Reprezentacija Jugoslavije na Zimskim Olimpijskim igrama u Sočiju?

Sudeći po prizoru na zagrebačkom aerodromu "Pleso", mogli bismo da odgovorimo - DA.

Takmičari iz bivših jugoslovenskih republika naravno nastupaju za svoje reprezentacije, ali ih je sudbina spojila u Zagrebu, odakle će zajedno avionom za Soči.

Prizor sa zagrebačkog aerodroma, gde su se na jednom mestu mogli videti olimpijci iz pet zemalja  bivše Juge zabeležio je najbolji hrvatski skijaš Ivica Kostelić i to podelio sa fanovima na svojoj Faceboook stranici.

"Na avionu za Soči zajedno s ekipama Slovenije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije", napisao je Kostelić posle čega su odmah usledili komentari poput "Yugoslavia team", "EX-YU", "Od Vardara pa do Triglava"...

Istini za volju, u Zagrebu nije bilo osam olimpijaca Srbije, koji su na put Sočija krenuli ranije čarter letom iz Beograda, ali to ne umanjuje simboliku ovog okupljanja "selekcije Jugoslavije".

Zajednički polazak takmičara iz zemalja bivše Jugoslavije na Olimpijske igre u Soči probudio je uspomene na vremena kada su njihovi prethodnici svi zajedno nastupali pod imenom - Jugoslavija.

Prvi nastup Jugoslovena na Zimskim Olimpijskim igrama bio je pre čak 90 godina u francuskom Šamoniju, kada se četvoro olimpijaca tadašnje Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca - Zdenko Švigelj, Vladimir Kajzelj, Mirko Pandaković i Dušan Zinaja takmičilo u skijaškom trčanju.

Bivša zajednička država je od tada pod nekoliko imena nastupala na svim održanim Zimskim olimpijskim igrama, sve do igara 1988. godine u Kalgariju, osvojivši ukupno četiri olimpijske medalje.

Prvu od njih Jugoslaviji je doneo Jure Franko na Zimskim olimpijskim igrama koje su održane 1984. godine u Sarajevu.

Slovenac je u veleslalomu voženom na Bjelašnici posle prve vožnje bio četvrti da bi u drugoj vožnji bio najbolji i tako na kraju došao do druge pozicije i srebrne medalje.

Prvu medalju na ZOI slavila je cela Jugoslavija, a oduševljene Sarajlije su tada pevale: "Volimo Jureka više nego bureka".

Preostale tri medalje osvojene su u Kalgariju 1998. godine na poslednjim Olimpijskim igrama gde smo se takmičili kao Jugoslavija.

Mateja Svet osvojila je srebro u slalomu, a još jedno srebro doneli su Matjaž Debelak, Miran Tepeš, Primož Ulaga i Matjaž Zupan u ekipnoj konkurenciji u skijaškim skokovima na velikoj skakaonici. Debelak je bio uspešan i u pojedinačnoj konkurenciji osvojivši bronzu takođe na velikoj skakaonici.

Posle izbijanja rata i raspada Jugoslavije nekadašnje republike su krenule da se takmiče samostalno, izuzev Srbije i Crne Gore koje su sve do 2006. godine nastupale zajednički, a najviše uspeha imali su Slovenci i Hrvati.

Slovenija je osvojila pet bronzanih i dve srebrne medalje, a Hrvatska je bila još uspešnija sa četiri zlatne, pet srebrnih i jednom bronzanom medaljom, pre svega zahvaljujući porodici Kostelić.

Hrvatskoj je najviše medalja, četiri zlatne i dve srebrne donela Janica Kostelić, koja se 2002. godine u Solt Lejk Sitiju upisala u istoriju postavši jedina skijašica koja je osvojila tri zlatne medalje na jednim Zimskim olimpijskim igrama. Janica je ujedno i skijašica sa najviše zlatnih medalja na ZOI - četiri.

Ivica Kostelić je na igrama u Torinu 2006.  godine osvojio srebro u kombinaciji, a na poslednjim igrama u Vankuveru 2010. osvojio je još dve srebrne medalje - u superkombinaciji i slalomu. Hrvatska je u Vankuveru osvojila i bronzanu medalju, koju joj je doneo bijatlonac Jakov Fak u disciplini deset kilometara sprint.

Osim Slovenije i Hrvatske niko od ostalih republika bivše Jugoslavije nije osvajao medalje, a upravo ove dve zemlje imaju najviše šansi da se domognu novih olimpijskih odličja u Sočiju.

Najviše razloga za optimizam imaju Slovenci koji su u Soči poslali čak 66 sportista, predvođenih sjajnom skijašicom Tinom Maze. Pobednica Svetskog kupa iz 2013. godine pokušaće da ponovi ili nadmaši uspeh sa ZOI 2010. u Vankuveru kada je osvojila srebro u superveleslalomu i veleslalomu, a takmičiće se u pet disciplina.

Slovenija je jedina zemlja koja će imati predstavnika na hokejaškom turniru u Sočiju, a njihova delegacija u Rusiji broji 160 ljudi, u kojoj su osim 66 sportista i 84 čoveka zadužena za "logističku podršku".

Hrvati će uz superzvezdu Ivicu Kostelića (alpsko skijanje) imati još 10 takmičara, u snoubordingu Morenu Makar, u nordijskom skijanju Vedrana Maleca i Edija Dadića, u alpskom skijanju Natka Zrnčić Dima, Dalibora Šamšala, Mateja Vidovića, Filipa Zubčića, Sebastiana Brigovića, Andreu Komšić i Sofiju Novoselić. Pratiće ih ukupno 26 trenera, vođa ekipa, servisera, fizioterapeuta i članova misije.

Selekciju Srbije u Sočiju predstavljaće osmoro sportista u pet sportova: Nevena Ignjatović i Marko Vukićević (alpsko skijanje), Ivana Kovačević, Rejhan Šmrković i Milanko Petrović (nordijsko trčanje i bijatlon), Nina Micić (snoubord), Vuk Rađenović i Aleksandar Bundalo (bob).

Zastavu Srbije na svečanom otvaranju nosiće Milanko Petrović, osvajač dve zlatne i jedne bronzane medalje na Zimskoj Univerzijadi u Trentinu.

Bosna i Hercegovina će u Sočiju će imati skroman tim sastavljen od pet takmičara. Žana Novaković, Igor Lajkert i Marko Rudić takmičiće se u alpskom skijanju, Mladen Plakalović u skijaškom trčanju, dok će se Tanja Karišik za što bolji rezultat boriti u skijaškom trčanju i bijatlonu.

Makedonija će na OI imati troje sportista među kojima i jednu od najmlađih Mariju Kolarskosku (16), koja će u Sočiju imati olimpijski debi. Uz Kolarskosku, u skijaškom trčanju nastupiće i Darko Damjanovski, kojem će ovo biti treće Olimpijske igre. Do sada nije imao zapaženih nastupa, baš kao ni alpski skijaš Antonio Ristevski kojem će ovo biti drugi nasput na ZOI.

Crnu Goru će na ZOI predstavljati alpski skijaši Ivana Bulatović i Tarik Hadžić, a oboje su do Sočija stigli ostvarivši tek "B" normu, što govori o njihovim mogućnostima da ostvare neki značajniji rezultat.

Zimske Olimpijske igre u Sočiju biće održane od 7. do 23. februara, a nastupiće oko 3.000 takmičara iz 80 zemalja.