Ljubiša Samardžić priča o radu na filmu, glumcima, ljubavi, ali i tome sa koje strane kamere se više oseća kao na "svom terenu".
Serija "Miris kiše na Balkanu" već je osvojila srca gledalaca, a reditelj je siguran da će film postići i više od toga. Neiscrpna tema o ljubavi koja ne poznaje ni veru ni zabranu ni osudu, priča o ratu i stradanju, o porodici kao stubu svakog vremena i društva, o "mestu" gde se sreća i tuga susreću i prepliću, dirnuće publiku na jedan sasvim poseban način, siguran je reditelj.
Kako ste se odlučili da snimite film baziran na stradanju Jevreja, da li je za to zaslužan roman Gordane Kuić ili vas je ponukala sama tematika?
"Roman nam je pružio mogućnost,da se temeljitije pozabavimo istorijom kao nemani. Izvukao sam u neku ruku dokument o jednom svetu koji nestaje, o sefardskoj jevrejskoj zajednici koja se iz rata u rat osula i rasula. 'Miris kiše na Balkanu' po meni je značajan doprinos dijalogu civilizacije a pošto su to prelomni trenuci u istoriji njihovih života, a u isto vreme su i prelomni trenuci za celu našu zemlju, te ovaj roman prerasta uske granice takvog određenja i njegov značaj postaje znatno širi i uzvišeniji", kaže Samardžić.
Ovaj film je, kao i "Bledi mesec", pre svega emotivna priča o porodici, ljubavi, ratu, ljudskom žrtvovanju i stradanju. Da li mislite da pored toga on nosi i neku istorijsku poruku - značaj?
"On donosi ono što nam nedostaje! Poštovanje porodice, dijalog civilizacije i smisla suživota sa drugima, bez obzira kojoj veri i naciji pripadali. Ljubav ne bira, a strast pobeđuje! Pa, zar to nije smisao dobrog zdravlja i lične sreće"?
Koliko je lako ili teško snimati film o jednoj sasvim drugoj epohi i načinu života dijametralno suprotnom od današnjeg?
"Sve zavisi od ozbiljnosti autora. Mi smo se već 'iskalili' snimajući trilogiju filmova 'Jesen stiže, Dunjo moja' koja je svojom iskrenošću osvojila i mlado i staro. 'Miris kiše na Balkanu' govori o brojnoj porodici, o pet kćeri koje treba poudavati, a u multikulturnom i multiverskom miljeu Sarajeva. Njihove ljubavi, životno vezivanje sa pravoslavacima, katolicima i muslimanima, nailaze na jeres i osudu ostalih jevrejskih shvatanja. Na sreću, pamet pobeđuje jer ljubav ne pita za veru, a na stranu ljubavi svoje dece, ponosno staju roditelji".
Serija "Miris kiše na Balkanu" već je osvojila srca gledalaca, a reditelj je siguran da će film postići i više od toga. Neiscrpna tema o ljubavi koja ne poznaje ni veru ni zabranu ni osudu, priča o ratu i stradanju, o porodici kao stubu svakog vremena i društva, o "mestu" gde se sreća i tuga susreću i prepliću, dirnuće publiku na jedan sasvim poseban način, siguran je reditelj.
Kako ste se odlučili da snimite film baziran na stradanju Jevreja, da li je za to zaslužan roman Gordane Kuić ili vas je ponukala sama tematika?
"Roman nam je pružio mogućnost,da se temeljitije pozabavimo istorijom kao nemani. Izvukao sam u neku ruku dokument o jednom svetu koji nestaje, o sefardskoj jevrejskoj zajednici koja se iz rata u rat osula i rasula. 'Miris kiše na Balkanu' po meni je značajan doprinos dijalogu civilizacije a pošto su to prelomni trenuci u istoriji njihovih života, a u isto vreme su i prelomni trenuci za celu našu zemlju, te ovaj roman prerasta uske granice takvog određenja i njegov značaj postaje znatno širi i uzvišeniji", kaže Samardžić.
Ovaj film je, kao i "Bledi mesec", pre svega emotivna priča o porodici, ljubavi, ratu, ljudskom žrtvovanju i stradanju. Da li mislite da pored toga on nosi i neku istorijsku poruku - značaj?
"On donosi ono što nam nedostaje! Poštovanje porodice, dijalog civilizacije i smisla suživota sa drugima, bez obzira kojoj veri i naciji pripadali. Ljubav ne bira, a strast pobeđuje! Pa, zar to nije smisao dobrog zdravlja i lične sreće"?
Koliko je lako ili teško snimati film o jednoj sasvim drugoj epohi i načinu života dijametralno suprotnom od današnjeg?
