"Izbori nikako, to je iz ekonomskog ugla gledano najgora moguća situacija za 2014. godinu. Trend rasta spoljne trgovine nam već blago pada a zbog preoptimističniog planiranja prihoda budžeta sigruno nam predstoji rebalans", kaže Stojan Stamenković, koordinator projekta Makroekonomske analize i trendovi u Ekonomskom institutu.

Straučnjaci MAT-a kažu da su već krajem 2013. godine ekonomski trendovi počeli da pokazuju znake upozorenja da se srpska ekonomija nije nepovratno zahuktala ka izlazu iz krize.

Visoka stopa rasta industrijske proizvodnje (na malu osnovicu iz prethodnog perioda) od 6 odsto, već u novembru je pala na 4,2 a prerađivačke industrije sa 5,5 na oko 4 odsto. Uz to opadanje rasta u nekoliko poslednjih meseci nije prouzrokovano vandrednim situacijama, poput protesta blokiranjem transporta robe železnicom u Priboju, već promenama na samom tržištu.

"Pruga jeste bila blokirana ali priizvodnja nekih verzija vozila u Kragujevcu je nastavljena a nekih nije, što ukazuje na promene u tražnji za određenim modelima a ne blokadom proizvodnje", kaže Stamenković.

Sam izvoz Fijata od koga, uz preradu nafte u NIS-u i proizvodnje struje u EPS-u, zavisi ne samo izvoz nego i stopa celokupne industrijske proizvodnje, u 2014. neće moći da bude sa tako velikim rastom kao prošle godine. Faijat jeste podigao proizvodnju ali mogućnost plasmana automobila je ipak ograničena.

U trgovini sa sveteom nastavljaju rast i izvoz i uvoz, ali i pored smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, nije dobro što stagnira nivo uvoza tzv. intermedijranih proizvoda. To samo znači da firme ne uvoze mašine i opremu neophodnu za podizanje proizvodnje.

Situacija nije ružičasta ni u sferi javnih finansija. Prema mišljenju stručnjaka MAT-a Vlada je država je nedavno usvojila budžet a vrlo brzo će morati da ga menja.

"Bilo je tu mnogo optimizma u planiranju prihoda budžeta. A kad pogledamo podatke koliko je novca naplaćeno u budžet 2013. bidi se da je to samo 1 odsto, ili 9 miliijardi dinar,a više nego 2012. godine. A u 2014. bi trebalo da se naplati 133 milijardi dinari više nego prošle godine", ukazuje Stamenković.

Prema procenama MAT-a budžet zqa 2013 će na kraju biti u deficitu 194 milijarde dinara, ili 5,6 odsto BDP-a (zakonski je dozvoljeno 4,5 odsto).

Što se tiče kursa, u MAT-u kažu da će on biti uglavnom stabilan, ali na sve nižem i nižem nivou dinara prema evru.

"Pogledajte kretanje u januaru. Sezonska posledica je da nema para iz inostrnastva u tom mesecu i NBS je morala da proda 100 miliona evra. Kurs će se stabilizovati kada se pare od stranih kredita ili investicija pojave ali na ne više na nivou s kraja prošle godine nego na nižem. Tako će biti cele godine", kaže Stamenković.

MAGIČNA STATISTIKA ZAPOSLENOST - NEZAPOSLENOST

Na predstavljanju biltena MAT-a stručnjaci su se bavili i aktuelnim sporom u javnosti, više političara nego ekonomista, da li je došlo do priličnog povečanja zaposlenosti ili ne.

Saradnik MAT-a Miladin Kovačević. inače zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku (RZS), objasnio je da je spor u javnosti, koji je ku političkoj čaršiji kulminirao i sumnjama u same namere standardne ankete RZS, nastao pre svega zbog lošeg poređenja podataka.

"Oktobarska Anketa domaćinstava jeste dala nešto veći nominalan rast stope zaposlenosti i pada stope nezaposlenosti u odnosu na aprilsku ali to se dešavalo i ranije, recimo u oktobru 2012. godine. Tu je presudan sezonski uticaj april-oktobar. Ako, pak, pogledamo podatke anketa oktobar na oktobar, rast nije tako veliki i on se u potpunosti može objasniti time što je 2013. godina bila poljoprivredno rodna i angaživan je mnogo veći broj sezonskih radnika", kaže Kovačević.

U drugim istraživanjima, kada se primenjuje anketiranje preduzeća (značli formalnog bez učešća i sivog sektora), povećanja zaposlenosti nema ali se i tu pokazuje pad trenda povećanja nezaspolenosti.