Svedoci smo klimatskih promena ali i raznih "klimatskih" scenarija – od umerenih do onih krajnje "crnih" po živi svet i čoveka. Metereolog prof. dr Jugoslav Nikolić za MONDO kaže da katastrofe ipak neće biti.
"Sve se svodi na pretpostavke. Postoje različiti scenariji koji se rade zavisno od pretpostavki šta će se učiniti na međunarodnom planu – neki naučnici predviđaju manje akcije , pa samim tim i veće promene klime i obrnuto. Klimatske promene se dešavaju i ide se ka tome da je sve toplije ali se ne može sa sigurnošću reći šta će se dešavati u narednom period, u kom obimu će doći do promena. To zavisi od više činilaca", kaže Nikolić, sa kojim smo razgovarali na skupa u Beogradu povodom Svetskog meteorološkog dana.
Kod nas se, kako kaže ovaj meteorolog, u naredne dve godine progonozira nastavak dosadašnjeg trenda, odnosno toplije zime, topla leta sa sve češćim sušnim periodima, a kada je reč o padavinama količina će se razlikovati – u nekim delovima će biti više padavina u drugim manje.
"Ova prognoza je dobijena na osnovu statistike i dosadašnjeg trenda u period od 1953. do 2013. godine. U tom periodu u celoj zemlji je zabeležen porast temperature, najviše na severu. Rasla je i količina padavina, ali više na zapadu, jugozapadu Srbije", rekao je za MONDO Nikolić.
Klimatske promene su, pak, kaže Nikolić, složeni procesi koji u velikoj meri zavise i od geofizičkih, astronomskih faktora, ali se poslednjih godina posebno ističu antropogeni (čovečiji) uticaji.
Kao glavne zagađivače navodi naftu i naftne derivate. Te emisije su značajne u atmosferi, tako da svakako utiču na ozonski omotač i na stvaranje efkta staklene bašte."
Nikolić ističe da je na globalnom nivou u sprečavanju emisije štetnih gasova akcenat stavljen na stimulaciju i upotrebu obnovljivih izvora energije kao što su sunce, voda i vetar.
Novi sporazum o klimi bi trebalo da bude potpisan 2015. na konferenciji u Parizu, a da stupi na snagu 2020. godine. Krajem prošle godine, tokom dvonedeljnih pregovora, bogate države su pokušale da uvedu ograničenje za emitovanje ugljen-dioksida svim zemljama, dok su one siromašnije smatrale da bogate treba da preuzmu veći teret u tom postupku, uključujući i finansijski, s obzirom da su one odgovorne za zagađenje. Na kraju, učesnici iz 200 zemalja dogovorili su se da se od prvog tromesečja 2015. angažuju na smanjenju emitovanja štetnih gasova koji izazivaju porast prosečne temperature, poplave, podizanje nivoa mora i suše.
"Reč je o energiji koja se troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Neki među obnovljive izvore energije svrstavaju i one izvore za koje se tvrdi da su rezerve tolike da se mogu eksploatisati milionima godina", objasnio je za MONDO Nikolić i dodao da je svakako najveći i neposredan izvor energije Sunce jer je prisutno i kroz hidroenergiju, biološku energiju nastalu fotosintezom,energija biomase,biogasa i uopšte biogoriva).
Nikolić objašanjava da je pre svega važna akcija na međunarodnom planu u kojoj bi mesto zauzele pored Svetske meteorloške organizacije i mnoge nevladine organizacije, ali da je pre svega, potrebno menjati zakonodavne okvire od zemlje do zemlje.
"Na taj način moguće je koliko toliko kontrolisati i upravljati tim klimatskim promenama i procesima, ali i prilagođavati im se", kaže prof. dr Nikolić.
"Mi u RHMZ radimo na što boljem praćenju i kontroli vremena i klime tako što se bavimo analizom i praćenjem stanja atmosfere i voda i pokušavamo da doprinesmo kontroli klime ali i razvoju upotrebe obnovljivih izvora energije", naglasio je Nikolić.
"Imamo dosta savremenih alata za analizu prognoze koji daju jako dobre rezultate , veoma zapažene u svetu. Ti alati su delo naših ljudi. Jedan od njih je numerički model koji je delo našeg stručnjaka Slaviše Janjića koji je dobio za to i prestižnu nagradu, a koji je razvijen u Americi. Zatim, model za merenje količine aersola u atmosferi", ponosno kaže ovaj meteorolog.
Kada je reč o korišćenju obnovljivih izvora energije u našoj zemlji, on kaže da smo mi, ipak, na početku i da su potrebne akcije na širem planu da bi se razvili svi vidovi obnovljive energije.
"Treba da se uključe ne samo ministarstva, već i fakulteti i instituti koji se bave ovom problematikom, kao i nevladine organizacije."
NA MLADIMA SVET OSTAJE
Na današnjem skupu je posebno istaknut značaj i uloga mladih u cilju upravljanja klimom, odnosno procesima u atmosferi.
Kako je istakao direktor RHMZ-a Vladan Kocić citirajući generalnog sekretara Svetske meteorološke organizacije Mišela Žaroa, omladina treba da ima ključnu ulogu u praćenju, razumevanju i pružanju odgovora na klimu, i u sadašnjosti i budućnosti.
"Mladi ljudi koji izaberu karijeru u oblasti meteorologije, hidrologije ili nauke o klimi imaće priliku da igraju sve važniju ulogu i daju ključni doprinos bezbednosti i dobrostanju njihovih zajednica i zemalja", naglasio je Kocić.
Jedan od načina, kako je rečeno na skupu, na koji RHMZ pomaže i uključuje mlade stručnjake u praćenje i istraživanje klimatskih promena, jeste i bliska saradnja sa Fizičkim fakultetom u Beogradu na kom postoji smer meteorologija, kao i dodeljivanje tradicionalnih godišnjih nagrada "Borivoje Dobrilović" najboljim studentima.
"U okviru našeg nacionalnog klimatskog sektora, koji je ujedno i podregionalni centar za klimatske analize Jugoistočne Evrope , su čak polovina zaposlenih mladi ljudi sa idejama i na to smo vrlo ponosni ", kaže Jugović.
