Ona je napomenula da oni nisu tu da brane Nezavisnu državu Hrvatsku (NDH iz drugog svetskog rata).

"Mi smo ovde da zastupamo interese Hrvatske i nije naš posao da branimo NDH niti je to potrebno a baš ni moguće učiniti" , rekla je Crnić Grotić posle završetka usmene raprave pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid od 1991. do 1995. godine.

Ona smatra da je pozivanje na NDH "deo huškačke retorike iz vremena Slobodana Miloševića da bi se demonizovali Hrvati".

Odgovarajući na novinarsko pitanje, Crnić Grotić je navela da je Hrvatska raščicstila sa zabludama iz prošlosti a da je potvrda za to i punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

To bi, kako je navela, trebalo i Srbija da uradi - da raščisti sa zabludama i pridruži se zemljama Evrope.

Govoreći o procesu u kom se presuda očekuje krajem ove ili pocetkom naredne godine, šefica hrvatskog pravnog tima je izrazila uverenje da su oni "srpske argumente o činjenicama i pravu potpuno dezavuisali pred sudom i da neće u tom smislu biti problema da sud odbije protivtužbu".

"Naravno uvek sve ostaje u rukama suda, mislim da smo to učinili uverljivo delom i zahvaljujući njihovom vlastitom članu koji je za to otvorio mogućnost", rekla je ona.

Ona je objasnila današnji argument Hrvatske da je Srbija odustala od ranije tvrdnje da je granatiranje gradova u Krajini bilo nezakonito, podsećajući da je u vreme pisanja protivtužbe još uvek bio u toku proceš hrvatskim generalima u slučaju "Gotovina i drugi", ali da je prasvosnažnom oslobađajućom presudom koncept iz protivtužbe o protivzakonitom granatiranju stavljen van snage.

"Srbija je zapravo ostala bez argumenata, jer ako nemate protizakonito bombardovanje kao delo nezakonite politike, odnosno čina, onda vam malo ostaje za tvrdnju da je počinjen genocid nad Srbima.
Ona je napomenula da hrvatski pravni tim pozvao sud da da šire tumačenje bosnske presude i sagleda da se genocidni plan može izvesti iz šireg konteksta.

"Mi smo ponudili sudu argument da je 1991/1992. postojao obrazac ponašanja iz kojeg se može zaključiti da je postojao jedan sistem 'opkoliti, uništiti i pobiti', na temelju tog obrasca se može izvesti genocidna namera, a na sudu je da to proceni", rekla je Crnić Grotić.

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu danas je okončana jednomesečna usmena rasprava u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid na području Hrvatske od 1991. do 1995. godine.

Nakon završne reči koju je izložio hrvatski pravni tim predsednik MPS Peter Tomka je zaključio raspravu u tom sporu koji je pokrenut pre 15 godina , 1999. podnošenjem hrvatske tužbe, na koju je Srbija odgovorila protivtužbom 10 godina kasnije.

Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine i biće obavezujuća za obe države.