Ukrajina planira da povuče svoje vojne jedinice sa Krima,kao i evakuaciju civilnog stanovništva koje ne bude želelo da ostane na poluostrvu. Zauzeta baza ukrajinske mornarice u Sevasopolju, zarobljen komandant mornarice.
Sekretar Saveta nacionalne bezbednosti Ukrajine Andrej Parubij izjavio da je vladi naloženo da pripremi uslove za dislokaciju ukrajinskih vojnih jedinica "sa okupirane teritorije".
Kako je prenela agencija UNIAN, Savet je naložio vladi da se bez odlaganja obrati UN kako bi teritorija Krima bila proglašena demilitarizovanom zonom.
Prema rečima Parubija, Ukrajina predlaže plan povlačenja kako ruske, tako i ukrajinske vojske sa teritorije Krima.
"Obratili smo se UN kako bi bila primenjena formula koja postoji u svetu i da se Krim proglasi demilitarizovanom zonom. Takva formula postoji danas i ona je najoptimalnija za sprečavanje konflikta na Krimu", rekao je on a prenosi Ukrinform.
Parubij je izrazio nadu da će plan koji predloži Ukrajina prihvatiti i Rusija.
Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov izjavio je, pak, da će ukrajinski milicioneri sa Krima biti povučeni tek posle odgovarajuće odluke SNBU, preneo je UKrinform.
Istovremeno, večeras je istekao rok koji je ukrajinski prelazni predsednik Oleksandr Turčinov postavio za oslobađanje admirala Segija Gajduka i ostalih talaca koje drže proruske snage na Krimu.
On je tokom popodneva ispostavio ultimatum proruskim snagama na Krimu da do večeras oslobode "sve taoce i prestanu sa provokacijama" ili se suoče se "tehničkim i tehnološkim merama".Nije naveo što će se dogoditi ako ultimatum istekne, a "taoci" ne budu oslobođeni.
Krim je odbio današnju posetu predstavnika prelaznih ukrajinskih vlasti tom otcepljenom poluostrvu, izjavio je u Moskvi krimski premijer Sergej Aksionov."Oni nisu dobrodošli na Krimu. Niko im neće dozvoliti da uđu, već će ih vratiti odakle su došli", rekao je Aksionov agenciji Interfaks. Ukrajinski ministar odbrane Igor Tenjuk i potpredsednik vlade Vitalij Jarema najavili su ranije jutros da planiraju posetu Krimu da bi "okončali eskalaciju konflikta" na tom poluostrvu.
Turčinov je taj ultimatum objavio posle hitne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, zahtevajući da oslobode komandanta Sergija Gajduka i "druge taoce", prenela je agencija AFP.
Krimske jedinice za samoodbranu su danas zauzele bazu ukrajinske mornarice u Sevastopolju, luci na Crnom moru i zarobile su komandanta ukrajinske mornarice Sergeja Gajduka.Agencije su izvestile da u akciji nije ispaljen nijedan metak.
Proruske snage su, prema njegovim rečima, traktorom probile kapiju, a njihovo napredovanje su zaustavili "ruski vojnici".
U Sevastopolju je Igor Jeskin, predstavnik ruskih snaga na mestu incidenta u ukrajinskoj bazi, izjavio novinarima da je Gajduk "bio blokiran i nije imao kuda da ode. Isteran je napolje i odveden".
Kako je ranije izjavio Agenciji Frans pres (AFP) portparol ukrajinske mornarice Sergij Bogdanov u napadu je učestvovalo oko 200 ljudi.
"Neki od njih su nosili maske na licu. Nenaoružani su i s naše (ukrajinske) strane nije ispaljen nijedan metak".
Rojters je izvestio da su na ulazu u bazu podignute tri ruske zastave i da ispred kapije, prema navodima očevica, stoje trojica naoružanih ljudi, "moguće ruskih vojnika", kao i nekoliko nenaoružanih pripadnika krimskih jedinica.
tar Tass javlja da je više od deset ukrajinskih vojnika, bez naoružanja i u civilnoj odeći, izašlo iz štaba baze nakon što su objekat zauzele proruske snage.Agencija je ranije prenela da su učesnici demonstracija ispred zgrade ukrajinske mornarice probili ogradu, ušli na teritoriji ovog vojnog objekta i istakli ruske zastave.
U izveštaju je rečeno da pripadnici ukrajinske vojske nisu bili izloženi nasilju i da ruska vojska nije umešana u incident, te da demonstranti pregovaraju sa ukrajinskim vojnicima.
Ukrajina je donela odluku da se povuče iz Zajednice Nezavisnih Država (ZND), koje čine bivše republike Sovjetskog saveza, saopštio je visoki ukrajinski zvaničnik. "Doneta je odluka da se započne proces povlačenja iz ZND", potvrdio je direktor ukrajinskog Nacionalnog saveza za bezbednost i odbranu Andrej Parubij na konferenciji za novinare, prenela je agencija AFP.
Portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Vladislav Seleznjev naveo je ranije danas preko Faceboka da su proruske snage zauzele ulaz u ukrajinsku pomorsku bazu u Novojezerskom, na zapadu Krima, preneo je AFP.
