Četvrti put u karijeri, računajući samo najveća takmičenja a to su u atletici Olimpijske igre i svetska prvenstva, Usein Bolt osvojio je "tripletu", odnosno tri zlata.

Kao na OI u Pekingu 2008, SP u Berlinu 2009, OI u Londonu 2012, "Munja" je bila neprikosnovena u sprintu i u na danas završenom SP u Moskvi 2013.

Posle zlata na 100 i 200 metara, najbrži čovek svih vremena lagano je finiširao trku na 4x100 metara za muškarce, u kojoj je američka štafeta napravila veliku, diskvalifikacije vrednu grešku u poslednjoj trećoj izmeni, pa tako Jamajčani nisu imali pravog takmaca u poslednjih 100 metara.

Džastin Getlin, nakon što je loše prihvatio štafetu, dobrih desetak metara trčao je u Boltovoj stazi, a onda mogao samo da mu gleda u leđa, baš kao u trci na 100 metara i često pre toga u karijeri.

"Tripletu" Bolt nije osvojio samo na SP u Daeguu 2011. godine zbog toga što je diskvalifikovan u finalnoj trci na 100 metara. Od Pekinga do danas, tokom pet godina, to je jedina sprinterska disciplina u kojoj Bolt nije pobedio na dva najveća atletska takmičenja na svetu.

Do Pekinga 2015. godine, Bolt će imati osam zlata sa svetskih prvenstava i samo dva sreba još iz Osake 2007. godine, kada je još bio tinejdžer. Računajući i Olimpijske igre, Bolt ima 14 zlata i dva srebra.

Svetski rekorder i olimpijski šampion u sprintu izjednačio se tako sa osam ukupno osvojenih zlatnih medalja na svetskim šampionatima sa nekadašnjim američkim atletičarima Karlom Luisom i Majklom Džonsonom, kao i sa Amerikankom Elison Feliks.

Ipak, na "Lužnjikiju" nije uspeo da popravi nijedan od svojih svetskih rekorda. Na 100 ostaće da važi onaj iz Berlina 2009 (9,58), na 200 onaj takođe iz Berlina (19,19), a verovatno bi "pao" svetski rekord Jamajke na 4x100 (36,84, OI 2012) da Johan Blejk nije bio povređen, a Asafa Pauel suspendovan zbog dopinga.

I rezervna postava: Karter, Bejli Kol, Ešmid i Bolt došla je do titule u vremenu 37,36 sekundi i tako stavila tačku na Mundijal.

Srebrnu medalju je osvojila selekcija SAD rezultatom od 37,66 u sastavu Čarls Sajmon, Majk Rodriges, Rakim Salam i Džastin Getlin. Treće mesto zauzeli su Britanci sa 37,80 u sastavu Adam Gemli, Hari Ejkins, Džejms Elington i Dvejn Čejmbers.

Amerikanci bi trebalo da budu zahvalni Britancima što nisu uložili protest, jer je treća izmena Salam/Getlin napravila prekršaj za diskvalifikaciju. Međutim, izgleda da ni Britanci nisu "čisto" izvršili drugu izmenu, tako da nisu želeli da "talasaju".

Ono što je Bolt u muškom, to je već neko vreme njegova zemljakinja Šeli En Frejzer-Prajs. I ona je posle štafete 4x100 stigla do trećeg zlata u Moskvi.

Štafeta Jamajke u sastavu Keri Rasel, Keron Stjuart, Šiloni Kalvert i Šeli En Frejzer-Prajs osvojile su zlato rezultatom od 41 sekunde i 29 stotinki što je novi rekord svetskih šampionata.

Šeli En Frejzer Prajs je odlično pretrčala poslednju deonicu, stekla veliku prednost za svoj tim i tako osvojila svoju treću zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Moskvi. Ona je pobedila i u trkama na 100 i 200 metara.

Srebrnu medalju rezultatom od 42,73 osvojila je ekipa Francuske u sastavu Selin Distel-Bone, Ejodel Ikesan, Mirjam Somare i Stela Akakpo.

Treće mesto zauzela je štafeta SAD rezultatom od 42,75, u sastavu Dženeba Tarmo, Aleksandrija Anderson, Ingliš Gardner i Oktavija Friman. Kao i muškarci, i Amerikanke su napravile kardinalnu grešku prilikom izmena, ali ni ovog puta nije usledila britanska žalba.