"Sve zavisi od ozbiljnosti autora. Mi smo se već 'iskalili' snimajući trilogiju filmova 'Jesen stiže, Dunjo moja' koja je svojom iskrenošću osvojila i mlado i staro. 'Miris kiše na Balkanu' govori o brojnoj porodici, o pet kćeri koje treba poudavati, a u multikulturnom i multiverskom miljeu Sarajeva. Njihove ljubavi, životno vezivanje sa pravoslavacima, katolicima i muslimanima, nailaze na jeres i osudu ostalih jevrejskih shvatanja. Na sreću, pamet pobeđuje jer ljubav ne pita za veru, a na stranu ljubavi svoje dece, ponosno staju roditelji".
Kako ste se odlučili za glumačku podelu i da li ste zadovoljni svojim izborom? Da li je postojao neki lik za kojeg ste teško odabrali glumca ili glumicu, ili lik za kojeg ste tačno znali koga želite?
"Izbor glumaca zavisi od njih samih. Dugim razgovorima otkrivam sve ono neophodno, životno što nose sa sobom. Ukoliko me ubede u iskrenost kazivanja svojih ispovesti, siguran sam da će tu iskrenost ponoviti i u igri. Svi koje sam birao i izabrao, ostavili su na gledalište zaista ubedljiv utisak! Mirka Vasiljević koja dolazi iz Francuske na premijeru, Kalina Kovačević koja se nedavno porodila, tu je Marija Vicković, o Ljilji Blagojević i Predragu Ejdusu da i ne govorimo, tu je Siniša Ubović, Milan Vasić i sjajni debitanti. Uz autore, svi će se pokloniti gledalištu na premijeri u Beogradu, kao i dan kasnije, na premijeri u Novom Sadu. Film igra i u svim gradovima Srbije i Republike Srpske".
Čovek koji iza sebe ima možda najdužu filmografiju, koji je odigrao neke od antologijskih uloga u domaćoj kinematografiji i neosporno obeležio jednu epohu srpskog filma, sada je rešio da svoje znanje i umeće prenese sa one strane kamere - možda i trajno. Kolege i saradnici o njemu kažu da je strpljiv i da ume da sa glumcima, ljudima uopšte, kao i da se ne štedi u tome da prenese svoje znaje novim generacijama, a to je upravo ono što on želi.
Da li mislite da su stradanje i ljubav neiscrpna filmska simbioza i neka vrsta garanta za uspeh?
"Od filma 'Prohujalo sa vihorom' do danas, ta vrsta priče uvek je donosila gledalištima najveće radosti i suze!"
Kakva je bila reakcija Gordane Kuić na seriju i film? Da li je reditelju važan doživljaj pisca, način na koji je njegovo delo prenešeno na platno?
"Kuićeva je nekoliko puta bila na snimanju, i u svim svojim intervjuima od Beograda, Zagreba, preko Opatije, izjavila je da je zadivljena načinom na koji sam radio sa glumcima, na koji režiram i pristupam poslu, kao i načinom na koji smo dočarali epohu i sam roman, i učinili ga uzvišenim."
"Izbor glumaca zavisi od njih samih. Dugim razgovorima otkrivam sve ono neophodno, životno što nose sa sobom. Ukoliko me ubede u iskrenost kazivanja svojih ispovesti, siguran sam da će tu iskrenost ponoviti i u igri. Svi koje sam birao i izabrao, ostavili su na gledalište zaista ubedljiv utisak! Mirka Vasiljević koja dolazi iz Francuske na premijeru, Kalina Kovačević koja se nedavno porodila, tu je Marija Vicković, o Ljilji Blagojević i Predragu Ejdusu da i ne govorimo, tu je Siniša Ubović, Milan Vasić i sjajni debitanti. Uz autore, svi će se pokloniti gledalištu na premijeri u Beogradu, kao i dan kasnije, na premijeri u Novom Sadu. Film igra i u svim gradovima Srbije i Republike Srpske".
Čovek koji iza sebe ima možda najdužu filmografiju, koji je odigrao neke od antologijskih uloga u domaćoj kinematografiji i neosporno obeležio jednu epohu srpskog filma, sada je rešio da svoje znanje i umeće prenese sa one strane kamere - možda i trajno. Kolege i saradnici o njemu kažu da je strpljiv i da ume da sa glumcima, ljudima uopšte, kao i da se ne štedi u tome da prenese svoje znaje novim generacijama, a to je upravo ono što on želi.
Da li mislite da su stradanje i ljubav neiscrpna filmska simbioza i neka vrsta garanta za uspeh?
"Od filma 'Prohujalo sa vihorom' do danas, ta vrsta priče uvek je donosila gledalištima najveće radosti i suze!"
Kakva je bila reakcija Gordane Kuić na seriju i film? Da li je reditelju važan doživljaj pisca, način na koji je njegovo delo prenešeno na platno?
