Katarina Gilblad, savetnica Vlade Švedske, tamošnjeg ministra privrede i Zavoda za konkurentnost Švedske, gostovala je u Srbiji i za MONDO je govorila o onome što čeka srpske farmere kad uđemo u EU, kao i kakva je budućnost poljoprivrede
"Ako ne budete brzi u menjanju načina na koji funkcioniše vaša poljoprivredna proizvodnja imaćete ogromne teškoće kada uđete na otvoreno tržište EU. Nije to samo unapređenje i modernizacija proizvodnje. Tu je i podizanje svesti u društvu kakve bi cene trebalo da budu, kakav kvalitet hrane, kako funkcioniše svetsko tržište. Volela bih da je Švedska to uradila brže i ranije, ovako smo izgubili bar deset godina a neke stvari su nepovratno izgubljene. Ne dozvolite da se to dogodi i kod vas", upozorava Katarina Gilblad, poljoprivredni ekspert iz Švedske.
"Morate da zadržite svakog farmera kojeg sada imate i da mlade podstičete da se uključe u poljoprivredu. A posla će tu i te kako biti u budućnosti, mada neće svi proizvoditi hranu", savetuje ekspert, vlasnica konsultantske firme Agronomiks Skandinavija, koja je ovih dana gostovala u Srbiji u organizaciji Ambasade Švedske na savetovanjima na Zlatiboru i u Beogradu.
Katarina Gilblad daje upečatljiv primer iz svoje zemlje kako to može da se završi. Pre samo 25 godina 95 odsto hrane koju godišnje pojedu Šveđani dolazilo je sa tamošnjih farmi i njiva. Danas je to samo 45 odsto.
Nova pravila o upotrebi pesticida u Srbiji
"To je ogroman gubitak za švedsku poljoprivredu ali i za društvo u celini. Šveđani sada možda kupuju više hrane i po nižoj ceni ali veliko je pitanje da li je to zaista i povoljnije za naciju u celini. Recimo, u Švedskoj je strogo kontrolisano davanje antibiotika životinjama, tretiranje biljaka pesticidima, kao i odnos prema GMO. A to sve poskupljuje proizvodnju. Mnogo je jeftinije staviti antibiotike u svu hranu koju dajete svinji ili kravi i da tako ona bude zdrava i gojazna. Tada ne morate da trošite novac na kvalitetniju stočnu hranu, niti da mnogo brinete o čistoći štala, ili o većem prostoru za životinje. A u Švedskoj se krave izvode na ispašu leti, a životinje se ne hrane GMO sojom", objašnjava Gilblad.
Švedski stručnjak ističe da je čak i bogata Nemačka pre sedam, osam godina odustala od toga da životinje ne budu hranjene GMO sojom, jer je normalna soja skuplja 110 dolara po toni. Šveđani su ipak to zadržali ali pošto se gotovo sva soja uvozi, to mora i da se plati više.
"Ali, onda morate potrošačima da objasnite i da oni prihvate da švedsko meso mora da bude skuplje od uvoznog jer je kvalitetnije. Građani moraju da znaju da je legalno uvoziti meso kakvo je nelegalno proizvoditi u zemlji. A ne znaju, jer iz nekog razloga to niko ne naglašava. Čak nemamo ni 'GMO Free' oznake kao u Kanadi ili Francuskoj", kaže Gilblad.
A sve to čeka i nas, uverena je gošća iz Švedske.
"Juče sam u Beogradu ušla u prodavnicu i videla da imaju krompir iz Francuske. I zapitala sam se zašto ja mogu da kupim francuski krompir u srpskoj prodavnici hrane. Nemate svog? Razumem da ja u Švedskoj moram sada da kupim uvozne trešnje jer našima još nije počela sezona ali za krompir ovde..."
Gilblad kaže da je prirodno da se moraju naći cene koje će prihvatiti i kupac i prodavac, odnosno proizvođač i trgovac ili krajnji kupac, ali da se moraimati i nezavisno određivanje koja je cena fer a koja nije.
