Američka prevara

AMERIČKA PREVARA

Uloge: Kristijan Bejl, Bredli Kuper, Ejmi Adams, Dženifer Lorens

Distributer: Tak

Evo konačno i jednog filma koji bi po svemu trebalo da bude i više nego zanimljiv domaćoj publici koja, rekao bih, naročito voli da gleda priče iz ove epohe obrađene u ''Američkoj prevari''. Radi se o sedamdesetim godinama prošlog veka i atmosferi koju znamo iz filmova kao što su ''Boogie Nights'', ''Goodfellas'' i sličnih ostvarenja koja su kod nas uvek jako dobro prolazila. Naročito ovog drugog, iako su mafija i organozovani kriminal u ''Prevari'' u sporednoj ulozi (ali kakvoj sporednoj ulozi, sa De Nirom u genijalnoj epizodi). Nije slučajno ni ovo poređenje sa rediteljem filma ''Goodfellas'', jer Raselov film zaista izgleda kao da je, da upotrebim sjajnu kovanicu na koju sam negde naleteo, autSKORSovan sam Skorseze. Sve, od atmosfere, preko dizajna produkcije, pa do saundtreka, zaista sve neodoljivo podseća na majstora ovog žanra kojeg ovdašnja publika, da ponovim, voli i više nego što on to zaslužuje.

Ali da ne odem predaleko i da ne probudim gnev onih koji se zaklinju u Martina Skorsesea (uostalom, on je sa svojim ''Vukom'' trenutno prisutan ne samo u domaćim bioskopima, već i  kao takmac Raselovom filmu za Oskara), ''Američka prevara'' ne samo da ima sopstvene jake adute, nego dolazi i sa reputacijom filma koji nosi deset nominacija za Oskara i skoro pa jednoumlje filmske kritike da se radi o novom američkom klasiku.

Tema je svakako takva, američka – u već pomenutoj epohi, u sred Nju Džersija, prevarant Irving Rozenfild (Bejl) i njegova zavodljiva partnerka Sidni (Adams), bivaju ucenjeni i primorani da svoj talenat stave u službu federalne službe i vrlo ambicioznog detektiva Dimasa (Kuper) koji uz njihovu iznuđenu asistenciju želi da raskrinka korupciju najvećih mogućih razmera koja se infiltrirala ne samo u gradske strukture, već i u Kongres i Senat. No, nije Rozenfild za džabe poznat kao ''kon artist'', to jest prevarant koji je svoj zanat podigao na nivo umetnosti, pa se tako ceo slučaj koji isprva deluje kao lak i čist posao, polako pretvara u komplikaciju kosmičkih razmera. Naročito za FBI.

No, krenimo od najboljeg u ovom filmu – uvodne scene u kojoj Kristijan Bejl (uvek rad da se i fizički radikalno transformiše), bar 20 kila teži nego što ga znamo, vrlo pedantno i strpljivo pokušava da viškom kose pokrije sve vidljiviju ćelu. Ovaj postupak, u engleskom jeziku poznat i kao 'combover', to jest nešto što su na ovim prostorima kao frizuru proslavili Dragan Džajić ili čak i Šaban Šaulić, odvija se u tišini i pred ogledalom i zaista je spektakularan – debeli Bejl ne samo da vrhunski barata češljem, već i same delove kose lepi lepkom na svoju ćelavu glavu. Tek nakon tog, kasnije sam pročitao, potpuno neplaniranog uvoda, film zaista može i da počne. Ali Rozenfild je u tom trenutku, nema dileme, već zasmejao i kupio publiku i odredio dalji tok ove, iako ne možda preterano originalne, svejedno više nego zanimljive krimi komedije.

Iako je priča filma ''Američka prevara'' čista fikcija (natpis na samom početku nas obaveštava da se ponešto od prikazanog možda i dogodilo, dok onaj na kraju kaže da je sve izmišljeno), likovi deluju više nego stvarno. Drugim rečima, glumci su obavili fantastičan posao, i to ne samo ovi glavni, ne samo ni ovi sporedni, već i oni koji imaju zaista kratke, ali i upečatljive uloge (već pomenuti De Niro i Luis Si Kej, naročito). Bejlova transformacija je na trenutke čak i pomalo jezovita (debljina, hod, stil...), ali u svakom slučaju impresivna, Kuperov neprijatno antipatični, beskrupulozni policajac (sa papilotnama na glavi) je najkompleksniji i najzahtevniji lik u filmu, ali Dženifer Lorens je ta koja zaslužuje posebno poglavlje za svoj doprinos. Dominantna u svakom kadru i agregat najzabavnijih delova filma, njen portret zanosne plavuše ostaje jedan od ključnih kvaliteta filma. ''Pikaso pasivno-agresivnog karatea'', kako je u filmu zove Irving, Dženifer Lorens svojom pojavom čini da se ''Američka prevara'' čita kao ultimativna ''screwball'' komedija ovog vremena.

