Oboljenja koja su nekada bila retkost u dečjem uzrastu, danas se otkrivaju u gotovo svakom školskom odeljenju, pokazuju podaci iz pedijatrijske prakse domova zdravlja u Beogradu.

Prosečno, dvoje ili troje dece u svakom razredu je gojazno, ima hipertenziju, dijabetes i različite psihoze, što su oboljenja koja su do pre samo jedne ili dve decenije bila rezervisana za šezdesetogodišnjake i starije.

Povezane vesti

Doktorka Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, kaže za "Novosti" da su konzumiranje "brze hrane" i slatkiša, kao i sedenje tokom većeg dela dana, doveli do niza problema u dečjem uzrastu.

"Kod mladih osoba u ogromnom porastu su bolesti poput masne jetre, oboljenja krvnih sudova i hormonski disbalansi", kaže dr Dimitrijević Srećković.

"Školarci se masovno hrane nezdravo i postaju gojazni, što je okidač za srčane probleme i insulinsku rezistenciju i pojavu rizika od neplodnosti. Stomačić kod deteta i višak masnih naslaga oko struka često su uzrok policističnih jajnika kod devojčica i smanjenog lučenja testosterona kod dečaka.

Otkriveno je da deca koja su gojazna i imaju poremećaj lučenja insulina, najčešće istovremeno pate od depresije i anksioznosti", kaže dr Dimitrijević.

Pročitajte: Prepoznajte anksioznost kod dece na vreme

"'Hormon sreće' u telu u ovom slučaju je 'presečen' zbog čega dolazi do niza psiholoških problema", kaže dr Dimitrijević.

"Kada smo uspeli da skinemo masne naslage na stomaku i povećamo fizičku aktivnost kod dece, istovremeno smo smanjili psihološke probleme."

Doktorka Divna Vidović, pedijatar Doma zdravlja "Zvezdara", kaže za "Novosti" da postoji sve više psihijatrijskih oboljenja u školskom uzrastu.

"To su psihoze koje su ranije bile retke", kaže dr Vidović.

"Na sistematskim pregledima uočavamo da od 10 do 15 dece u generaciji ima ovaj problem, i da im je potrebna terapija. Pre jedne decenije, to je bilo u proseku svega jedno dete. Kada osim stresova i naslednih faktora, uzmemo u obzir i preterano korišćenje novih tehnologija i nedostatak vremena provedenog sa roditeljima, jasno je zbog čega, osim fizičkih, nastaju i psihički problemi od najranijeg uzrasta. Zato stalno upozoravamo roditelje na to da treba da razgovaraju sa decom i reaguju ako primete bilo kakve promene u ponašanju."

Alarmantan je i podatak da svaka šesta devojčica školskog uzrasta ima autoimuno oboljenje štitne žlezde. U predškolskom uzrastu, na nivou jedne generacije, to su tri ili četiri deteta.

"Primećeno je da sve više gimnazijalki pati od ovog problema", kaže dr Vidović. "Kao i kod svih drugih autoimunih bolesti, pretpostavlja se da je stres glavni uzrok. Veliki zahtevi i očekivanja okoline su sigurno neki od razloga za ovakvu situaciju. To znači da se nezdrav životni stil odraslih svakodnevno prenosi i na decu. Nedostatak najobičnije igre, sporta i razonode dovodi do toga da razvoj dece krene u pogrešnom smeru."

Pročitajte: Deca sve deblja, umesto mišića - samo salo