• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Liga fudbalskih džentlmena

Autor Nikola Janković

Ovo je priča o igračima koji nikada nisu plaćeni ni cent, a koji vrede čitavo bogatstvo. Ovo je priča o ljudima koji su igrali i igraju samo za jedan, jedini klub.

Kristijano Ronaldo (94), Zinedin Zidan (75), Zlatan Ibrahimović (69), Kaka (68), Edinson Kavani (64), Luis Figo (62), Hulk (60), Radamel Falkao (60), Fernando Tores (58) i Nejmar (57).

Ovo je, izraženo u milionima evra, lista najskuplje plaćenih fudbalera sveta svih vremena.

OK?

E, mi ćemo ovde pisati o onima koji nikada nisu, a neki od njih i nikada neće, biti plaćeni ni cent! Ovde ćemo pisati o istinskim fudbalskim herojima, ljudima koje treba smatrati legendama prvo svojih klubova, gradova i zemalja, pa onda i fudbala uopšte.

Ovo je priča o fudbalerima koji su celu svoju karijeru proveli samo i isključivo u jednom jedinom i nijednom više klubu. Ili još provode... Ovo je Liga fudbalskih džentlmena i njihova vrednost nikako se ne može izraziti u milionima evra.

Uspeti u fudbalu, u najvećem broju zemalja na planeti, znači ostvariti unosan transfer u neki od klubova Zapadne Evrope. To ujedno znači i unovčiti višegodišnji trud, uloženi rad, energiju, biti nagrađen za odricanje od života običnog deteta, dečaka, momka...

U retkim delovima sveta, najveća fudbalska čast je početi i završiti karijeru u jednom klubu... Takve igrače teško je sve nabrojati, jednostavno neki narodi (pa i naš, srpski) nisu toliko pedantni kada je u pitanju sportska statistika, metodologija rada. Retko gde se ljudi precizno bave takvim fudbalskim podvizima i još ređe su podaci dostupni svima.

Stoga, bićemo ograničeni na priče o junacima iz velikih, slavnih klubova i ponekom heroju iz male sredine, do kojeg smo uspeli da dođemo kopajući danima i nedeljama po rudniku zvanom internet.

ŠTETA ZA RAULA...

U Ligu fudbalskih džentlmena ulazi onaj igrač koji počne profesionalnu karijeru u jednom klubu i potom odigra bar deset sezona bez ijednog transfera ili pozajmice, a u Ligi fudbalskih džentlmena zauvek ostaje samo onaj koji potom i završi karijeru u tom istom klubu.

Nažalost, ne tako davno, iz ove Lige ispao je veliki Gonzales Raul koji je morao da se skloni iz Real Madrida posle 17 sezona na "Santijago Bernabeu" (zapamtite ovo ime). Raulu se, kada je postao višak tamo gde je postao ikona, još igrao fudbal, pa je potpisom za Šalke iz Gelzenkirhena uklonio svoje ime sa ove prestižne liste.

Najbolji potezi u karijeri Raula Gonzalesa.
Izvor: YouTube

Velika šteta.

Ali na njoj su, od aktivnih igrača, i dalje neki idoli naše mladosti:

Prvi među njima je veliki Rajan Gigs (Vels, Mančester Junajted, debi 1990, 23 godine), koji će naredne sezone biti igrač-trener na "Old Trafordu" i svi su izgledi da će narednog leta preći u sektor "bivši" sa 24 godine staža, jednom manje nego što ima Paolo Maldini u Milanu.

Najbolji potezi Rajana Gigsa.
Izvor: YouTube

Od aktivnih, iza Gigsa, poređali su se Samir Abud (Libija, Al-Itihad Tripoli, 1991, 22), Frančesko Toti (Italija, Roma, 1992, 21), Mario Muskat (Malta, Hibernijans, 1993, 20), Henrik Ridstrem (Švedska, Kalmar, 1993, 20), Nobuhisa Jamada (Japan, Urava, 1994, 19), Frode Lafton (Norveška, Henefos, 1994, 19), Husain Al-Romaihi (Katar, Katar SC, 1994, 19)...

Izmežu Al-Romaihija i sledećeg "selebritija" na ovoj listi, Stivena Džerarda, postoji još mnogo malo poznatih igrača sa 18, 17 i 16 godina u klubu, među kojima je i jedan iz našeg komšiluka, Bugarin Georgi Stojčev, koji za Vidimo Rakovski igra od 1996. godine, dakle punih 17.