I naravno, teško je ne primetiti sličnosti sa našom komičnom stvarnošću – lažni proroci, moralisti i (naročito) šeici, bahati i korumpirani političari i policajci - celo platno kao da je ogledalo, samo što u njemu  nema smeha i zabave.

I pored deset nominacija, potpuno je neizvesno kako će ''Američka prevara'' proći u večeri kada Akademija bude dodeljivala nagrade, ako je to uopšte i bitno. Iako film ima nominacije u svim glavnim kategorijama, lako može da se desi da nakon dodele bude i najveći gubitnik sezone, to jest da ostane bez Oskara za režiju, scenario i za najbolji film. Iako šarmantan, duhovit, dopadljiv i vrlo zabavan, ovaj film koji apsolutno garantuje sjajan bioskopski provod, na kraju to možda i zaslužuje. Uostalom, nije nikakva tajna da ću ja navijati za ''Gravitaciju'', a da će mnogi i ''12 Years a Slave'' videti kao mnogo značajnije i ''američkije'' delo. Međutim, ako tako i bude, Raselov film će ostati zapamćen kao slika i prilika onakvog Holivuda u kakvom baš umemo da uživamo.

Ja: ****

AMERIČKA PREVARA

Uloge: Kristijan Bejl, Bredli Kuper, Ejmi Adams, Dženifer Lorens

Distributer: Tak

Evo konačno i jednog filma koji bi po svemu trebalo da bude i više nego zanimljiv domaćoj publici koja, rekao bih, naročito voli da gleda priče iz ove epohe obrađene u ''Američkoj prevari''. Radi se o sedamdesetim godinama prošlog veka i atmosferi koju znamo iz filmova kao što su ''Boogie Nights'', ''Goodfellas'' i sličnih ostvarenja koja su kod nas uvek jako dobro prolazila. Naročito ovog drugog, iako su mafija i organozovani kriminal u ''Prevari'' u sporednoj ulozi (ali kakvoj sporednoj ulozi, sa De Nirom u genijalnoj epizodi). Nije slučajno ni ovo poređenje sa rediteljem filma ''Goodfellas'', jer Raselov film zaista izgleda kao da je, da upotrebim sjajnu kovanicu na koju sam negde naleteo, autSKORSovan sam Skorseze. Sve, od atmosfere, preko dizajna produkcije, pa do saundtreka, zaista sve neodoljivo podseća na majstora ovog žanra kojeg ovdašnja publika, da ponovim, voli i više nego što on to zaslužuje.

Ali da ne odem predaleko i da ne probudim gnev onih koji se zaklinju u Martina Skorsesea (uostalom, on je sa svojim ''Vukom'' trenutno prisutan ne samo u domaćim bioskopima, već i  kao takmac Raselovom filmu za Oskara), ''Američka prevara'' ne samo da ima sopstvene jake adute, nego dolazi i sa reputacijom filma koji nosi deset nominacija za Oskara i skoro pa jednoumlje filmske kritike da se radi o novom američkom klasiku.

Tema je svakako takva, američka – u već pomenutoj epohi, u sred Nju Džersija, prevarant Irving Rozenfild (Bejl) i njegova zavodljiva partnerka Sidni (Adams), bivaju ucenjeni i primorani da svoj talenat stave u službu federalne službe i vrlo ambicioznog detektiva Dimasa (Kuper) koji uz njihovu iznuđenu asistenciju želi da raskrinka korupciju najvećih mogućih razmera koja se infiltrirala ne samo u gradske strukture, već i u Kongres i Senat. No, nije Rozenfild za džabe poznat kao ''kon artist'', to jest prevarant koji je svoj zanat podigao na nivo umetnosti, pa se tako ceo slučaj koji isprva deluje kao lak i čist posao, polako pretvara u komplikaciju kosmičkih razmera. Naročito za FBI.

