Zbog siromaštva je sve više dece prinuđeno da radi i najteže fizičke poslove. Po istočnoj Srbiji zarađuju kao seoske sluge, oko Šapca beru voće i povrće.
Dečak Voja iz okoline Gornjeg Milanovca živeo je dugo sam sa ocem alkoholičarom u kućici, u šumi. Kada su ga našle socijalne službe imao je 10 godina i nije znao gotovo ništa, ni da čita, ni da piše. Danas je ozbiljan 16-godišnjak.
"Otac i ja smo živeli sami. Majka nas je napustila. Ja sam radio sve, pa i najteže kućne poslove. Sam sam mesio hleb, donosio drva, palio vatru..."
Voja je samo jedan od desetine dece u istočnoj Srbiji koja beru voće i povrće, hrane stoku, pomažu na njivi i u kući, često samo za stan i prenoćište.
Njihove porodice su toliko siromašne da ne mogu da ih prehrane, pa moraju da se snalaze, pišu "Novosti".
Prema rečima Mionke Nikolić iz Odbora za ljudska prava u Majdanpeku, siromaštvo u ovom kraju je u dramatičnom porastu pa nije ni malo dece koja bukvalno gladuju.
"Karakteristični su i rani brakovi, a bilo je slučajeva da deca odrastaju i po šumama ili da odmalena rade u bogatim porodicama kao sluge. U jednoj školi su imali dečaka koji je sa 14 godina pošao u prvi razred", kaže Nikolić.
I njega su slučajno otkrile socijalne službe u planinama, gde je radio kao sluga.
I u šabačkom kraju, kad počne sezona, odgajivači voća i povrća angažuju decu za berbu, pa ona često izostaju iz škole. U tamošnjem Centru za socijalni rad, međutim, ovo ne vide kao problem.
Prema rečima direktorke Branke Davidović, na berbu se više gleda kao na „pomoć u kući“, a veći problem je teranje dece na prosjačenje.
"Socijalni radnici i policija ne mogu na ulici čak ni da utvrde čije je dete. Pronalazili smo mališane iz BiH, Novog Sada, Rume", kaže Davidović.
Slično je i u drugim gradovima. Prema rečima Jadranke Milanović iz beogradske kancelarije Unicefa, četiri odsto dece između pet i 14 godina u našoj zemlji radi u porodičnom biznisu ili su unajmljeni za skromnu naknadu.
I organizacija „Astra“, koja pomaže žrtvama trgovine ljudima, je lane registrovala 426 žrtava, od čega 155 dece.
"Reč je o svim oblicima radne eksploatacije, uključujući prošnju, prostituciju, prinudnu udaju i učešće u kriminalu. Policija je 2012. podnela krivične prijave za 66 žrtava, od čega za 31 maloletnika ", kaže Ivana Radović iz „Astre“.
U Srbiji je, inače, zakonom zabranjen rad mlađima od 15, a između 15 i 19 mogu da rade pod striktno propisanim uslovima.
Kako navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, 15-godišnjaci koji traže uhlebljenje napustili su školu i zbog siromaštva moraju što pre da se zaposle. Na birou je tako trenutno registrovana 18.551 osoba od 15 do 19 godina. Većina ima završenu srednju školu, ali 6.183 je bez ikakvog zanimanja.
U Beogradu je registrovano 1.858 maloletnika u potrazi za hlebom. Od onih koji su zvanično tražili posao prošle godine, njih 6.199 ga je i dobilo. U pitanju su jednostavni komunalni poslovi (održavanje zelenila), poslovi pomoćnih radnika u građevini, trgovaca, kasira, alatničara, kuvara...
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
"Otac i ja smo živeli sami. Majka nas je napustila. Ja sam radio sve, pa i najteže kućne poslove. Sam sam mesio hleb, donosio drva, palio vatru..."
Voja je samo jedan od desetine dece u istočnoj Srbiji koja beru voće i povrće, hrane stoku, pomažu na njivi i u kući, često samo za stan i prenoćište.
Njihove porodice su toliko siromašne da ne mogu da ih prehrane, pa moraju da se snalaze, pišu "Novosti".
Prema rečima Mionke Nikolić iz Odbora za ljudska prava u Majdanpeku, siromaštvo u ovom kraju je u dramatičnom porastu pa nije ni malo dece koja bukvalno gladuju.
"Karakteristični su i rani brakovi, a bilo je slučajeva da deca odrastaju i po šumama ili da odmalena rade u bogatim porodicama kao sluge. U jednoj školi su imali dečaka koji je sa 14 godina pošao u prvi razred", kaže Nikolić.
I njega su slučajno otkrile socijalne službe u planinama, gde je radio kao sluga.
I u šabačkom kraju, kad počne sezona, odgajivači voća i povrća angažuju decu za berbu, pa ona često izostaju iz škole. U tamošnjem Centru za socijalni rad, međutim, ovo ne vide kao problem.
Prema rečima direktorke Branke Davidović, na berbu se više gleda kao na „pomoć u kući“, a veći problem je teranje dece na prosjačenje.
"Socijalni radnici i policija ne mogu na ulici čak ni da utvrde čije je dete. Pronalazili smo mališane iz BiH, Novog Sada, Rume", kaže Davidović.
Slično je i u drugim gradovima. Prema rečima Jadranke Milanović iz beogradske kancelarije Unicefa, četiri odsto dece između pet i 14 godina u našoj zemlji radi u porodičnom biznisu ili su unajmljeni za skromnu naknadu.
I organizacija „Astra“, koja pomaže žrtvama trgovine ljudima, je lane registrovala 426 žrtava, od čega 155 dece.
"Reč je o svim oblicima radne eksploatacije, uključujući prošnju, prostituciju, prinudnu udaju i učešće u kriminalu. Policija je 2012. podnela krivične prijave za 66 žrtava, od čega za 31 maloletnika ", kaže Ivana Radović iz „Astre“.
U Srbiji je, inače, zakonom zabranjen rad mlađima od 15, a između 15 i 19 mogu da rade pod striktno propisanim uslovima.
Kako navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, 15-godišnjaci koji traže uhlebljenje napustili su školu i zbog siromaštva moraju što pre da se zaposle. Na birou je tako trenutno registrovana 18.551 osoba od 15 do 19 godina. Većina ima završenu srednju školu, ali 6.183 je bez ikakvog zanimanja.
U Beogradu je registrovano 1.858 maloletnika u potrazi za hlebom. Od onih koji su zvanično tražili posao prošle godine, njih 6.199 ga je i dobilo. U pitanju su jednostavni komunalni poslovi (održavanje zelenila), poslovi pomoćnih radnika u građevini, trgovaca, kasira, alatničara, kuvara...
(MONDO, foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