Ruski predsednik Vladimir Putin i krimski lideri potpisali su juče u ruskom parlamentu sporazum kojim se poluostrvo Krim i Sevastopolj, grad sa posebnim statusom, primaju u sastav Ruske Federacije.
Prethodno su građani Krima na referendumu u nedelju ogromnom većinom glasova podržali pripajanje Rusiji. Ukrajina i Zapad smatraju taj referendum nelegitimnim.
Putin je te sporazume predao na verifikaciju Ustavnom sudu, a potom on ide na verifikaciju parlamenata Krima i Rusije.
U međuvremenu, sporazum će se privremeno primenjivati počev od datuma potpisivanja.
SAD poziva na dijalog, Rusija preti promenom stava o Iranu
Bela kuća pozvala je večeras Moskvu na dijalog sa Kijevom u vezi sa ukrajinskim bazama na Krimu koje su zauzele ruske snage i navela da će Rusija biti odgovorna za bilo kakav incident, javlja AFP.
"Nastavak napora ruskih snaga da zaposjednu ukrajinska vojna postrojenja stvara opasnu situaciju. Mi osuđujemo ove akcije. Rusija treba odmah da započne razgovore sa ukrajinskom Vladom da se osigura bezbjednost ukrajinskih vojnika u krimskom regionu Ukrajine", navodi portparol Bijele kuće DŽej Karni.
"Diplomatija ostaje jedino prihvatljivo sredstvo rješavanja ove situacije i mi smo spremni da nametnemo dalje sankcije Rusiju zbog njenog kršenja ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta", naveo je Karni.
Sa druge strane Moskva preti da ukoliko Sjedinjene Američke Države i Evropska unija nastave da vrše pritisak zbog odluke da se prizna Krim, Rusija bi mogla da promeni stav o razvoju nuklearnog programa u Iranu.
Nemačka je obustavila realizaciju vrednog ugovora o isporuci ruskoj vojsci kompletno opremljenog centra za obuku, navodeći da je bilo kakva trgovina oružjem sa Moskvom trenutno "neodbranjiva". Odluku o obustavi ugovora, koji je trebalo da realizuje nemačka grupa "Rajnmetal", saopštio je vicekancelar Zigmar Gabrijel nakon akcije Moskve u vezi sa Krimom, preneo je AFP.
"U ovom trenutku Rusija ne želi da koristi pregovore o nuklearnom programu Irana da bi "podigla ulog", ali bi to mogla da uradi i da na taj način odgovori na akcije SAD i EU, rekao je večeras zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov, a prenosi AP.
Agencija navodi da je to najozbiljnija pretnja Moskve otkako su SAD i EU obelodanile sankcije protiv Rusije, zbog njene odluke da prizuna referendum na Krimu.
Prema rečima Rjabkova, koji je predstavnik Moskve u pregovorima o iranskom nuklernom programu, za Rusiju je ujedinjenje sa Krimom neuporedio značajnije nego ono što se
dešava u pregovorima.
Rusije je u tim pregovorima do sada imala isti stav kao SAD i EU, ali Rjabkov kaže da bi to ubrzo moglo da se promeni.
Ne bismo voleli da to radimo, ali ako nas primoraju, bićemo primorani da odgovorimo merama odmazde. Što se Rusije tiče, istorisjki značaj onoga što se poslednjih dana dešava na
Krimu ne može da se poredi sa značajem pregovora o iranskom nuklearnom programu, kazao je Rjabkov.
Takođe, danas je rusko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo odluku predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja da otkaže posetu Moskvi, nazvavši taj potez "odbijanjem da se čuje istina".
Van Rompej je danas trebalo da se sastane sa ruskim zvaničnicima, među kojima je, prema nekim informacijama, trebalo da bude i ruski predsednik Vladimir Putin, ali je poseta otkazana, prenela je agencija AP.
Rusko Ministarstvo je u saopštenju iznelo tvrdnju da van Rompeju "njegovi sopstveni ljudi nisu dopustili da dođe u Rusiju". Ministarstvo je navelo i da je zvanični Kremlj odmah odgovorio na Rompejev zahtev da poseti Moskvu, ali je ta poseta otkazana u poslednji čas jer Evropa "nije želela da čuje istinu".
Razgovori je trebalo da budu održani uoči dvodnevnog samita lidera Evropske unije (EU) u Briselu u četvrtak i petak, kada će, kako se očekuje, oni ponoviti odbijanje EU da prizna rusku aneksiju Krima.
I Crna Gora podržala sankcije
Šest zemalja van Evropske unije, među kojima su Crna Gora i Albanija, pridružile su se sankcijama EU protiv Rusije, saopšteno je danas iz kabineta Visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
U saopštenju se navodi da su Crna Gora, Albanija, Island i Moldavija u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju usvojile evropske sankcije prema Rusiji, koje uključuju žabranu putovanja i zamrzavanje računa nizu ruskih i krimskih funkcionera.
Norveška i Lihtenštajn, koje nisu članice EU, ali su u sastavu Evropske ekonomske zajednice, takođe su se pridružile sankcijama.