No, krenimo od najboljeg u ovom filmu – uvodne scene u kojoj Kristijan Bejl (uvek rad da se i fizički radikalno transformiše), bar 20 kila teži nego što ga znamo, vrlo pedantno i strpljivo pokušava da viškom kose pokrije sve vidljiviju ćelu. Ovaj postupak, u engleskom jeziku poznat i kao 'combover', to jest nešto što su na ovim prostorima kao frizuru proslavili Dragan Džajić ili čak i Šaban Šaulić, odvija se u tišini i pred ogledalom i zaista je spektakularan – debeli Bejl ne samo da vrhunski barata češljem, već i same delove kose lepi lepkom na svoju ćelavu glavu. Tek nakon tog, kasnije sam pročitao, potpuno neplaniranog uvoda, film zaista može i da počne. Ali Rozenfild je u tom trenutku, nema dileme, već zasmejao i kupio publiku i odredio dalji tok ove, iako ne možda preterano originalne, svejedno više nego zanimljive krimi komedije.

Iako je priča filma ''Američka prevara'' čista fikcija (natpis na samom početku nas obaveštava da se ponešto od prikazanog možda i dogodilo, dok onaj na kraju kaže da je sve izmišljeno), likovi deluju više nego stvarno. Drugim rečima, glumci su obavili fantastičan posao, i to ne samo ovi glavni, ne samo ni ovi sporedni, već i oni koji imaju zaista kratke, ali i upečatljive uloge (već pomenuti De Niro i Luis Si Kej, naročito). Bejlova transformacija je na trenutke čak i pomalo jezovita (debljina, hod, stil...), ali u svakom slučaju impresivna, Kuperov neprijatno antipatični, beskrupulozni policajac (sa papilotnama na glavi) je najkompleksniji i najzahtevniji lik u filmu, ali Dženifer Lorens je ta koja zaslužuje posebno poglavlje za svoj doprinos. Dominantna u svakom kadru i agregat najzabavnijih delova filma, njen portret zanosne plavuše ostaje jedan od ključnih kvaliteta filma. ''Pikaso pasivno-agresivnog karatea'', kako je u filmu zove Irving, Dženifer Lorens svojom pojavom čini da se ''Američka prevara'' čita kao ultimativna ''screwball'' komedija ovog vremena.

I naravno, teško je ne primetiti sličnosti sa našom komičnom stvarnošću – lažni proroci, moralisti i (naročito) šeici, bahati i korumpirani političari i policajci - celo platno kao da je ogledalo, samo što u njemu  nema smeha i zabave.

I pored deset nominacija, potpuno je neizvesno kako će ''Američka prevara'' proći u večeri kada Akademija bude dodeljivala nagrade, ako je to uopšte i bitno. Iako film ima nominacije u svim glavnim kategorijama, lako može da se desi da nakon dodele bude i najveći gubitnik sezone, to jest da ostane bez Oskara za režiju, scenario i za najbolji film. Iako šarmantan, duhovit, dopadljiv i vrlo zabavan, ovaj film koji apsolutno garantuje sjajan bioskopski provod, na kraju to možda i zaslužuje. Uostalom, nije nikakva tajna da ću ja navijati za ''Gravitaciju'', a da će mnogi i ''12 Years a Slave'' videti kao mnogo značajnije i ''američkije'' delo. Međutim, ako tako i bude, Raselov film će ostati zapamćen kao slika i prilika onakvog Holivuda u kakvom baš umemo da uživamo.

Ja: ****

AMERIČKA PREVARA

Uloge: Kristijan Bejl, Bredli Kuper, Ejmi Adams, Dženifer Lorens

Distributer: Tak

Evo konačno i jednog filma koji bi po svemu trebalo da bude i više nego zanimljiv domaćoj publici koja, rekao bih, naročito voli da gleda priče iz ove epohe obrađene u ''Američkoj prevari''. Radi se o sedamdesetim godinama prošlog veka i atmosferi koju znamo iz filmova kao što su ''Boogie Nights'', ''Goodfellas'' i sličnih ostvarenja koja su kod nas uvek jako dobro prolazila. Naročito ovog drugog, iako su mafija i organozovani kriminal u ''Prevari'' u sporednoj ulozi (ali kakvoj sporednoj ulozi, sa De Nirom u genijalnoj epizodi). Nije slučajno ni ovo poređenje sa rediteljem filma ''Goodfellas'', jer Raselov film zaista izgleda kao da je, da upotrebim sjajnu kovanicu na koju sam negde naleteo, autSKORSovan sam Skorseze. Sve, od atmosfere, preko dizajna produkcije, pa do saundtreka, zaista sve neodoljivo podseća na majstora ovog žanra kojeg ovdašnja publika, da ponovim, voli i više nego što on to zaslužuje.

