Polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika "Zašto?", porodice, kolege i prijatelji odali su poštu radnicima RTS-a poginulim u bombardovanju 1999. godine.

Vence su položili v.d. direktor RTS-a Nikola Mirkov, predsednik Upravnog odbora RTS- a Milan Nikolić, predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, članovi porodica i kolege poginulih radnika.
Nikolić je, nakon polaganja venaca, rekao da je bombardovanje zgrade RTS-a "strašan zločin".

"Ja bih rekao čak i ratni zločin. Na tom mestu sudarila su se dva ludila, jedno domaće i jedno međunarodno i nastradali su nevini ljudi. Naši zločinci bili su oni koji ove ljude nisu na vreme izvukli ljude iz ove zgrade. Drugi, međunarodni zločinci, odlučili su da mimo svih međunarodnih principa i mimo Saveta bezbednosti, napadnu jednu zemlju, gađajući i civilne ciljeve", istakao je Nikolić.

On je naveo da ostaje da se istraži ko je dao naredbu da se bombarduje jedan medij, i sa druge strane ko nije dao naredbu da se evakuacija izvrši na vreme.

"Nadam se da će Komisija za istraživanje ubistva novinara nastaviti rad i na ovom slučaju i da će se jednog dana doći do toga ko je sve kriv što ovi ljudi nisu evakuisani", rekao je Nikolić.
"Makar ušli u NATO jednog dana, moraju se označiti krivci, i mora se ustanoviti princip da se ne smeju gađati medijski, i uopšte civilni ciljevi", poručio je Nikolić.

Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medića, rekao je da krivci za smrt radnika, koji su bili upozoreni na tačan čas napada, još uvek nisu procesuirani.

"Zašto i kome je bilo potrebno da ovih 16 nevinih ljudi izgubi živote?", upitao je Medić.
"Želimo da saznamo punu istinu i da se odgovorni privedu pravdi", poručio je on.

U bombardovanju su poginuli Jelica Munitlak (28) šminker, Ksenija Banković (28) video mikser, Darko Stiomenovski (26) tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27) i Branislav Jovanović (50) tehničari u masteru, Dragorad Dragojević (27), Dejan Marković (39) i Milan Joksimović (47) radnici obezbeđenja.

Tom prilikom nastradali su i Dragan Tasić (31) električar, Aleksandar Deletić (31) kamerman, Slaviša Stevanović (32) i Ivan Stukalo (34) tehničari, Siniša Medić (32) dizajner programa, Milan Janković (59) precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61) režiser programa i Slobodan Jontić (54) monter.

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.

Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

Povezane vesti

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je, u Beogradu 2002. godine, osuđen na 10 godina zatvora, s obrazloženjem da nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici.

Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.

Vlada Srbije formirala je prošle godine međunarodnu Komisiju za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika RTS u bombardovanju 1999. godine.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

Polaganjem venaca i paljenjem sveća kod tog spomenika noćas u dva sata i šest minuta članovi porodica, kolege i prijatelji odali su poštu stradalima.

Gradska uprava grada Beograda, leta 2013. raspisala je konkurs za izradu idejnog rešenja spomen-obeležja stradalim radnicima RTS.

Pre mesec dana u Košutnjaku je otvoren spomen-park "Da se ne zaboravi", u kome je zasađeno 16 stabala piramidalnog graba, po jedno za svakog nastradalog radnika.

U proleće svake godine, u znak uspomene na poginule radnike RTS, održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom "Igrajmo za 16".

Napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su 24. marta 1999. godine i u njima je tokom 79 dana bombardovanja najmanje 2.500 osoba poginulo, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.