Posle međunarodnih filmskih festivala i predstavljanja pred američkom filmskom akademijom gde je, prema rečima reditelja Gorana Paskaljevića, nagrađen gromoglasnim aplauzom, film "Kad svane dan" stiže u domaće bioskope.
Srpski kandidat za nagradu Oskar biće premijerno prikazan 24. decembra u Centru "Sava", a MONDO je bio na novinarskoj premijeri ostvarenja koje se, pre svega, bavi holokaustom, odnosno zločinima koji su se desili na Starom sajmištu u Beogradu, pitanjem identiteta i tolerancijom kao osnovom zdravog društva.
Ovo filmsko ostvarenje, reditelja Gorana Paskaljevića, koje je delimično i istinita priča hiljada ubijenih civila na Starom sajmištu, je lična drama starog profesora muzike Miše Brankova (Mustafa Nadarević) koji pod neobičnim okolnostima otkriva svoje pravo poreklo.
Mustafa kaže da mu je čast igrati u filmu o holokaustu i da je zaista deprimirajuće otići na Staro sajmište, jer je totalno zapušteno i o njemu ne brine niko, kao ni o ljudima koji su tamo našli utočište...
"U tom prostoru čovek se oseća veoma nelagodno i nisam siguran da je ovaj film dovoljan da taj zaborav tako brzo ne dođe i da se toga sećamo kao opomene. Mislim da političari ne treba da vraćaju kola unazad već treba da nas mire, a o prošlosti treba razmišljati tako da se ona ne ponovi, a ne prizivati je i stvarati nove sukobe", kaže Nadarević.
Reditelj Goran Paskaljević je Nadarevića baš zato i odabrao, jer još dok je čitao scenario samo njega je imao u mislima za ulogu Miše, čoveka koji je kao i većina Beograđana nebrojano puta prošao pored Starog sajmišta, a da se nije ni osvrnuo... Međutim, kada je saznao da su baš na tom mestu, sa hiljadama Jevreja, stradali i njegovi roditelji taj prostor postaje centar njegovog sveta.
"Iako smo od članova američke filmske akademije dobili aplauz, što se ne dešava često, meni je draže što je film prikazan u Muzeju Tolerancije u Los Anđelesu. Posle projekcije ljudi su me pitali kako mogu da uplate novac da bi se to mesto uredilo i obeležilo na pravi način. Nisam znao šta da kažem... Kada sam počeo da snimam film, obratio sam se i Gradu Beogradu po tom pitanju, ali odgovor nikad nisam dobio."
Ipak, odgovori su stigli iz svih krajeva sveta gde je film do sada prikazan, a Paskaljević kaže da je ponosan na celu ekipu koja je tokom snimanja delom učestvovala u kreiranju pojedinih scena i tako dala ovom ostvarenju jedan lični pečat.
"Svesno sam stvarao miran film koji teče kao reka i mnogo toga je istinito, jer su mi se tokom snimanja javljali ljudi koji su doživeli sudbinu sličnu Mišinoj, a lik žene koja živi tamo gde su nekada bile ćelije za ubijenje nedužnih civila je stvaran. Ona tamo zaista živi i sve u filmu su njene reči... Ovo je film o nasilju samo bez scena nasilja, priča o toleranciji i o tome kako zločinci ostaju nekažnjeni jer su previše zaštićeni", kaže Paskaljević za MONDO. Ovo filmsko ostvarenje, reditelja Gorana Paskaljevića, koje je delimično i istinita priča hiljada ubijenih civila na Starom sajmištu, je lična drama starog profesora muzike Miše Brankova (Mustafa Nadarević) koji pod neobičnim okolnostima otkriva svoje pravo poreklo.
Mustafa kaže da mu je čast igrati u filmu o holokaustu i da je zaista deprimirajuće otići na Staro sajmište, jer je totalno zapušteno i o njemu ne brine niko, kao ni o ljudima koji su tamo našli utočište...
"U tom prostoru čovek se oseća veoma nelagodno i nisam siguran da je ovaj film dovoljan da taj zaborav tako brzo ne dođe i da se toga sećamo kao opomene. Mislim da političari ne treba da vraćaju kola unazad već treba da nas mire, a o prošlosti treba razmišljati tako da se ona ne ponovi, a ne prizivati je i stvarati nove sukobe", kaže Nadarević.
