Gornji dom ruskog parlamenta Savet federacije odobrio je zahtev predsednika Rusije Vladimira Putina da pošalje vojsku u Ukrajinu. Putin još nije odlučio o slanju vojske.Ukrajinske oružane snage u stanju pune bojeve gotovosti.
Agencija interfaks javlja da ruski predsednik Vladimir Putin još nije odlučio o slanju trupa u Ukrajinu.
Portparol Kremlja kaže da se Rusija nada da neće biti dalje eskalacije dešavanja u Ukrajini.
Ruski predsednik poručio je danas američkom predsedniku Baraku Obami da u slučaju širenja nasilja u Ukrajini Rusija zadržava za sebe pravo da zaštiti svoje interese.
Kako je saopštila pres služba Kremlja, Putin i Obama su u telefonskom razgovoru razmatrali pojedinosti o "različitim aspektima vanredne situacije u Ukrajini", prenela je agencija Itar tas s.
Ruski predsednik naglasio je da u slučaju širenja nasilja u istočnim regionaima Ukrajine i Krima, Rusija zadržava pravo da štiti svoje interese i tamošnje stanovništvo.
Putin je naglasio da postoje stvarne pretnje za život i zdravlje građana Rusije i sunarodnika koji se nalaze na teritoriji Ukrajine.
ćLider ukrajinske radikalne grupe "Desni sektor" Dmitrij Jaroš pozvao vođu čečenskih ekstremista Doku Umarova, koji se nalazi na ruskoj listi najtraženijih zločinaca, da napadne Rusiju.Prema izveštajima ruskih medija, u saopštenju ove desničarske organizacije navedeno je da je veliki broj naoružanih Ukrajinaca podržao Ccečene u borbi protiv ruskih snaga i da je vreme da Umarov podrži Ukrajinu.
U međuvremenu Savet za nacionalnu bezbednost Ukrajine saopštio je da su oružane snage u stanju pune bojeve gotovosti.
Privremeni predsednik Ukrajine Aleksandar Turčinov i novi premijer te zemlje Arsenij Jacenjuk upozorili su Rusiju da bi bilo kakva vojna intervencija u Ukrajini dovela do rata.
Posle tročasovnog sastanka sa šefovima bezbednosnih i vojnih službi, Turčinov je, u televizijskom obraćanju, rekao da nema opravdanja, niti osnove za "rusku agresiju na njegovu zemlju", preneo je Rojters.
Turčinov je kazao da je naložio da se oružane snage stave u stanje borbene gotovosti i da je Ukrajina pojačala bezbednost oko nuklearnih postrojenja i aerodroma, preneo je AFP.
Tokom zajedničkog obraćanja, Jacenjuk je rekao da je, u telefonskom razgovoru sa ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevom, pozvao Rusiju da vrati svoje trupe u bazu na Krimu i pozvao Moskvu na razgovore, kako bi se pronašlo političko rešenje za krizu.
"Vojna intervencija bi značila početak rata i okončanje odnosa između Ukrajine i Rusije u svakom smislu", rekao je Jacenjuk novinarima, izrazivši ubeđenje da Rusija neće izvesti intervenciju.
Prethodno je ukrajinski opozicioni lider i verovatno predsednički kandidat Vitalij Kličko pozvao na "opštu mobilizaciju."
Parlament mora da se obrati i zatraži od komandanta vojske da proglasi mobilizaciju naroda nakon što poćne ruska agresija.
Kako tvrde ukrajinski mediji, Julija Timošenko će u ponedeljak, u Moskvi, o krimskoj krizi razgovarati sa Vladimirom Putinom. Iz Kremlja nema potvrde ove informacije.
Na početku sednice Saveta federacije(gornji dom parlamenta) na kojoj je odlučeno da se odobri raspoređivanje trupa u Ukrajinu bilo je problema sa kvorumom, ali je predsednica tog doma Valentina Matvijenko kazala da senatori imaju pravo da glasaju za druge.
Prva registracija pokazala je prisustvo 85 poslanika, što je bilo dovoljno za kvorum. U direktnom prenosu prikazano je rukovodstvo tog doma, i pojedini senatori koji su istupali, ali nijednom nije prikazana cela sala.
Putin je zatražio danas od Saveta federacije dozvolu da pošalje vojne snage u Ukrajinu do "normalizacije društvenopolitičke situacije" u toj zemlji, saopštio je Kremlj.