"Kuićeva je nekoliko puta bila na snimanju, i u svim svojim intervjuima od Beograda, Zagreba, preko Opatije, izjavila je da je zadivljena načinom na koji sam radio sa glumcima, na koji režiram i pristupam poslu, kao i načinom na koji smo dočarali epohu i sam roman, i učinili ga uzvišenim."
Ljubišu Samardžića ljubav inspiriše, smatra da je ljubav, i to ona prava, pa čak kada je i prožeta patnjom i bolom, esencija života, a da od pamtiveka na filmskom platnu izaziva najjače emocije i reakcije publike. Ali priznaje i da se "zasitio" ovakvih tema i da se sprema za jednu dobru komediju!
Vaša poslednja uloga bila je u filmu "Bledi mesec", koji ste i režirali. Da li će publika ponovo moći da vas vidi sa one strane kamere?
"Glumom nisam prestao da se bavim. Sada svojim kolegama ukazujem na put kako da osvoje nove karaktere u mojim filmovima i serijama. Znači, glumim i danas".
Svi Vaši filmovi su prožeti ljubavnom tematikom, ljubav je nekako baza, esencija, svake Vaše priče. Da li je to generalno žanr koji Vi intimno volite ili Vam takve priče "dolaze pod ruku"?
"Svaki čovek je u svom nedovoljno dugom životu, siguran sam, nesrećan, ako se nije sreo sa iskrenom ljubavlju! Ovaj roman u sebi krije čarolije nepoznatog, egzotičnog, neobičnog, privlačnog, poneo nas je i postali smo 'robovi' njegove teze. Teze da je čovek kovač svoje sreće! U životu, a i u ljubavi".
Kakva je razlika u mogućnosti umetničkog izražavanja glumca i režisera? Da li jedna od te dve uloge nudi nešto što drugoj manjka? I šta od ta dva, nakon bezbroj odigranih uloga i nekoliko sjajnih režiserskih ostvarenja, radije birate?
"Režiju, verujući da sve dolazi u svoje vreme! Gluma je bila hod iznad zemlje, a režija hod na zemlji. Prija i jedno i drugo. Hvala svima koji su u meni prepoznali i otkrili ove darove".
Roman "Miris kiše na Balkanu" ima još tri nastavka. Da li je u planu, i kako napreduje snimanje nastavka serije/filma?
"Ne! Eh, da mi je dođem do scenarija kakav je napisao Siniša Pavić za 'Vruć vetar'...Uželeo sam se komedije, tragam za komedijom! Videću dokle ću stići...", zaključuje Samardžić.
Pogledajte trejlez za film "Miris kiše na Balkanu"
(Maša Čović - MONDO)
Vaša poslednja uloga bila je u filmu "Bledi mesec", koji ste i režirali. Da li će publika ponovo moći da vas vidi sa one strane kamere?
"Glumom nisam prestao da se bavim. Sada svojim kolegama ukazujem na put kako da osvoje nove karaktere u mojim filmovima i serijama. Znači, glumim i danas".
Svi Vaši filmovi su prožeti ljubavnom tematikom, ljubav je nekako baza, esencija, svake Vaše priče. Da li je to generalno žanr koji Vi intimno volite ili Vam takve priče "dolaze pod ruku"?
"Svaki čovek je u svom nedovoljno dugom životu, siguran sam, nesrećan, ako se nije sreo sa iskrenom ljubavlju! Ovaj roman u sebi krije čarolije nepoznatog, egzotičnog, neobičnog, privlačnog, poneo nas je i postali smo 'robovi' njegove teze. Teze da je čovek kovač svoje sreće! U životu, a i u ljubavi".
Kakva je razlika u mogućnosti umetničkog izražavanja glumca i režisera? Da li jedna od te dve uloge nudi nešto što drugoj manjka? I šta od ta dva, nakon bezbroj odigranih uloga i nekoliko sjajnih režiserskih ostvarenja, radije birate?
"Režiju, verujući da sve dolazi u svoje vreme! Gluma je bila hod iznad zemlje, a režija hod na zemlji. Prija i jedno i drugo. Hvala svima koji su u meni prepoznali i otkrili ove darove".
Roman "Miris kiše na Balkanu" ima još tri nastavka. Da li je u planu, i kako napreduje snimanje nastavka serije/filma?
"Ne! Eh, da mi je dođem do scenarija kakav je napisao Siniša Pavić za 'Vruć vetar'...Uželeo sam se komedije, tragam za komedijom! Videću dokle ću stići...", zaključuje Samardžić.
Pogledajte trejlez za film "Miris kiše na Balkanu"
(Maša Čović - MONDO)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Sloboda Mićalović napadnuta na parkingu: Evo kako je poznata glumica završila u Urgentnom centru