Vladimira Pištala probudila vest o tome da je dobitnik NIN-ove nagrade za 2008. Za MONDO kaže: "Dobro je da su me probudili".
Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman na srpskom jeziku u 2008. godini, Vladimir Pištalo izjavio je za MONDO da je vest o priznanju bila prvo što je čuo u četvrtak ujutru.
"Vest o nagradi mi je prvi saopštio gospodin Milan Vlajčić (predsednik žirija) i još nekoliko ljudi iz NIN-a. Znao sam da će se danas odlučivati o tome. Moj izbor je bio - ili da ne dobijem nagradu, pa da se naspavam, ili da me probude vešću da sam je dobio. Drago mi je da su me probudili", naveo je Pištalo u kratkom intervjuu za MONDO koji je "vođen" posredstvom elektronske pošte.
Upitan šta za njega znači ovo priznanje, odgovorio je da NIN-ova nagrada značajno utiče na pisce.
"Ja nisam ni prvi ni poslednji koji veruje da naša najvažnija književna nagrada neobično deluje na knjige i pisce. Delo pravih pisaca osvetli i da im jedan ram koji dotad nisu imali. Na one druge dugoročno deluje potpuno drugačije. NIN-ova nagrada daje mogućnost jednom piscu i njegovom delu da budu uzeti potpuno ozbiljno", rekao je Pištalo.
Prestižno književno priznanje dobio je za roman "Tesla, portret među maskama". Zašto baš Tesla?
"Zato što je ta priča rudnik zanimljivosti i poetskih - nadrealističkih detalja koji dolaze iznutra, iz samog zapleta, i onoga što se zbivalo, koje pisac ne mora da izmišlja. Pravo je čudo kako niko dosad (drama Crnjanskog na stranu) nije zaista crpao iz tog rudnika. Zamislite priču o čoveku koji je stvarao gromove kao bog, koji je kroz sebe puštao visokovoltažne struje i posle toga svetleo na sceni, koji je hteo da osvetli atmosferu i planete kao sijalicu, koji se nikad nije dotakao žene, koji se bojao nakita i bakcila, koji je voleo prosjake i ptice...O čoveku koji je bio naučnik i mistik, naučni mistik, saman - dendi", odgovorio je Pištalo.
O srpskom i svetskom geniju, Pišalo je, kako kaže, pročitao sve što se moglo pročitati, i naučno i popularno.
"Jako mi je pomogao jedan zbornik sećanja na Teslu koji je izdala crkva u Torontu. Tamo ima mnogo toga nepotrebnog, ali i mnogo neophodnog (takva je priroda građe). Pored klasične O' Nilove biografije, druga najbolja je Sajfertova. Ja nisam pisao biografiju nego roman. Ovo pominjem zbog ljudi koji su zainteresovani za Teslu", ističe književnik.
Pištalo (1960) godinama živi u SAD i jedan od od najznačajnijih savremenih srpskih pripovedača.
Njegova najpoznatija ostvarenja su poetske proze: "Slikovnica", "Manifesti", "Noći", "Kraj Veka", zbirke priča "Vitraž u sećanju", "Priče iz celog sveta" i roman "Milenijum u Beogradu".
Osim ovih, Pištalo je i autor dve neobične literarno-biografske knjige - "Aleksandride", bajkovite povesti o životu Aleksandra Makedonskog, i novele "Korto Malteze". Francuski prevod romana "Milenijum u Beogradu" bio je u najužem izboru za prestižnu godišnju nagradu "Femina" za najbolji prevedeni roman na francuski jezik.
Doktorirao je na temi tri identiteta srpskih iseljenika: srpskom, američkom i jugoslovenskom, a na Univerzitetu u Vusteru (Masačusets) na kojem predaje savremenu američku i svetsku istoriju.
(P. V. - MONDO/foto: Vreme)
"Vest o nagradi mi je prvi saopštio gospodin Milan Vlajčić (predsednik žirija) i još nekoliko ljudi iz NIN-a. Znao sam da će se danas odlučivati o tome. Moj izbor je bio - ili da ne dobijem nagradu, pa da se naspavam, ili da me probude vešću da sam je dobio. Drago mi je da su me probudili", naveo je Pištalo u kratkom intervjuu za MONDO koji je "vođen" posredstvom elektronske pošte.
Upitan šta za njega znači ovo priznanje, odgovorio je da NIN-ova nagrada značajno utiče na pisce.
"Ja nisam ni prvi ni poslednji koji veruje da naša najvažnija književna nagrada neobično deluje na knjige i pisce. Delo pravih pisaca osvetli i da im jedan ram koji dotad nisu imali. Na one druge dugoročno deluje potpuno drugačije. NIN-ova nagrada daje mogućnost jednom piscu i njegovom delu da budu uzeti potpuno ozbiljno", rekao je Pištalo.
Prestižno književno priznanje dobio je za roman "Tesla, portret među maskama". Zašto baš Tesla?
"Zato što je ta priča rudnik zanimljivosti i poetskih - nadrealističkih detalja koji dolaze iznutra, iz samog zapleta, i onoga što se zbivalo, koje pisac ne mora da izmišlja. Pravo je čudo kako niko dosad (drama Crnjanskog na stranu) nije zaista crpao iz tog rudnika. Zamislite priču o čoveku koji je stvarao gromove kao bog, koji je kroz sebe puštao visokovoltažne struje i posle toga svetleo na sceni, koji je hteo da osvetli atmosferu i planete kao sijalicu, koji se nikad nije dotakao žene, koji se bojao nakita i bakcila, koji je voleo prosjake i ptice...O čoveku koji je bio naučnik i mistik, naučni mistik, saman - dendi", odgovorio je Pištalo.
O srpskom i svetskom geniju, Pišalo je, kako kaže, pročitao sve što se moglo pročitati, i naučno i popularno.
"Jako mi je pomogao jedan zbornik sećanja na Teslu koji je izdala crkva u Torontu. Tamo ima mnogo toga nepotrebnog, ali i mnogo neophodnog (takva je priroda građe). Pored klasične O' Nilove biografije, druga najbolja je Sajfertova. Ja nisam pisao biografiju nego roman. Ovo pominjem zbog ljudi koji su zainteresovani za Teslu", ističe književnik.
Pištalo (1960) godinama živi u SAD i jedan od od najznačajnijih savremenih srpskih pripovedača.
Njegova najpoznatija ostvarenja su poetske proze: "Slikovnica", "Manifesti", "Noći", "Kraj Veka", zbirke priča "Vitraž u sećanju", "Priče iz celog sveta" i roman "Milenijum u Beogradu".
Osim ovih, Pištalo je i autor dve neobične literarno-biografske knjige - "Aleksandride", bajkovite povesti o životu Aleksandra Makedonskog, i novele "Korto Malteze". Francuski prevod romana "Milenijum u Beogradu" bio je u najužem izboru za prestižnu godišnju nagradu "Femina" za najbolji prevedeni roman na francuski jezik.
Doktorirao je na temi tri identiteta srpskih iseljenika: srpskom, američkom i jugoslovenskom, a na Univerzitetu u Vusteru (Masačusets) na kojem predaje savremenu američku i svetsku istoriju.
(P. V. - MONDO/foto: Vreme)
