Obolela je 84. godišnja žena iz Beograda, koja ima udružene hronične bolesti.

Prošle godine prvi slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila registrovan je ranije, 1. jula, a ove godine četiri nedelje kasnije - 3. avgusta, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

U zemljama Evropske unije pre dve nedelje pojavili su se prvi oboleli, a do 1. avgusta registrovano je 33 obolelih od groznice Zapadnog Nila - u Grčkoj 25, Rumuniji četiri, Mađarskoj dva i po jedan slučaj u Italiji i Francuskoj. 

U istom periodu registrovana su i tri smrtna slučaja koji se mogu dovesti u vezu sa groznicom Zapadnog Nila - dva u Grčkoj i jedan u Italiji.

Groznica Zapadnog Nila je sezonsko obolenje koje je najviše zastupljeno u periodu najveće aktivnosti komaraca. Iskustva iz ranijih godina su pokazala da se prvi slučaj obolevanja obično registruje u drugoj polovini jula, a najveći broj obolelih tokom avgusta.

To je virusno obolenje koje se prenosi ubodom zaraženmog komarca. Prenosilac je Culex pipiens, vrsta komarca koji je domaćin i kod nas. Glavni rezervoar zaraze su različite vrste ptica u kojima se virus održava, dok je čovek slučajni - slepi domaćin i infekcija se sa njega dalje ne prenosi.

Većina zaraženih, oko 80 odsto, nema nikakve simptome, dok kod manjeg broja zaraženih, oko 20 odsto, simpromi podsećaju na oboljenje slično gripu. 

Kod pojedinih osoba, manje od jedan odsto, dolazi do teških komplikacija meningitisa i encefalitisa.

Kako bi se smanjio rizik od zaraze iz Batuta savetuju da se redovno koriste repelenti prilikom boravka na otvorenom, da odeća bude dugih rukava i nogavica, da se izbegava boravak u prirodi u periodu najveće aktivnosti komaraca - sumrak i zoru, da se koristi zaštitna mreža protiv komaraca na prozorima i vratima.

Groznica Zapadnog Nila prvi put je registrovana u Srbiji 2012. godine. Najviše obolelih i umrlih od groznice Zapadnog Nila Srbija je imala 2013. godine kada je obolelo 303 ljudi, a umrlo 35 pacijenata.