Srbija planira da zatraži da se period tokom koga stranci ne mogu kupiti poljoprivredno zemljište produži na još osam godina, po isteku četiri godine primene SSP-a.
Za portal EurAktiv Srbija u Ministarstvu poljoprivrede navode da se razmatraju mere ograničenja vlasništva poljoprivrednog zemljišta i da su u toku pripreme za razgovor s Briselom, kako bi se produžio rok tokom koga stranci ne mogu kupiti poljoprivredno zemljište.
"Pokrenuli smo inicijativu da Srbija, kao i naše kolege iz Hrvatske, podnese zahtev da osam godina posle isteka četvorogodišnje primene SSP-a stranci ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji", n avodi se u pisnom odgovoru koje je EurAktivu dostavilo Ministarstvo poljoprivrede.
Ranije je bilo saopšteno da je pokrenuta inicijativu da Srbija podnese zahtev da osam godina nakon ulaska u EU stranci ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.
SSP-om je predviđeno da Srbija u roku od četiri godine od stupanjana snagu tog sporazuma omogući državljanima EU da stiču pravo svojine na nepokretnosti, uključujući poljoprivredno zemljište.
Taj rok počinje da teče sutra, 1. septembra, kada na snagu stupa S SP.
Ministarstvo je navelo da radna verzija novog Nacrta zakona o poljoprivrednom zemljištu nije usklađena sa odredbama S SP-a koje regulišu prava svojine na nepokretnosti.
U tom ministarstvu ističu da sada postoji interesovanje stranaca za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i ocenjuju da će, ako im to bude omogućeno, kupovina zemljišta zavisiti od više faktora.
Kao ključne faktore navode političku stabilnost, cenu poljoprivrednog zemljišta i mogućnosti korišćenja podsticaja I subvencija.
Važnu ulogu će imati i ograničenja u oblasti zaštite životne sredine, zatim kvalitet poljoprivrednog zemljišta, površina I razvijenost infrastrukture, što uključuje putnu mrežu, sistem navodnjavanja i odvodnjavanja, zaštitu od erozije.
"Interesovanje će biti veće za ukrupnjene parcele sa izgrađenom infrastrukturom", rečeno je EurAktivu u Ministarstvu poljoprivrede.
Ocenjeno je da će cena poljoprivrednog zemljišta, pre svega, zavisiti od ponude i tražnje, poreske politike, ali i mogućnosti da vlasnik zemljišta ostvari dobit.
To znači, kako objašnjavaju, da će posebno biti važna cena poljoprivrednih proizvoda ili mogućnost da se u relativno kratkom vremenskom periodu promeni namena zemljišta.
Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji viša je u odnosu na Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Hrvatsku, pa i na većinu zemalja centralne Evrope, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva poljoprivrede.
Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, strani građani i firme sada ne mogu imati vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem u Srbiji, a poljoprivredno zemljište u državnoj svojini se "ne može otuđivati".
Strani državljani u Srbiji uglavnom stiču pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta u društvenoj svojini koja su koristila društvena preduzeća, a u postupku privatizacije prodat je njihov kapital.
Međutim, ne postoje zvanični podaci koliko je parcela koje stranci koriste kroz privatizovane firme.
U naredne četiri godine, počev od 1. septembra, Srbija treba da postepeno uskladi svoje zakonodavstvo kako bi državljanima EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima, kada je reč o pravu svojne na nepokretnosti.
Takođe, po stupanju na snagu S SP-a, preduzeća u Srbiji koja su osnovale firme iz EU imaće pravo sticanja svojinskih prava na nepokretnosti, kao i sprska privredna društva, i prava na korišćenje javnih dobara, kada su ona potrebna za obavljanje njihove privredne delatnosti.
Pošto na snagu stupi S SP, državljani Srbije mogu da u zemljama EU u kojima ne postoje ograničenja za to, poseduju poljoprivredno zemljište.
Pitanja svojine građana i preduzeća regulisana su u delu Sporazuma koji se odnosi na poslovno nastanjivanje, kretanje radnika i kapitala i pružanje usluga (Naslov V, poglavlja II i IV), odnosno članovima 53 i 63 Sporazuma.
