu.

"Sigurni smo da ćemo podzemnom vezom u dužini od dva kilometra smanjiti troškove rekonstrukcije ulica, uštedeti gorivo, a u centralnoj zoni omogučiti da se smanji zagađenje i da se ekološki oporavi", rekao je Stojčić posle sednice Skupštine grada.

Planskim rešenjem predviđene su dve tunelske cevi dužine od oko dva kilometra sa portalima u Ulici Gavrila Principa, u zoni Ekonomskog fakulteta i Bulevaru despota Stefana u pravcu Pančevačkog mosta, u zoni Policijske uprave za grad Beograd.

Oko ovog ulaznog portala planiraju se po dve saobraćajne trake koje zaobilaze portal sa obe strane. Najveća dubina tunela biće ispod Terazija - oko 38 metara. Tunel, koji je ovako osmislio "Ces cowi", imaće i dva evakuaciona izlaza za vozila. Ukupna širina poprečnog profila u jednoj tunelskoj cevi biće 9,56 metara sa saobraćajnim trakama širokim po 3,5 metara i pešačkim trakama od 0,93 metra.

Ako nemate predstavu kako će ovo da izgleda, evo objašnjenja: ulaz u tunel biće kod Ekonomskog fakulteta, ispod Terazijskog platoa, a do njega se dolazi mostom (novi most) preko Save.

Gradski urbanista Marko Stojčić rekao je za "Politiku" da je vrednost tunelske veze ispod Terazijskog grebena između 90 i 100 miliona evra i još nije poznato, dodaje Stojčić, da li će grad ili republika finansirati ovaj kapitalni objekat koji je planiran još pre šest decenija, ali nikada nije izveden.

Pre dve godine procena je bila da će na ulazima i izlazima tunela morati da se poruši 21 objekat ukupne površine od 4.671 kvadratnog metra. Tada je ukazano da je uslov za njegovu gradnju i da se prošire Cvijićeva i Dunavska ulica da bi se unapredila saobraćajna mreža u toj zoni.

"Poseban problem u građevinsko-tehnološkom smislu jeste izgradnja zaštitnog pojasa iznad ulaznog portala u Ulici Gavrila Principa, koji se proteže do Ulice kraljice Natalije i Terazijske terase. U zoni ulaznog portala u Ulici Gavrila Principa biće porušeno osam, devet objekata ukupne površine oko 2.800 kvadratnih metara, a geomehanička analiza pokazala je da objekti iznad tunela neće biti ugroženi. U Bulevaru despota Stefana nijedan objekat nije viđen za rušenje", izjavio je Stojčić.

Na putu do kamena temeljca ima još posla, a procene govore da će gradnja, kada počne, trajati 30 meseci.

Gradski urbanista Marko Stojčić je danas govorio i o planu detaljne regulacije za "Park prijateljstva" na Ušću, koji će, naglasio je, definisati konačni razvoj tog parka.

"On je jedna od najvažnijih zelenih površina grada Beograda i uz gondolu koja treba da bude izgrađena, dobiće sasvim novi smisao. Budući kapacitet gondole dozvoliće da se poboljš saobraćajna veza između ovog dela grada i Kalemegdana, što će uticati i na smanjenje broja automobila i poboljšanje ekološke situacije u gradu", rekao je Stojčić.

Dodao je da će park biti i dodatno ozelenjen i obogaćen kvalitetnim rekreativnim sadržajem.

On se osvrnuo i na plan detaljne regulacije za izradu postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Veliko selo koji, kako je istakao, predstavlja jednu od obaveza na putu ka Evropskoj uniji.