Selekcija Velike Britanije zauzela je četvrto mesto (42,87), peta je bila Nemačka (42,90), šesto mesto zauzela je Rusija (42,93), a sedme su bile Kanađanke (43,28), dok ekipa Brazila nije završila trku.

Ako Tedi Tamgo nastavi da se vraća u formu, možda ćemo uskoro imati novi rekord u troskoku.

Francuski atletičar osvojio je zlatnu medalju, a najbolji rezultat je ostvario u poslednjoj, šestoj seriji, kada je skočio 18 metara i četiri centimetara, što je treći najbolji rezultat svih vremena.

On je u prvoj seriji skočio 17,65 metara, u četvrtoj 17,68 metara, dok je u drugoj, trećoj i petoj seriji prestupio.

Kubanac Pedro Pablo Pikardo osvojio je srebrnu medalju rezultatom od 17,68 metara, bio je blizu da ugrozi Tamgovo zlato, ali ga je Francuz "ubio" skokom preko 18 metara, posle čega je Kubanac u šestoj seriji napravio veliku grešku.

Bronzanu medalju osvojio Amerikanac Vil Klej sa 17,52 metra.

Možda će Tamgo uskoro moći da obori drevni svetski rekord Britanca Džonatana Edvardsa, koji od 1995. godine iznosi 18,29.

Kenijska atletičarka Junis Džepkoeč Sum osvojila je zlatnu medalju u trci na 800 metara. Ona  je deonicu pretrčala za jedan minut, 57 sekundi i 38 stotinki, što je njen najbolji rezultat do sada.

Ruskinja Marija Savinova je do srebrne medalje došla zahvaljujući dobroj završnici, s rezultatom 1:57,80. Treće mesto zauzela je Amerikanka Brenda Martinez sa 1:57,91.

Kenijski atletičar Asbel Kiprop osvojio je zlatnu medalju u trci na 1.500 u vremenu 3:36,28. Srebrnu medalju osvojio je Amerikanac Metju Centrovic sa 3:36,78 minuta, a bronzanu Johan Kronje iz Juzne Afrike sa 3:36,83 minuta.

Kiprop je bio jedan od retkih takmičara, ukupno gledano, koji je odbranio titulu iz Daegua 2011. godine. On se upisao u red višestrukih osvajača zlata u ovoj disciplini gde su i dalje neprikosnoveni kultni trkači poput Marokanca Hišama El Geruža (četiri zlata) i Nuredina Morselija iz Alžira (tri zlata).

Nemačka atletičarka Kristina Obergfel osvojila je zlatnu medalju u bacanju koplja. Obergfel je do trijumfa došla rezultatom od 69 metara i pet centimetra, koliko je bacila u drugoj seriji.

U prvoj seriji bacila je 64,63 metra, u trećoj seriji 64,02, u četvrtoj 62,93, dok je u petoj i šestoj seriji prestupila. Srebrnu medalju osvojila je Australijanka Kimberli Majkl, koja je u poslednjoj seriji bacila 66,60 metara, što je njen lični rekord.

Treće mesto zauzela je Ruskinja Marija Abakumova rezultatom od 65,09 metara, koliko je bacila u prvoj seriji.

Reprezentativka Srbije Tatjana Jelača zauzela je deveto mesto u finalu rezultatom od 60,81.

Preko 380.000 gledalaca pratilo je popodnevna takmičenja na "Lužnjikiju", što je više nego pre dve godine u Daeguu.

Nijedan svetski rekord nije srušen u Moskvi, ali jesu tri rekorda svetskih prvenstava: skok u vis muškarci (Bogdan Bondarenko, Ukrajina, 2,41), disk žene (Tatjana Lisenko, Rusija, 78,70) i pomenuta ženska štafeta na 4x100.

Sa sedam zlata, Rusija je najuspešnija nacija na Mundijalu, iako Amerikanci imaju najviše medalja. Kolika je to retkost, govori i podatak da su Sjedinjene Države poslednji put bile druge na završnoj tabeli još 2001. godine na Svetskom prvenstvu u Edmontonu, u Kanadi, kada su Rusi imali sedam, koliko i Amerikanci, pa je presudio veći broj srebrnih medalja (7:5).

Srbija, od ove sezone, može da se podiči osvajanjem dve medalje, za šta su zaslužni Ivana Španović (bronza, skok u dalj) i Emir Bekrić (bronza, 400 metara prepone).