Kako je navedeno, Putin je na osnovu Ustava zatražio korišćenje oružanih snaga na teritoriji Ukrajine.
Zahtev je obrazložen vanrednom situacijom u Ukrajini i pretnji ruskim građanima na teritoriji te zemlje, kao i ruskim snagama na ruskim vojnim objektima u Ukrajini na osnovu međunarodnih sporazuma.
I gornji i donji dom ruskog parlamenta prethodno su zatražili od Putina da zaštiti ruske građane u Ukrajini.
Predsednica Saveta federacije Valentina Matvijenko objasnila je da glavni smisao tog poziva "da predsednik u okviru svojih ovlašćenja donese obuhvatne, sve moguće mere, kako bi se osigurala bezbednost života naših građana koji žive u Ukrajini, kako bi se pomoglo našem bratskom ukrajinskom narodu da ostvari stabilizazciju, da se politička kriza koja je izbila došla na civilizovan pravni teren, kako bi sporazum koji su potpisali lideri opozicije i šef države u potpunosti ispunjavao".
Američki predsednik Barak Obama uvredio je ruski narod izjavom da će Rusija skupo platiti za svoju politiku, poručio je potpredsednik gornjeg doma ruskog parlamenta Jurij Vorobjov. Kako je rekao Obama je na taj način "prešao crvenu liniju", prenosi Itar-tas s.Vorobjov smatra da je neophodno opozvati ruskog ambasadora iz SAD.
Ona je ranije danas rekla da ne treba isključiti mogućnost slanja ograničenog kontingenta vojnika u Ukrajinu, ali je dodala da je odluka o tome na Putinu.
Istovremeno u centru Harkova su demonstracije, a kako izveštavaju ruske agencije, proruski demonstranti zauzeli su zgrade lokalne administracije i podižu rusku zastavu, a povređeno je 97 ljudi. Na ulici hiljade ljudi.
Više od 10.000 ljudi demonstrira danas i na ulicama istočnog ukrajinskog grada Donjecka i Simpferpolja, a više hiljade ljudi okupilo se i u Odesi, Mariupolju i još nekoliko ukrajinskih gradova.
Takođe, danas je Kijev saopštio da je 6.000 ruskih vojnika iskrcano na tlo Ukrajine, a pojedini izvori su objavili da su zauzeti vojni aerodromi na istoku Krima.
Zaseda SB UN, sutra vanredna sednica NATO
Nakon zatvoreng dela počela je i otvorena sednica Saveta bezbednosti UN o situaciji u Ukrajini.
Američki ambasador u UN pozvao da se u Ukrajinu hitno pošalju posmatrači svetske ogranizacije i OEBS-a.
Ukrajina je večeras zatražila od SAD i drugih ključnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da joj pomognu u očuvanju teritorijalnog integritet.
"Mi možemo da zaustavimo širenje te agresije", rekao je ambasador Ukrajine u UN Jurij Sergejev novinarima nakon što je govorio na sastanku SB UN iza zatvorenih vrata o krizi u Ukrajini, javio je Rojters.
On je rekao da je ruska vojna agresija narušila sporazum iz 1994. godine o očuvanju teritorijalnog integriteta Ukrajine i pozvao ostale četiri stalne članice SB UN da iskoriste svoj diplomatski uticaj i pomognu njegovoj zemlji.
"Ono što mi radimo jeste da se obraćamo drugim garantima (ukrajinskog suvereniteta) - SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Kini, da ispune svoje garancije", rekao je Sergejev.
Prema njegovim rečima, još postoji mogućnost da svetski lideri razgovaraju s ruskim predsednikom Putinom i spreče dalje pogoršanje situacije.
Ukrajina je takođe zatražila od NATO da razmotri sve moguće načine da joj pomogne u zaštiti svog teritorijalnog integriteta, rekao je ministar spoljnih poslova Ukrajine Sergej Deširitsja.
On je kazao da je razgovarao s predstavnicima SAD i Evropske unije i zatražio pomoć NATO nakon što je ukrajinski premijer ocenio da se radi o ruskoj agresiji, preneo je Rojters.
Nakon ovog poziva u pomoć generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen najavio je za sutra vanredan sastanak Sevenoatlantskog saveta povodom ukrajinske krize.
"Severnoatlantski savet će se sutra sastati nakon zasedanja Komiteta NATO-Ukrajina", saopštio je večeras Rasmusen putem društvene mreže Twitter.
