Ruski poslanici apelovali su danas na SAD i EU da uvedu sankcije za još nekoliko stotina članova parlamenta Rusije, nakon što je zapad sankcionisao neke ruske i ukrajinske zvaničnike.
"Predlažemo američkom predsedniku Baraku Obami i evrobirokratama da na listu sankcionisanih stave sve poslanike državne Dume koji su podržali ovu rezoluciju", navodi se u deklaraciji koju je jednoglasno usvojio donji dom ruskog parlamenta. Rusija - SAD - sankcije.
Eventualne dalje, još oštrije sankcije Evropske unije protiv Rusije zbog Krima i Ukrajine ugrozile bi u Češkoj 40.000 radnih mesta a prema procenama analitičara zemlju bi neminovno vratile u recesiju. "U Rusiji imamo relativno velika ulaganja u vrednosti od oko 2,7 milijarde evra. Imovina preduzeća vredi još osetno više. Negativne posledice na češku industriju ostavila bi nacionalizacija stranih preduzeća (u Rusiji), naravno, ukoliko bi se ispunio najcrnji scenario", kazao je za današnje "Lidove novini" potpredsednik češke Asocijacije izvoznika, Oto Danjek.
Lider partije Pravedna Rusija Sergej Mironov rekao je da je ponosan što je na američkoj listi sankcionisanih.
"Sa ponosom mogu da kažem da sam na američkoj crnoj listi, jer to znači da su oni primetili moj stav o Krimu. Čudno je da će da zamrznu imovinu. Ne postoje nikakvi računi u inostranstvu, neka uvedu koliko god hoće sankcija", rekao je Mironov novinarima.
Malkolm Rifkin, predsedavajući Odbora za obaveštajne poslove i bezbednosna pitanja britanskog Parlamenta, rekao je da su sankcije zapada protiv Rusije "patetične", ističući da evropski lideri moraju da budu oštriji prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
"Sve što je međunarodna zajednica uradila do sada je primena viznih restrikcija i zamrzavanje imovine za 23 osobe. To je patetičan odgovor", rekao je on.
On je dodao da SAD i EU treba da uvedu "veoma robusne finansijske sankcije" protiv Rusije.
SAD i EU juče su uvele sankcije protiv nekoliko ruskih i ukrajinskih zvaničnika.
Američka lista sankcija uključuje ruskog zamenika premijera Dmitrija Rogozina, šefa Gornjeg doma ruskog parlamenta Valentinu Matvijenko, te dva Putinova pomoćnika - Vladislava Surkova i Sergeja Glazjeva.
Lista EU uključuje Aleksandra Vitka, komandanta ruske Crnomorske flote koja je stacionirana na Krimu.
Ruska Duma usvojila je danas Deklaraciju o situaciji na Krimu, u kojoj se izražava podrška narodu Krima u njegovoj težnji za ujedinjenjem sa Rusijom, javio je Itar-Tass.
"Pozdravljajući izražavanje volje naroda Krima na referendumu od 16. marta 2014. godine za uključenje Republike Krim i grada Sevastopolja u sastav Ruske Federacije, Državna duma polazi od toga da će organi državne vlasti koji funkcionišu na teritoriji Krima, podržavati međukonfesionalnu slogu i jezičku raznolikost republike", navedeno je u deklaraciji.
Poslanici su, takođe, pružili uveravanje da će "pomagati socijalno-ekonomski razvoj Krima i dobrobit njegovog stanovništva" u prelaznom periodu.
"Državna duma doprinosiće osiguranju bezbednosti svih lica koja se nalaze na teritoriji Krima, nezavisno od njihovog državljanstva, nacionalnosti, jezičke i verske pripadnosti, i poštovanju njihovih legalnih prava i sloboda", navodi se u dokumentu, usvojenom sa 441 glasom za i jednim uzdržanim.
U skupštinsku proceduru nacrt deklaracije uneli su šefovi sve četiri poslaničke grupe u ruskoj Dumi i predsednik donjeg doma parlamenta Sergej Nariškin.
Na prekjučerašnjem referendumu, koji zvanični Kijev i vodeće zapadne zemlje ne priznaju, 96,77 odsto birača glasalo je za prisajenjenje Rusiji. Skupština Krima usvojila je juče rezoluciju o nezavisnosti i obratila se Rusiji za "prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije" s pravima novog subjekta federacije i statusom republike, a dan posle održavanja referenduma o statusu i gradska skupština Sevastopolja donela je odluku o stupanju u sastav Rusije, kao grada sa federalnim statusom.
