Inovatori tvrde da postoji organizovana prodaja njihovih patenata, a Zavod za intelektualnu svojinu odbacuje sve optužbe i krivi pronalazače za neplaćanje taksi i loše prijave.
Pojedini srpski pronalazači tvrde da u Zavodu za intelektualnu svojinu njihovi izumi nisu sigurni jer “postoji organizovana grupa ljudi koja krade njihova otkrića". Oni kažu da postupak patentiranja traje i do deset godina, a da se gubici inovatora mere stotinama hiljada evra. Sagovornici “Pressa“ Momčilo Vujačić, Dušan Aleksić i Ostoja Rajić neki su od oštećenih i navode da pravna zaštita ne postoji, a da izumitelji nemaju sredstava da se zakonski izbore za svoja prava. S druge strane, nadležni u Zavodu demantuju sve njihove optužbe, piše “Press.“
Momčilo Vujačić, diplomirani pravnik i pronalazač, navodi da se u svojoj advokatskoj praksi susreo s velikim brojem oštećenih klijenata, a lično je osetio kako je teško zaštititi svoj izum.
“Stručnim licima dovoljan je samo letimičan pogled pa da shvate da li patent vredi. Iskusnim inženjerima dovoljno je malo vremena da ukradu ideju, usavrše je i primene. Jasno je šta znači deset godina čekanja da vam se odobri patent. Od pronalazača se očekuje da predaju detaljne projekte i da čekaju. Gubitke kod vrednih otkrića nemoguće je proceniti, ali mislim da se mere milionima evra“, objašnjava Vujačić.
On je svedok da problemi postoje više od dvadeset godina i da su inovatori na kraju bivali prinuđeni da se sudskim putem bore za svoje izume.
“Još osamdesetih godina postojali su problemi koje sam kao advokat upoznao. Ljudi bi svojim inovacijama omogućavali prinose veće za 20, 30 miliona maraka, predviđena nagrada bila je 10 odsto, ali niko nije želeo da isplati tako veliku sumu. Manipulacije su danas veće. Ako je patent vredan, dovoljno je samo da ga zavedu nekoliko dana kasnije od datuma kada je predat, a da ga neko registruje pre i tada je sve izgubljeno. Ljudi koji su preko suda pokušavali da se izbore za svoja prava znaju s kakvim timom advokata sarađuje Zavod i kako se cela priča obično završava“, navodi Vujačić.
Zakon o zaštiti intelektualne svojine prvi put primenjen je ove godine. Zdravku Rajačiću, pronalazaču “lavlje kandže", siguronosnog sistema za zaštitu automobila, isplaćena je nadoknada od 125 miliona dinara jer je na tržištu prodavan plagijat njegovog izuma. Utvrđeno je da je optuženi na njegovom izumu zaradio oko pola miliona evra. Rajačić je kasnije konstruisao i “zeder", koji predstavlja elegantniju vrstu zaštite i trenutno radi na njegovom usavršavanju.
Potvrdu za ovu tvrdnju najbolje daje primer Dušana Aleksića, pronalazača iz Beograda koji ni posle osam godina nije dobio odobrenje za svoj patent. Sudski postupak koji je vodio završio se obrazloženjem da sud nije nadležan u njegovom slučaju.
“Odgovorno tvrdim da postoji organizovana grupa ljudi koja krade naše izume u Zavodu za intelektualnu svojinu i prodaje ih. Prijavio sam 2000. godine motor treće generacije pod nazivom impulsni elektromagnetni motor. Tada sam podneo projekte za tri motora različite vrste, dok je u glasniku objavljen samo jedan, pod pogrešnim imenom, i to nije moj izum. Kada sam tražio da se podaci izmene, počela je agonija. Obratio sam se sudu, ali su rekli da oni nisu nadležni i da je sva odgovornost na Zavodu za intelektualnu svojinu, a patentni postupak je obustavljen“, priča Aleksić.
Ostoja Rajić, inženjer mašinstva i inovator, kaže da je čuo da postoji mnogo problema sa zaštitom patenata i da je zato rešio da objavi knjigu svojih izuma i na taj način ih zaštiti.
“Godinama se svašta dešava u tom Zavodu. Zato sam rešio da objavim knjigu svojih izuma, a već imam i ponude investitora iz inostranstva. Ne želim da gubim godine i novac, a država neka se zapita zašto sve više ljudi svoje izume prodaje u inostranstvu“, kaže Rajić.
U Zavodu za intelektualnu svojinu negiraju tvrdnje pronalazača. Gordana Bjelaković, načelnica odeljenja za hemiju sektora za patente, kaže da su svi izumi apsolutno sigurni, ali priznaje da je prosek trajanja patentnih postupaka oko pet godina.
Rok za objavljivanje patenta je oko pet godina, i to je u skladu s evropskim prosekom. Od podnošenja prijave zajedno s opisom patenta, pa do objavljivanja u biltenu, bez provere prođe 18 meseci. Za to vreme se vrši provera formalnih uslova, i to je zakonski utvrđen rok.
Zatim sledi testiranje i upoređivanje sa svetskim podacima koje traje oko pet godina. Ako je nešto patent, onda se dobija i potvrda i zaštićen je od dana podnošenja prijave. Zaštita važi 20 godina, ali je neophodno plaćanje takse za održavanje, u suprotnom, zaštita prestaje. Dešava se da pronalazači ne plaćaju takse ili ne popune pravilno prijavu i tada nastaju problemi, ali za to su nadležni sudovi, a ne mi - objašnjava naša sagovornica.
