Prošlo je tačno 20 godina od čuvene filmske komedije "Cool Runnings" o bob timu sa Jamajke. Film zbog kojeg ste "padali sa stolice" od smeha bio je uvod u pisanje istorije - na Olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. godine zaista je učestvovao i bob tim sa Jamajke!

Egzotika!

Zaljubljenik u ovaj sport Boris Rađenović bio je deo reprtezentacije nekadašnje SFRJ na Olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. godine. Potom je, sa svojim sinom Vukom Zimskim OI u Solt Lejk sitiju 2002. godine, a osam godina kasnije bob četvorosed, prvi put pod zastavom Srbije, zauzeo je 18. mesto u Vankuveru što je bio ogroman uspeh, s obzirom na (ne)kvalitet boba.



Vuk Rađenović se priprema, zajedno sa ostalim članovima bob tima za Zimske Olimpijske igre u Sočiju. A cilj je... da se ekipa vrati sa medaljom!

"Ja bih lično bio nezadovoljan ako se plasiramo na 10. mesto. Tu negde, između trećeg i šestog mesta, to bi me zadovoljilo. Niko ne dovodi u pitanje naše kvalifikacije, radili smo vredno od Vankuvera i verujem da smo na nekom višem nivou. Ima mnogo ekipa koje 'pucaju' na medalju. Nema garancija, ali mi ćemo dati sve od sebe", kaže za MONDO stasiti Vuk, koji se priprema za svoje treće Olimpijske igre.

"Na prve ZOI, 2002. u Solt Lejk Sitiju sam 'upao' kao nov. Neki kažu zbog oca, ali ja sam na testiranju tom bio drugi zahvaljujući svojim predispozicijama. Na drugim ZOI u Vankuveru sam imao bolju ideju šta je bob, jer sam već 10 godina bio u tom sportu. Tada smo zauzeli 18. mesto, a staza je bila užasna. Sada imamo nikad bolju ekipu, koja je osvežena".



U zemlji u kojoj su fudbal, košarka, u poslednje vreme tenis, odbojka i neki drugi sportovi u žiži interesovanja, vožnja boba (dvoseda ili četvoroseda) zaista zvuči kao egzotika.

Ali, Vuk ne misli tako. Njemu je bob u krvi i nešto sasvim normalno, kao što je mnogima normalno da uzmu "bubamaru" i pikaju je ispred zgrade, na nekom terenu...

"Moj otac se bavio i bavi bobom, i to je u našoj porodici oduvek prisutno. Bob mi je bio bliži nego fudbal. Ja sam samo otišao na testiranje, prošao ga i odmah sam ušao u treninge. Tako da je meni sve to normalno", rekao je Vuk Rađenović.

Kako izgleda trening za bob i gde naš tim uopšte trenira?

"Bob je speficičan sport, kao Formula 1. U Ferariju, recimo, postoje četiri vozača, od kojih su dvojica test vozači. Slično je i ovde. Ima mnogo država koje nemaju bob stazu, ali u okviru Evropa kupa ili Svetskog kupa posoje staze koje se lede u određeno doba godine i svaki savez dobija svoj termin kada timovi mogu da dođu i da treniraju... Što se tiče ostalih priprema, isto je kao i u svakom drugom sportu - trčanje, dizanje tegova, simulacija vožnje boba...", kaže Vuk.



A neki specijalni režim ishrane, treninga?

"Zavisi od doba godine, nekad treniram 10 puta nedeljno, ponekad šest puta. Ne sme da bude ni pretreniravanja. Sada smo u fazi kada više nema podizanja forme, što je urađeno - urađeno je. Sad samo pazim da se ne ugojim".

On voli pomenuti film "Cool Runings", ali smatra da on nema mnogo veze sa istinom i realnošću.

"Ako se izvlači neka paralela između nas i Jamajčana... jeste toplo i ovde i tamo, ali mi smo za njih sila u bobu", kaže Vuk.

Koliko košta jedan bob?

"Lošiji košta oko 1.500 evra, a oni najbolji i do 60.000 evra. Mi imamo dva najbolja boba".

U srpskom bob timu možda ćemo gledati i jednog Bugarina - Veselina Pankova, atletičara koji je izrazio želju i spremnost da postane deo bob tima Srbije.

"Pankov je u procesu dobijanja našeg državljanstva, prijavljen je ovde. On ne bi trebalo da bude naš član samo za ove Olimpijske igre, već ima ambiciju da ostane duže vreme, kao važan član ekipe", kaže Vuk Rađenović.