Reditelj Goran Paskaljević je Nadarevića baš zato i odabrao, jer još dok je čitao scenario samo njega je imao u mislima za ulogu Miše, čoveka koji je kao i većina Beograđana nebrojano puta prošao pored Starog sajmišta, a da se nije ni osvrnuo... Međutim, kada je saznao da su baš na tom mestu, sa hiljadama Jevreja, stradali i njegovi roditelji taj prostor postaje centar njegovog sveta.
"Iako smo od članova američke filmske akademije dobili aplauz, što se ne dešava često, meni je draže što je film prikazan u Muzeju Tolerancije u Los Anđelesu. Posle projekcije ljudi su me pitali kako mogu da uplate novac da bi se to mesto uredilo i obeležilo na pravi način. Nisam znao šta da kažem... Kada sam počeo da snimam film, obratio sam se i Gradu Beogradu po tom pitanju, ali odgovor nikad nisam dobio."
Ipak, odgovori su stigli iz svih krajeva sveta gde je film do sada prikazan, a Paskaljević kaže da je ponosan na celu ekipu koja je tokom snimanja delom učestvovala u kreiranju pojedinih scena i tako dala ovom ostvarenju jedan lični pečat.
On veruje da će "Kad svane dan" podstaći ljude da razmišljaju o prošlosti i o onome što je bilo, ali i o tome da ne smemo sve da zaboravimo, jer onda nemamo ni budućnost.
"Ovaj film se bori protiv ravnodušnosti. Nadam se da Staro sajmište neće više biti ruglo Beograda već mesto gde će mladi ljudi, gosti i svi koji nam svrate u goste moći da nauče i shvate koliko je važna tolerancija, posebno danas kada je sve nekako napeto, oštro... Mladi koji crtaju kukaste krstove po Beogradu nisu ni svesni kakvo zlo se iza tog simbola krije."
U skladu sa tim, reditelj je Ministarstvu kulture ustupio sva autorska prava za prikazivanje filma u školama širom Srbije, jer želi da deca koja će sutra da vode ovu zemlju ne tragaju za svojim identitetom, i ne žele zlo nekome samo zato što je drugačiji...
"Pitanje identiteta je jedno od centralnih pitanja življenja. Trudio sam se da ovaj film bude istinit i iskren i da pokrene neka pitanja. Ako ga prihvatimo kao umetničko delo sigurno će uspeti u tome i neke stvari učiniti boljim. Verujem da je umetnost večna i jača od bilo kojeg zla, kao što je i slučaj sa kompozicijom u ovom filmu koja je preživela holokaust."
Paskaljević kaže da nije hteo da sakrije istinu jer su svugde, pa i ovde, kolaboracione vlasti usko sarađivale sa nacistima, a kada je rat završio komunisti nisu Sajmište smatrali bitnim jer su u pitanju civilne žrtve.
"Sajmište je zapušteno 70 godina. Komunisti su veličali svoje pobede, svi posle njih nekako nisu našli za shodno da bilo šta urade, ali mene to boli. Optužbe da sam napravio antisrpski film su smešne, kao i to što sam Mustafu uzeo za glavnu ulogu. Ja biram glumce po njihovom kapacitetu i njega sam uzeo jer smatram da samo on na svojim leđima može da iznese tu celu monodramu."
Pored Nadarevića, u filmu još igraju i Nebojša Glogovac, Predrag Ejdus, Zafir Hadžimanov, Olga Odanović, Mira Banjac, Meto Jovanovski, Nada Šargin, a muziku je radio Vlatko Stefanovski.
Film "Kad svane dan" je imao svetsku premijeru na prestižnom Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu gde je bio prikazan u okviru selekcije "Velikani savremenog svetskog filma".
Nedavno je reditelju Goranu Paskaljeviću uručena nagrada za doprinos svetskoj filmskoj umetnosti na Međunarodnom filmskom festivalu u Bratislavi, a film "Kad svane dan" je već dobio mnogobrojne nagrade... Nagradite ga i vi jednim odlaskom u bioskop.
(Dado Popović, MONDO)
