Rođen u Jerusalimu, otac mu je bio hrišćanin, a majka neznabožac.

Zvao se Neanije. Kada je porastao video ga je car Dioklecijan i toliko ga je zavoleo da ga je odmah uzeo u svoj dvor, gde je bio pri njegovoj vojsi.

Kada je Dioklecijan odlučio da progoni hrišćane, poslao je Neanija u Aleksandriju s jednim vojnim odredom i naredio im da zatru tamošnje hrišćane. Na tom putu jedne noći dogodio se jak zemljotres i Neanije je čuo Božiji glas.

"Neanije, kuda ideš i na koga ustaješ", upitao je glas.

U tom trenutku ukazao se u vazduhu presveti krst, kao od kristala, i od njega dođe glas: "Ja sam Isus raspeti Sin Božji". 

I još mu Gospod reče: "ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom".

Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. Tražio je da mu naprave onakav krst kakav je video.

Umesto da krene na hrišćane on je s vojskom ipak krenuo protiv Agarjana, i kao pobednik ušao je u Jerusalim gde je majci rekao da je sada hrišćanin.

Nakon toga mučen je i bačen u tamnicu gde mu se opet javio Hrist koji ga je krstio i dao mu ime Prokopije.

Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.

Upokojio je se 303. godine.

OBIČAJI NA SVETOG PROKOPIJA

U nekim krajevima Srbije narod smatra da je na dan Svetog Prokopija dobro venčavati se jer se ovaj svetac smatra zaštitnikom mladenaca koje blagosilja i pohodi.

Takođe, na današnji dan nikako nije dobro, kako kažu običaji, da se kopa ili sahranjuje.

U nekim krajevima Srbije, na Svetog Prokopija nije se ni kupalo.

Ovog sveca rudari smatraju svojim zaštitnikom, a smatra se i da je on čuvar dece.