JEDAN JE STIVI DŽI

Džerard?

On je nedavno potpisao novi, trogodišnji ugovor sa Liverpulom i ako ga bude odradio do kraja, pod uslovom da ne bude novog produžetka saradnje (Stivi Dži sada ima 33 godine), ljubimac Kopa će u legendu otići sa 18 godina tokom kojih je igrao samo na "Enfildu".

Najbolji potezi Stivena Džerarda
Izvor: YouTube

Odmah ispod Džerarda nalazi se malo pominjani kapiten Atalante Đanpaolo Belini, koji je ponikao u Bergamu i igra za crno-plave još od 1998. godine. Toliko godina i Rumun mađarskog porekla, Zolt Silađi igra za Univerzitateu iz Kluža, kao i najprecizniji dodavač na planeti, Ćavi Ernandez iz Barselone.

Jedan od pionira "Tika-Take" tika i taka na "Kamp Nou" stadionu takođe od 1998. godine, dakle deceniju i po.  Ćavi i Džerard su vršnjaci i svi su izgledi da ćemo i Španca gledati još dve, tri sezone na najvišem nivou. Nadamo se da se Barselona neće prema njemu poneti kao Real prema Raulu, što bi značilo i uklanjanje sa ove liste.

U grupi igrača sa 14 godina u jednom klubu najpoznatiji je kapiten Reala i španske reprezentacije, Iker Kasiljas. Čuveni golman do skoro je bio nezamenljiv među stativama u Madridu, praktično od debija 1999. godine. Na kratko, sklonio ga je Žoze Murinjo, ali kada je Portugalac napustio Real, navijači su prestali da se plaše Kasiljasovog odlaska iz kluba.

Moglo je da se dogodi da je Murinjo bio malo uspešniji tokom tri sezone u klubu i u tom slučaju, pretpostavka je, i Kasiljas bi morao da pronađe neki svoj Šalke, kao Raul ili Bešiktaš, kao Hoze Marija Guti.

Najbolje odbrane golmana Ikera Kasiljasa.
Izvor: YouTube


U "Generaciji 1999" nepravedno bi bilo pomenuti Amerikanca Stivena Čerundola, koji celu karijeru provodi u osrednjem nemačkom klubu, Hanoveru, kao i tandem Kašime Antlers, Masaši Motojama i Hitoši Sogahata.

Njih dvojica zajedno su debitovala i sve su veće šanse da se zajedno i oproste. Što kasnije - to će biti bolje pozicionirani na večnoj listi, a polako se približavamo rekorderima.

Karles Pujol (1999, Barselona), Vjačeslav Malafejev, Toni Hibert (2000, Everton), Danijele De Rosi (2001, Roma), Mark Planus (2002, Bordo, Bastijan Švajštajger (2002, Bajern Minhen), Daren Flečer (2002, Mančester Junajted), Karlos Gurpegi (2002, Atletik Bilbao), Andres Inijesta (2002, Barselona), Viktor Valdes (2002, Barselona), Igor Akinfejev (2002, CSKA Moskva), Rasim Tagirbekov (2002, Anži), Andoni Iraola (2003, Atletik Bilbao) i Ćavi Prijeto (2002, Real Sosijedad) najpoznatiji su igrači koji su u prethodnom periodu, računajući i 2013. godinu, ispunili uslov da uđu na ovu listu.

Da li će tu i ostati?

Verovatno neće svi.

NIKO KAO ALTINORDU

A, 2013. godine neizbrisivim mastilom svoje ime na ovoj listi ispisali su Pol Skols, Nir Davidovič, Džejmi Karager, Eron Vebster i Aleksandr Forminte. Oni su se povukli nakon što su tokom cele karijere nosili samo jedan grb na grudima.

Skols se penzionisao posle 19 sezona u Mančester Junajted, Davodivič posle 18 u Makabiju iz Haife, Karager posle 16 u Liverpulu, Vebster posle 15 u Barton Albionu, a Forminte posle 13 u Čealulu... Od onih koji su se 2012. godine povukli iz fudbala i osigurali sebi mesto u "Kući slavih" treba pomenuti Mikela Aranburua iz Sosijedada (15), Ledlija Kinga iz Totenhema (14), itd.

Ali, koji je igrač najduže bio u jednom klubu?