Sneg uništio maline, a kiša pšenicu i kukuruz (FOTO)
"I u EU imamo tržišta gde su cene fer ali imamo i ona gde su neverovatno nefer.Recimo kod hlebnog žita je stvar jasna, imate stalan uvid u cene i one za prodaju sada (što bi bilo berzansko spot tržište) prate cene za prodaju u narednom periodu (berzanski "fjučersi", odnosno ugovori prodaje za mesec, dva ili još dalje). Farmer koji uzgaja pšenicu tako može da odluči da li da proda odmah po žetvi, ili da sačeka neko drugo vreme. I pritom ne morate da pratite berzu, statistika EU prati prosečne cene i objavljuje ih na nedeljnom nivou za svaku zemlju EU", kaže Gilblad.
Stroža bezbednost hrane - zalog za budućnost
Kod proizvodnje krompira situacija je potpuno drugačija, niti postoje fjučersi niti redovni podaci o cenama. Oni se objavljuju jednom godišnje, i to pola godine nakon što uzgajivači prodaju svoju robu. Pa kako će onda oni planirati proizvodnju i unapred sračunati troškove i prihode?
"Ako ćete biti deo EU", ističe gošća iz Švedske, "i farmeri moraju da budu svesni da kada cene neke hrane padaju, ne samo u Evropi već u celom svetu, moraju pasti i kod vas, a kada rastu mora se farmerima dozvoliti da rastu i ovde."
"Kada su pre desetak godina Amerikanci imali veoma lošu žetvu pšenice, skočile su cene svuda i u Švedskoj su me trgovci pitali zašto moraju da skaču i kod nas kada smo mi imali dobru. Pa zato što je to jedin način da se zaštiti proizvođač ali i tržište. Ako mu jeftin uvoz nekih godina obara cenu, morate mu dozvoliti i da poskupi kada u svetu cena ide gore. Ili mu pomoći da izveze, ali tada se ugrožava domaće snabdevanje. Svi, ne samo proizvođači, moramo da znamo šta je tržište i kako odnosi funkcionišu."
Mali poljoprivredni proizvođači se moraju udruživati, jer samo tako mogu da budu spremni za izvoz. Ne radi se samo o obimu proizvodnje, već o tome što se ne mogu oni pojedinačno baviti i svim ostalim stvarima pored proizvodnje.
Šveđani osmišljavaju kako do čistije Nišave
"Nemaju svi ni vremena ni znanja iz oblasti marketinga, praćenja cena, svetskih trendova... To moraju platiti spolja, ili napraviti kooperativu koja će zaposliti stručnjake. To je danas prihvaćeno u Švedskoj, ali volela bih da smo tu tranziciju napravili mnogo brže i ranije, manje bi nas koštalo."
POLJOPRIVREDNICI NEĆE PROIZVODITI SAMO HRANU
Savet Katarine Gilblad za poljoprivrednike u Srbiji je da se odmah "okrenu svetu bliske budućnosti". A ona donosi ogromne promene.
"Počeli smo da izbacujemo iz upotrebe naftu i fosilna goriva u svim oblastima i to u poljoprivredi donosi ogroman potencijal za biznis. Ratari više neće proizvoditi samo hranu, već će morati da 'prave' i gorivo. Biogorivo (uljana repica i sl.), biomasa (drvni i biljni otpad) ili biogas će morati u nekom delu da zamene naftu. Da bi bilo jasnije koliko toga treba daću vam svoju računicu - kada bismo sada svu proizvodnju žitarica u svetu pretvorili u etanol, da ne ostane ništa za jelo, bilo bi zadovoljeno tek četiri odsto svetske potrebe za gorivom."
Tu se javlja i jedan socijalni problem - poljoprivrednika je sve manje.
"Svako u generaciji dvadeset ili deset godina starijoj od moje je imao bliskog rođaka na selu, generacije dvadeset godina mlađe ne poznaju ni jednog farmera. Nemaju pojma kako hrana dolazi do polica prodavnica. Moramo da mlade zainteresujemo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, ne za trendi urbanu proizvodnju na lejicama na parkingu, krovovima ili terasama, već za pravu poljoprivrednu proizvodnju", kaže Gilblad.
