Dvojica istraživača tvrde da slavni holandski slikar nije sebi oduzeo život, kako se do sada mislilo.
Stiven Najfe i Gregori Vajt Smit u knjizi "Van Gog: Život" tvrde da Vinsent van Gog nije samog sebe ustrelio pištoljem u grudi u julu 1890. godine.
Legendarni postimpresionista stradao je od rana nanetih vatrenim oružjem u 37. godini, a nije bila tajna da se godinama borio sa anksioznošću i mentalnim problemima.
Najfe i Smit, dobitnici Pulicera za biografiju umetnika Džeksona Poloka, tvrde da se Van Gog nije ubio u polju u francuskom gradiću Over sur Uazfrans.
"Nemoguće je da bi mogao da se domogne vatrenog oružja, pošto se znalo da je boravio u ustanovama za mentalno zdravlje. Takođe, ako je sam sebi naneo ranu sa namerom da se ubije, zašto je nakon ranjavanja prešao više od kilometra po nezgodnom terenu, i gde je hteo da ode", navode oni.
Autori smatraju da su Van Goga slučajno upucala dva lokalna dečaka, koja su se igrala pištoljem.
Ove tvrdnje oni su "izvukli" iz do sada neprevođenih pisama koja pripadaju porodici slavnog slikara.
(MONDO)
Legendarni postimpresionista stradao je od rana nanetih vatrenim oružjem u 37. godini, a nije bila tajna da se godinama borio sa anksioznošću i mentalnim problemima.
Najfe i Smit, dobitnici Pulicera za biografiju umetnika Džeksona Poloka, tvrde da se Van Gog nije ubio u polju u francuskom gradiću Over sur Uazfrans.
"Nemoguće je da bi mogao da se domogne vatrenog oružja, pošto se znalo da je boravio u ustanovama za mentalno zdravlje. Takođe, ako je sam sebi naneo ranu sa namerom da se ubije, zašto je nakon ranjavanja prešao više od kilometra po nezgodnom terenu, i gde je hteo da ode", navode oni.
Autori smatraju da su Van Goga slučajno upucala dva lokalna dečaka, koja su se igrala pištoljem.
Ove tvrdnje oni su "izvukli" iz do sada neprevođenih pisama koja pripadaju porodici slavnog slikara.
(MONDO)
