Sudija Deniz Lind, koja je u priocesu za najveće curenje podataka u istoriji SAD - aferu WikiLeaks - Meninga prošlog meseca proglasila krivim u 20 tačaka, uključujući špijunažu i krađu, mogla ga je osuditi na maksimalno 90 godina zatvora, dok su tužioci tražili 60 godina.

Mening će biti nečasno otpušten iz vojske i biće novčano kažnjen, rekla je Deniz Lind.

Mening (25) se prošle sedmice izvinio što je naneo štetu SAD i zbog "neočekivanih rezultata" njegovih postupaka.

Kazna će mu biti umanjena za tri i po godine, koliko je proveo u pritvoru.

Tužilaštvo je tražilo 60 godina zatvora za Meninga koji je proglašen krivim po 20 tačaka, po pet tačaka optužnice za špijunažu, po pet tačaka za krađu, kao i za kompjutersku prevaru i druge vojne prekršaje.

Odbrane je sugerisala da zatvorska kazna Meningu ne bi trebalo da bude duža od 25 godina, navodeći da oznaka poverljivo s nekih od dokumenta ističe za 25 godina.

Mening je radeći kao obaveštajni analitičar u Iraku WikiLeaksu prosledio dokumenta s podacima o borbama u Iraku i Avganistanu kao i diplomatske depeše Stejt departmenta.

Tužioci su tokom procesa opisali Meninga kao slavoljubivog izdajnika, dok je advokat odbrane je rekao da je regrutovan kada je imao 21 godinu i malo životnog iskustva, kao i da je njegovi mladalački idealizam doprineo da poveruje da može promeniti način na koji svet gleda na ratove u Iraku i Avganistanu.

Izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova za oblast ljudskih prava Konstantin Dolgov rekao je da presuda vojniku Bredliju Meningu pokazuje američke dvostruke standarde kada se radi o vladavini zakona i ljudskim pravima.

"Kada se radi o interesima SAD, američki pravosudni sistem kao u slučaju Meninga donosi često nepravedne i preoštre odluke kako bi zaplašio sve druge, ne uzimajući u obzir ljudska prava", rekao je Dolgov.

Prema njegovima rečima, takav primer dvostrukih standarda još jednom pokazuje da su deklarisani stavovi SAD u ovim važnim sferama, kao što su ljudska prava, u stvari lažni i neosnovani.