Naučnici u Evropskom centru za nuklearna istraživanja u Ženevi (CERN) izveli su mini verziju Velikog praska.
Naučnici u Evropskom centru za nuklearna istraživanja u Ženevi (CERN) obavili su prvi sudar subatomskih čestica pri rekordnoj energiji u pokušaju da stvore mini verziju Velikog praska koji je doveo do nastanka svemira.
Veliki hadronski sudarač čestica (LHC) uspeo je, iz drugog pokušaja, da razbije dva jezgra protona koristeći tri puta veću silu od bilo koje ikada upotrebljene u nauci.
Eksperiment će naučnicima omogućiti da prouče prirodu materije i poreklo zvezda i planeta.
Prvi pokušaj, sredinom septembra 2008. godine završio se neslavno - topljenjem jednog od gigantskih magneta i popravkama koje su trajale godinu i po dana.
Prema izveštajima naučnika, koje prenose svetski mediji ovaj ekspiriment je bio uspešan i izveden pri rekornoj energiji od 7.000 milijardi elektron-volti i za nano-frakciju sekunde sporiji od brzine svetlosti u CERN-ovom tunelu, poznatom i kao Veliki Hadronov kolajder, koji se u dužini od 27 kilometara pruža na 100 metara ispod švajcarsko-francuske granice.
"Ovo je važan uspeh u nauci. Kročili smo tamo gde još niko nije. Otvorili smo novi prostor za fiziku i veoma smo uzbuđeni i srećni zbog toga", izjavio je direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer, a prenose svetski mediji.
Tokom narednih meseci i godina, naučnici CERN-a očekuju da će otkriti neke od misterija kosmosa: Kako je materija pretvorena u masu nakon Velikog praska i šta je tamna ili nevidljiva materija koja sačinjava 25 odsto kosmosa.
Projekat je vredan 10 milijardi švajcarskih franaka.
(MONDO)
Veliki hadronski sudarač čestica (LHC) uspeo je, iz drugog pokušaja, da razbije dva jezgra protona koristeći tri puta veću silu od bilo koje ikada upotrebljene u nauci.
Eksperiment će naučnicima omogućiti da prouče prirodu materije i poreklo zvezda i planeta.
Prvi pokušaj, sredinom septembra 2008. godine završio se neslavno - topljenjem jednog od gigantskih magneta i popravkama koje su trajale godinu i po dana.
Prema izveštajima naučnika, koje prenose svetski mediji ovaj ekspiriment je bio uspešan i izveden pri rekornoj energiji od 7.000 milijardi elektron-volti i za nano-frakciju sekunde sporiji od brzine svetlosti u CERN-ovom tunelu, poznatom i kao Veliki Hadronov kolajder, koji se u dužini od 27 kilometara pruža na 100 metara ispod švajcarsko-francuske granice.
"Ovo je važan uspeh u nauci. Kročili smo tamo gde još niko nije. Otvorili smo novi prostor za fiziku i veoma smo uzbuđeni i srećni zbog toga", izjavio je direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer, a prenose svetski mediji.
Tokom narednih meseci i godina, naučnici CERN-a očekuju da će otkriti neke od misterija kosmosa: Kako je materija pretvorena u masu nakon Velikog praska i šta je tamna ili nevidljiva materija koja sačinjava 25 odsto kosmosa.
Projekat je vredan 10 milijardi švajcarskih franaka.
(MONDO)
