"Veliki Milan rodio se u beogradskoj magli"

Iz sadašnje perspektive to deluje gotovo neverovatno, posebno za mlađe ljubitelje fudbala, koji to nisu doživeli, ali Crvena zvezda je tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka bila protivnik koga nije želeo nijedan evropski velikan.

Stimulisan novcem kasnijeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, Milan je imao ekipu od koje se tresu noge.

Na klupi je sedeo Arigo Saki, "kičmu" su činili Italijani - Barezi, Kostakurta, Donadoni i Anćeloti, a "mozak" i "mišići" dovedeni su iz zemlje lala. Gulit, Van Basten i Rajkard bili su glavni igrači reprezentacije Holandije, koja je leta 1988. postala prvak Evrope.

Taj Milan zaista je osvojio silne titule, međutim, u trenutku kada je izvukao Zvezdu u drugom kolu Kupa evropskih šampiona 1988/89, bio je "samo" aktuelni prvak Italije - prvi put posle devet godina.

Berluskoni je oformio tim ogromnog potencijala, ali se u trofejnoj sali kluba uhvatila debela paučina na trofejima osvajanim, uglavnom, tokom 50-ih i 60-ih.

U prvoj utakmici na San Siru bilo je 1:1 (majstorski solo prodor Stojkovića), a u revanšu su crveno-beli poveli golom Dejana Savićevića u 51. minutu, da bi 10 minuta kasnije napadač "rosonera" Virdis dobio crveni karton.

Milan je bio na pragu eliminacije, ali se na teren spustila toliko gusta magla, da je sudija Diter Pauli morao da prekine meč.

Posle konsultacija sa UEFA, odlučeno je da se sutradan igra nova utakmica...

"Njihov san bio je gotovo završen, ali bog im je pomogao. Posle svega su priznali da su bili mnogo, mnogo srećni, a njihov potpredsednik Adrijano Galijani i danas mi govori kako je Milan postao veliki klub zahvaljujući beogradskoj magli", rekao je Stojković za "Bi-Bi-Si".

"Bili su na kolenima, ali sve se odigralo jako brzo. Na poluvremenu je vidljivost bila dobra, a onda, u roku od 10 minuta, prvo više nisam video tribine, pa gol, pa kazneni prostor, pa ni loptu! Sudija nije imao izbora".

Piksi kaže da je igračima odmah bilo jasno da ideja o odigravanju novog meča u najkraćem roku nije bila dobra.

"Trebalo nam je više vremena za odmor. Dejan Savićević tada je bio u vojsci, nije bio u punom treningu i prednost je prešla na stranu Milana. Što se tiče fizičke spreme, oni su bili čudovišta. Imali su 'dužu' klupu, a i Gulit je odlučio da igra, iako je bio tek oporavljen od povrede".

Van Basten u "majstorici" je doveo Milan u vođstvo, izjednačio je Stojković na asistenciju umornog Savićevića, a pošto u drugom poluvremenu i produžecima nije bilo pogodaka, odluka je pala u penal seriji - 2:4!

"Rosoneri" su u četvrtfinalu bili bolji od PSV Ajndhovena, u polufinalu su "razneli" Real (ukupno 6:1), a u finalu Steauu rezultatom 4:0.

Sledeće sezone (1989/90) u finalu KEŠ je pala Benfika (1:0) i Milan je do danas ostao poslednji tim koji je odbranio evropski tron...

"Taj Milan za mene je bio jedan od najboljih, ako ne i najbolji tim svih vremena. Ali, igrala je i Zvezda dobar fudbal i ko zna gde bismo se zaustavili, da smo ih tada pobedili. Možda bismo i mi stigli do finala... Sećam se da mi je posle utakmice čestitao Frank Rajkard i da sam se osetio vrlo počastvovanim", priseća se Dragan Stojković.

Zvezda - bez Piksija - ostvarila je svoj san 1991. u Bariju, a i on sam postao je šampion Evrope sa Olimpikom iz Marseja 1993, mada u tom finalu (1:0 protiv Milana) nije igrao zbog povrede.

U međuvremenu je Sakija na klupi Milana nasledio Fabio Kapelo i sa dosta izmenjenim sastavom (Savićević, Boban, Masaro, Desai...), ali oslonjen na istu poslovno-sportsku filozofiju, uspostavio dominaciju Serijom A.

Jedina evropska titula u njegovoj eri osvojena je 1994, trijumfom od 4:0 protiv Barselone u Atini.

"Ne žalim ni za čim, sve je to deo istorije fudbala. Ali, Milan nikada neće zaboraviti dve utakmice u Beogradu. Njihovi uspesi rođeni su u toj magli", zaključio je Stojković, peta "Zvezdina zvezda".