Prema dostupnim podacima, tu je Turčin Sait Altinordu. On je između 1929. i 1956. godine, dakle punih 27 godina, igrao samo za Altinordu SK, klub koji i dalje postoji i koji je bio prvak Turske 1965. i 1970. godine Altinordu je odigrao 847 utakmica za klub koji nosi njegovo prezime i postigao 29 golova kao defanzivac.

Debitovao je sa 14, a oprostio se sa 41 godinom, devet manje nego što je imao ser Stenli Metjuz, rekorder u tom smislu, koji je profi fudbal igrao do 50. godine, ali ne samo za jedan klub.

Altinordu je bio rođen u Istanbulu 24. aprila 1912, a preminuo je 17. novembra 1978. u 67. godini.

Odmah iza njega nalazi se Paolo Maldini, ikona italijanskog i svetskog fudbala, koji je za Milan igrao 25 godina, od 1984. do 2009. i osvojio sve što se osvojiti može i to više puta. Između Maldinija i Gigsa još neko vreme nalaziće se grupa fudbalera sa 24 godine u jednom klubu koju čine: Humod Sultan (Bahrein, Muharak, 1974-1998), Maks Morlok (Zapadna Nemačka, Nirnberg, 1940-1964), Ted Sagar (Engleska, Everton, 1929-1953), Nonstantin Ljaskovskij (SSSR, CSKA, 1926-1949) i Bob Krompton (Engleska, Blekburn, 1896 - 1920).

USKORO "KRALJ RIMA"

Od naširoko poznatih igrača koji su duže od dve decenije igrali za jedan klub, tu su recimo Uve Kamps (Nemačka, Borusija Menhengladbah, 22, 1982-2004), Lav Jašin (SSSR, Dinamo Moskva, 22, 1949-1971), Fric Valter (Nemačka, Kajserslautern, 22, 1937-1959), Bil Lajdel (Škotska, Liverpul, 22, 1939-1961) i...

...opet spontano dolazimo do Frančeska Totija kojeg smo - pomislili ste - nepravedno samo pomenuli u uvodnom delu.

On je dugo već "Princ Rima" i biće kralj kada naredne godine, u junu 2014. ne bude završio svoju veličanstvenu karijeru. Ali, te 1993. godine retko ko osim našeg trenera Vujadina Boškova mogao je da pretpostavi da će taj dečak biti legenda.

Toti je imao 16 godina kada ga je Boškov, 28. marta 1993. ubacio u igru protiv Breše u pobedi od 2:0. Ostalo je istorija...

Najbolji potezi Frančeska Totija.
Izvor: YouTube


Totijev slučaj, poput Džerardovog, možda je i vredniji pažnje utoliko što su njih dvojica igrači koje su tokom karijere tražili i pokušavali da dovedu mnogi bogatiji, u tom trenutku veći i moćniji klubovi, ali su oni nekako uspevali da svemu tome odole i ostanu tamo gde se nisu naosvajali trofeja, naprotiv.

Džerard nijednom nije bio šampion Engleske, Toti jeste jednom, s tim da je Džerard osvojio jednu Ligu šampiona. Tu i tamo uzeli su poneki Kup a glad za trofejima Toti je donekle ugasio tako što je bio prvak sveta sa Italijom.

Sve je to premalo u odnosu na ono što su u svojim klubovima osvajali Gigis, Ćavi, Kasiljas, Skols, Pujol, Švajnštajger, itd.

IGRAČ, TRENER, PREDSEDNIK, STADION

Pre prakse koju su uveli Mančester Junajted i Liverpul, koji imaju zavidan broj "frenčajz" igrača s obzirom na trendove u modernom fudbalu, ova vrsta odanosti bila je sinonim za fudbalere milanskih giganata, Milana i Intera. Pored pomenutog Maldinija, Franko Barezi je za "rosonere" igrao 20 sezona, a njegov večni rival i kapiten Intera u to vreme, Đuzepe Bergomi sakupio je 19. Za Inter i samo Inter ranije su nastupali Đakinto Faketi (18), Sandro Macola (16), a Đakomo Lozi igrao je za Romu 14 sezona.

A, sada "Santijago Bernabeu": jedno ime za fudbalera, trenera, predsednika i stadion!

Spektakularan pogled na stadion Santijago Bernabeu u Madridu.
Izvor: YouTube


Više od fudbalske karijere u jednom timu, ali samo jednom, ostvarila je samo nekolicina ljudi, a najupečatljiviji primer je Santijago Bernabeu, koji je igrao za Real Madrid od 1911. do 1927. godine, potom je bio trener, pa direktor (1927 - 1936), da bi na kraju bio predsednik kluba (1943-1978).