(MONDO, foto "Press")
Pojedini srpski pronalazači tvrde da u Zavodu za intelektualnu svojinu njihovi izumi nisu sigurni jer “postoji organizovana grupa ljudi koja krade njihova otkrića". Oni kažu da postupak patentiranja traje i do deset godina, a da se gubici inovatora mere stotinama hiljada evra. Sagovornici “Pressa“ Momčilo Vujačić, Dušan Aleksić i Ostoja Rajić neki su od oštećenih i navode da pravna zaštita ne postoji, a da izumitelji nemaju sredstava da se zakonski izbore za svoja prava. S druge strane, nadležni u Zavodu demantuju sve njihove optužbe, piše “Press.“
Momčilo Vujačić, diplomirani pravnik i pronalazač, navodi da se u svojoj advokatskoj praksi susreo s velikim brojem oštećenih klijenata, a lično je osetio kako je teško zaštititi svoj izum.
“Stručnim licima dovoljan je samo letimičan pogled pa da shvate da li patent vredi. Iskusnim inženjerima dovoljno je malo vremena da ukradu ideju, usavrše je i primene. Jasno je šta znači deset godina čekanja da vam se odobri patent. Od pronalazača se očekuje da predaju detaljne projekte i da čekaju. Gubitke kod vrednih otkrića nemoguće je proceniti, ali mislim da se mere milionima evra“, objašnjava Vujačić.
On je svedok da problemi postoje više od dvadeset godina i da su inovatori na kraju bivali prinuđeni da se sudskim putem bore za svoje izume.
“Još osamdesetih godina postojali su problemi koje sam kao advokat upoznao. Ljudi bi svojim inovacijama omogućavali prinose veće za 20, 30 miliona maraka, predviđena nagrada bila je 10 odsto, ali niko nije želeo da isplati tako veliku sumu. Manipulacije su danas veće. Ako je patent vredan, dovoljno je samo da ga zavedu nekoliko dana kasnije od datuma kada je predat, a da ga neko registruje pre i tada je sve izgubljeno. Ljudi koji su preko suda pokušavali da se izbore za svoja prava znaju s kakvim timom advokata sarađuje Zavod i kako se cela priča obično završava“, navodi Vujačić.
Zakon o zaštiti intelektualne svojine prvi put primenjen je ove godine. Zdravku Rajačiću, pronalazaču “lavlje kandže", siguronosnog sistema za zaštitu automobila, isplaćena je nadoknada od 125 miliona dinara jer je na tržištu prodavan plagijat njegovog izuma. Utvrđeno je da je optuženi na njegovom izumu zaradio oko pola miliona evra. Rajačić je kasnije konstruisao i “zeder", koji predstavlja elegantniju vrstu zaštite i trenutno radi na njegovom usavršavanju.
Potvrdu za ovu tvrdnju najbolje daje primer Dušana Aleksića, pronalazača iz Beograda koji ni posle osam godina nije dobio odobrenje za svoj patent. Sudski postupak koji je vodio završio se obrazloženjem da sud nije nadležan u njegovom slučaju.
“Odgovorno tvrdim da postoji organizovana grupa ljudi koja krade naše izume u Zavodu za intelektualnu svojinu i prodaje ih. Prijavio sam 2000. godine motor treće generacije pod nazivom impulsni elektromagnetni motor. Tada sam podneo projekte za tri motora različite vrste, dok je u glasniku objavljen samo jedan, pod pogrešnim imenom, i to nije moj izum. Kada sam tražio da se podaci izmene, počela je agonija. Obratio sam se sudu, ali su rekli da oni nisu nadležni i da je sva odgovornost na Zavodu za intelektualnu svojinu, a patentni postupak je obustavljen“, priča Aleksić.
Ostoja Rajić, inženjer mašinstva i inovator, kaže da je čuo da postoji mnogo problema sa zaštitom patenata i da je zato rešio da objavi knjigu svojih izuma i na taj način ih zaštiti.
“Godinama se svašta dešava u tom Zavodu. Zato sam rešio da objavim knjigu svojih izuma, a već imam i ponude investitora iz inostranstva. Ne želim da gubim godine i novac, a država neka se zapita zašto sve više ljudi svoje izume prodaje u inostranstvu“, kaže Rajić.
U Zavodu za intelektualnu svojinu negiraju tvrdnje pronalazača. Gordana Bjelaković, načelnica odeljenja za hemiju sektora za patente, kaže da su svi izumi apsolutno sigurni, ali priznaje da je prosek trajanja patentnih postupaka oko pet godina.
Rok za objavljivanje patenta je oko pet godina, i to je u skladu s evropskim prosekom. Od podnošenja prijave zajedno s opisom patenta, pa do objavljivanja u biltenu, bez provere prođe 18 meseci. Za to vreme se vrši provera formalnih uslova, i to je zakonski utvrđen rok.
Zatim sledi testiranje i upoređivanje sa svetskim podacima koje traje oko pet godina. Ako je nešto patent, onda se dobija i potvrda i zaštićen je od dana podnošenja prijave. Zaštita važi 20 godina, ali je neophodno plaćanje takse za održavanje, u suprotnom, zaštita prestaje. Dešava se da pronalazači ne plaćaju takse ili ne popune pravilno prijavu i tada nastaju problemi, ali za to su nadležni sudovi, a ne mi - objašnjava naša sagovornica.
(MONDO, foto "Press")
"Zašto navijači Crvene zvezde to rade?": NBA as tražio objašnjenje, jedan detalj mu nije jasan
Priveden bivši košarkaš Partizana i reprezentacije: Optužen za nasilje u porodici!
Mondo ukrštenica za 23. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Vezenkov zabija nož u leđa Bugarima: Bomba u Eurobasket 2025, MVP Evrolige menja reprezentaciju?
Zašto je Emir Kusturica promenio veru i postao Nemanja? Prozvali ga izdajnikom, a zbog istine su zanemeli svi