Ogromni delovi kišne šume Amazonije gore, a prema najnovijim podacima zabeleženo je više od 2.500 požara. Ova kišna šuma jedan je od najvrednijih resursa koji svet ima za borbu protiv klimatskih promena.

Milijarde drveća u sebi drže ugljenik koji se nagomilavao stotinama, ako ne i hiljadama godina, što usporava brzinu globalnog zagrevanja.

Poljoprivreda u Južnoj Americi takođe opstaje zbog kiše koja se proizvodi iz šume.

MEĐUNARODNA KRIZA: "Naša kuća je u plamenu" (VIDEO)

Amazonija se proteže na oko 5,5 miliona kvadratnih kilometara, a prekriva oko trećinu Južne Amerike. Tu živi oko 2,5 miliona vrsta insekata, preko 2.000 vrsta riba, više od 1.000 vrsta ptica i po 400 vrsta sisavaca, vodozemaca i reptila. U Amazoniji raste više 40.000 vrsta biljaka, od čega 16.000 vrsta drveća.

Kada se dogodi šumski požar, u atmosferu se emituje ugljen dioksid, što povećava nivo ugljenika, a naučnici strahuju da ćemo uskoro biti u tački kada ni Amazonija neće moći da prima i zadrži dovoljno ugljenika, koji će odlaziti direktno u atmosferu.

 To moglo da dovede do klimatske katastrofe i poništi sve klimatske ciljeve koje su mnoge države postavile.

Animacija NASA otkrila je alarmantni talas ugljen monoksida u atmosferi, a ovo povećanje direktno je uzrokovano katastrofalnim požarima koji besne u prašumi.

Nivoi zagađivača nalaze se i na visinama od 5500 kilometara iznad Zemljine površine, u nekim regijama dosegle su maksimum od 160 volumnih delova na milijardu (ppbv), dok se za lokalne procene očekuje da će biti znatno više.

Ovaj štetni gas može ostati u atmosferi otprilike mesec dana, gde će napraviti dvostruku štetu - i u pogledu kvaliteta vazduha i uticanja na klimatske promene.

Osim toga, zbog tako dugog zadržavanja u atmosferi, gas se može raširiti do udaljenih delova Zemlje. Od 1. januara do 21. avgusta ove godine zabeleženo je rekordnih 75.000 požara u šumama u Brazilu, dok je prošle godine zabeleženo 35.000 manje.