To znači da je Bernabeu, sa kraćim prekidima, u Realu bio od 1911. do 1978. godine.

Ispravka, Santijago Bernabeu je i dalje u Realu, jer je zbog svega što je taj čovek uradio za najuspešniji tim sveta XX veka, stadion dobio njegovo ime.

ČOVEK KLUB - TOMAS ŠAF

Sadašnji menadžer Mančester Sitija, Manuel Pelegrini proveo je celokupnu igračku karijeru u jednom klubu, Univezidad de Čile (13), baš kao i aktuelni trener Nice, Klod Puel, koji je 17 sezona igrao za Monako.

Poseban slučaj je dojučerašnji trener Verdera iz Bremena Tomas Šaf. On je sve i svakoga prešišao utoliko što je do nedavno deset sezona vodio prvi tim Verdera iz Bremena, a u klub je došao kao dečak još 1972. godine!? Šaf je igrao za mlađe kategorije Verdera od 1972. do 1978, potom je celu profesionalnu karijeru proveo u tom klubu od 1978. do 1995. godine, kada je počeo da trenira drugi tim Verdera (1995-1999).

Od 1999. do 2013. bio je trener prvog tima i kada bude pronašao sledeći angažman, nažalost, neće biti više na ovoj listi, iako je 37 godina neprekidno bio vezan za Verder, Bremen, zelenu boju.

Od poznatih igrača sa ove liste trebalo bi pomenuti još Uve Kampsa (Nemačka, Borusija Menhengladbah, 22), Manuela Sančiza (Španija, Real Madrid, 18), Hoze Antonija Kamača (Španija, Real Madrid, 16), Migela Ćenda (Španija, Real Madrid, 16), Uvea Zelera (Nemačka, Hamburg, 19)...

"TIRKE" I OSTALI

Na ovoj vrednoj slici uslikanoj 21. 2. 1971. u Splitu, zaseda Stručni odbor FS Jugoslavije. Aleksandar Tirnanić "Tirke" je drugi s leva, između Milana Ribara i Rajka Mitića.
Izvor: MN Press/T.Mihajlovic

Na našu veliku žalost, i tu nam je svaka vaša pomoć preko potrebna (pišite nam putem komentara ili na mail), podaci o našim, lokalnim srpskim herojima nisu nam bili dostupni i pitanje da li postoje i gde se nalaze. Jedan od retkih koji ispunjava uslove da bude član Lige fudbalskih džentlmena je Živorad Jevtić, koji je od 1963. do 1975. godine nosio samo i isključivo dres Crvene zvezde. Za Jugoslaviju je igrao 16 puta.

Aleksandar Tirnanić, "Tirke", o kojem je kasnije i snimljen film, igrao je za BSK iz Beograda od 1927. do 1940 godine, punih 14 godina i odigrao preko 500 utakmica.

"Tirke", rođen 15. jula 1910. u Krnjevu, nije sa nama od 13. decembra 1992. godine. Za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije odigrao je 50 utakmica i dao 12 golova.

Tu su još dvojica igrača iz vremena Kraljevine Jugoslavije, a obojica su bili "bili": Leo Lemešić (1924-1940) i Ljubo Benčić (1921-1935) igrali su za splitski Hajduk 16, odnosno 14 godina. Obojica su kasnije u više navrata trenirala "Ponos Dalmacije", s tim da je Lemešić bio i selektor Jugoslavije.

Vodili su velike bitke na terenu protiv "Tirketa".

Vreme "bratstva i jedinstva" beleži i slučaj Hrvata Branka Ivankovića koji je igrao za Varteks od 1979. do 1990. godine.

Biće nam zadovoljstvo da vas pozovemo da učestvujete u dopuni ove nesvakidašnje "Top liste".

P. S. Ne pitajte nas što nema Alesandra Del Pjera na ovoj listi, on je pre Juventusa odigrao jednu sezonu u Padovi, a posle 19 sezona u Torinu otišao je u Sidnej.

Komentari 50

Komentar je uspešno poslat.

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Moi même

Raulov prelazak iz Atletika u Real je plaćen!

Mimi

Bravo za tekst! :)

Branko

A nije mnogo bitno ime,ali recimo Veroljub Siljak je branio u Fap-u preko 20 godina,celu karijeru.

Najnovije

Kolumnisti