Ali da ne odem predaleko i da ne probudim gnev onih koji se zaklinju u Martina Skorsesea (uostalom, on je sa svojim ''Vukom'' trenutno prisutan ne samo u domaćim bioskopima, već i  kao takmac Raselovom filmu za Oskara), ''Američka prevara'' ne samo da ima sopstvene jake adute, nego dolazi i sa reputacijom filma koji nosi deset nominacija za Oskara i skoro pa jednoumlje filmske kritike da se radi o novom američkom klasiku.

Tema je svakako takva, američka – u već pomenutoj epohi, u sred Nju Džersija, prevarant Irving Rozenfild (Bejl) i njegova zavodljiva partnerka Sidni (Adams), bivaju ucenjeni i primorani da svoj talenat stave u službu federalne službe i vrlo ambicioznog detektiva Dimasa (Kuper) koji uz njihovu iznuđenu asistenciju želi da raskrinka korupciju najvećih mogućih razmera koja se infiltrirala ne samo u gradske strukture, već i u Kongres i Senat. No, nije Rozenfild za džabe poznat kao ''kon artist'', to jest prevarant koji je svoj zanat podigao na nivo umetnosti, pa se tako ceo slučaj koji isprva deluje kao lak i čist posao, polako pretvara u komplikaciju kosmičkih razmera. Naročito za FBI.

No, krenimo od najboljeg u ovom filmu – uvodne scene u kojoj Kristijan Bejl (uvek rad da se i fizički radikalno transformiše), bar 20 kila teži nego što ga znamo, vrlo pedantno i strpljivo pokušava da viškom kose pokrije sve vidljiviju ćelu. Ovaj postupak, u engleskom jeziku poznat i kao 'combover', to jest nešto što su na ovim prostorima kao frizuru proslavili Dragan Džajić ili čak i Šaban Šaulić, odvija se u tišini i pred ogledalom i zaista je spektakularan – debeli Bejl ne samo da vrhunski barata češljem, već i same delove kose lepi lepkom na svoju ćelavu glavu. Tek nakon tog, kasnije sam pročitao, potpuno neplaniranog uvoda, film zaista može i da počne. Ali Rozenfild je u tom trenutku, nema dileme, već zasmejao i kupio publiku i odredio dalji tok ove, iako ne možda preterano originalne, svejedno više nego zanimljive krimi komedije.

Iako je priča filma ''Američka prevara'' čista fikcija (natpis na samom početku nas obaveštava da se ponešto od prikazanog možda i dogodilo, dok onaj na kraju kaže da je sve izmišljeno), likovi deluju više nego stvarno. Drugim rečima, glumci su obavili fantastičan posao, i to ne samo ovi glavni, ne samo ni ovi sporedni, već i oni koji imaju zaista kratke, ali i upečatljive uloge (već pomenuti De Niro i Luis Si Kej, naročito). Bejlova transformacija je na trenutke čak i pomalo jezovita (debljina, hod, stil...), ali u svakom slučaju impresivna, Kuperov neprijatno antipatični, beskrupulozni policajac (sa papilotnama na glavi) je najkompleksniji i najzahtevniji lik u filmu, ali Dženifer Lorens je ta koja zaslužuje posebno poglavlje za svoj doprinos. Dominantna u svakom kadru i agregat najzabavnijih delova filma, njen portret zanosne plavuše ostaje jedan od ključnih kvaliteta filma. ''Pikaso pasivno-agresivnog karatea'', kako je u filmu zove Irving, Dženifer Lorens svojom pojavom čini da se ''Američka prevara'' čita kao ultimativna ''screwball'' komedija ovog vremena.

I naravno, teško je ne primetiti sličnosti sa našom komičnom stvarnošću – lažni proroci, moralisti i (naročito) šeici, bahati i korumpirani političari i policajci - celo platno kao da je ogledalo, samo što u njemu  nema smeha i zabave.

I pored deset nominacija, potpuno je neizvesno kako će ''Američka prevara'' proći u večeri kada Akademija bude dodeljivala nagrade, ako je to uopšte i bitno. Iako film ima nominacije u svim glavnim kategorijama, lako može da se desi da nakon dodele bude i najveći gubitnik sezone, to jest da ostane bez Oskara za režiju, scenario i za najbolji film. Iako šarmantan, duhovit, dopadljiv i vrlo zabavan, ovaj film koji apsolutno garantuje sjajan bioskopski provod, na kraju to možda i zaslužuje. Uostalom, nije nikakva tajna da ću ja navijati za ''Gravitaciju'', a da će mnogi i ''12 Years a Slave'' videti kao mnogo značajnije i ''američkije'' delo. Međutim, ako tako i bude, Raselov film će ostati zapamćen kao slika i prilika onakvog Holivuda u kakvom baš umemo da uživamo.

Ja: ****