Svedoku odbrane bivšeg predsednika Srpske u Hagu Radovana Karadžića "đao civila" ali mu je i "dragošto je Srebrenica oslobošena 1995. Godine".
"Silu ljutih jada su naneli svim srpskim opštinama na tom prostoru. Stanovništvo bih razdvojio od vojnika, zlikovaca, koji su ubijali ljude, palili i iživljavali se", rekao je Bajagić i dodao da su, iako je Srebrenica trebalo da bude demilitarizovana zona, pripadnici takozvane Armije BiH bili naoružani "do zuba" i upadali u srpska sela.
Bajagić, koji je pre rata bio privatni preduzetnik i predsednik Crkvenog odbora u Vlasenici, naveo je da su jednog njegovog radnika pripadnici takozvane Armije BiH nabili na ražanj i ispekli.
Bajagić je bio u čestim kontaktima sa Karadžićem, koga je na Palama posetio u noći sa 13. na 14. jul 1995. godine.
Tužilac Kristofer Mičel sugerisao je da je Bajagić obavestio Karadžića o zarobljenim muslimanima koje je vidio na fudbalskom igralištu u Novoj Kasabi, o ubistvima u skladištu u Kravici, kao i o susretu komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića i zamenika ministra unutrašnjih poslova Srpske Tome Kovača u Bajagićevoj kući u Vlasenici 13. jula.
Bajagić je rekao da je goste u kući ponudio kafom i rakijom, ali da nije slušao o čemu su razgovarali.
Bajagić je rekao da Karadžić nije imao nikakve informacije o ubijanju zarobljenika iz Srebrenice i da je siguran da on nikada ne bi tražio ili odobrio ubijanje zarobljenika.
U unakrsnom ispitivanju tužioca Mičela, Bajagić je rekao da je 13. jula "iz radoznalosti išao u Srebrenicu sa dvojicom Grka, dobrovoljaca u Vlaseničkoj brigadi, od kojih je jedan imao foto-aparat".
Na prethodnom svedočenju u predmetu "Kos", Bajagić je izjavio da je pukovnik Vujadin Popović oduzeo foto-aparat grčkom dobrovoljcu, a danas da aparat nije oduzeo, već da mu je rekao da "to ne bi trebalo da se radi, da ne bi ostalo traga o tom snimanju i da bi film trebalo da se osvetli".
Kada ga je tužilac suočio sa ranijim iskazom, Bajagić je prokomentarisao da je to bilo davno i da se "ne može pamtiti svaka tačka i zapeta".
Na pitanje tužioca u vezi sa njegovim učešćem u naoružavanju Srba u Vlasenici 1991. godine, Bajagić je rekao da se radilo o mobilizaciji na poziv iz Vojnog odsjeka, a da je povod bio strah da će se ponoviti 1941. godina, kada su vlasenički muslimani od 6. aprila do 22. juna likvidirali sve najuglednije Srbe.
Bajagić je rekao da je kod Jusufa Dautovića, unuka jednog od počinilaca ubistva 1941, u aprilu 1992. pronađen spisak za likvidaciju sa imenima 200 Srba. Na tom spisku Bajagić se, kako je rekao, nalazio na trećem mestu.
Glavni pretres se nastavlja sutra, saslušanjem novog svedoka.
Sutra popodne žalbeno veće će saopštiti presudu po žalbi Tužilaštva na odluku da se Karadžić oslobodi optužbe za genocid u Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku, 1992. godine.
