Inflacija je u Srbiji na rekordno niskom nivou od 2,3 odsto godišnje, najnižem otkako se prate maloprodajne cene (2007.). U martu je čak zabeležena deflacija (pad cena) od 0,3 odsto u odnosu na prethodni mesec. Inflacija je tako probila donju granicu cilja i to, generalno, nije dobro za privredu jer predstavlja znak slabe tražnje i umrtvljuje proizvodnju (niko ne želi da proizvodi za zalihe).

S druge strane, to je i nesvakidašnja prilika za NBS da regulište problem prejakog dinara, kažu stručnjaci koji pri Ekonomskom institutu rade bilten Makroekonomske analize i trendovi.

"Cene padaju i već 53 odsto potrošačke korpe predstavljaju cene sa deflacijom. Građane to svakako raduje, ali proizvođače i stručnjake zabrinjava jer je to pokazatelj da se stvari loše odvijaju. A deflaciju smo dobili velikim pojeftinjenjem hrane, pre svegasvežeg povrća, cene usluga miruju dok je kod neprehrambenih proizvoda rast cena nadalje usporen", kaže analitičar Gordana Vukotić-Cotić.

Naime, stručnjaci upozoravaju da kad se smanjuju cene na uštrb zarade, a ne povećanjem produktivnosti, ozbiljno trpe i poslovanje i investicije u razvoj. A bez toga je sumorna budućnost.

Ono što je manje sumorno je da ovakva situacija sa deflacijom, a uz najavljenu fiskalnu konsolidaciju (uštede u budžetskoj potrošnji, veće poreske prihode izmenom poreske politike, porez na državne plate i možda smanjivanje penzija...), omogućava da Narodna banka Srbije kao monetarna vlast počne da rešava drugi veliki problem sprse privrede – prejaku domaću valutu.

Intervencije NBS kojima održava stabilnost kursa dinara prema evru na srednji rok obezbeđuju stabilnost koju žele svi privrednici (jer mogu da planiraju poslove) ali na duže staze privreda takvim fiksiranjem kursa gubi konkurentnost prema svetu jer je dinar jednostavno postao prejak a cene domaćih proizvoda u evrima prevelike.

"Blaga devalvacija, odnosno klizanje dinara u dužem periodu, bi pomogla da izvozne firme mogu da lakše prodaju svoje proizvode a sistem ne bi trepeo jer to sada, izuzetno, ne bi povećalo inflaciju kao ranije", kaže Vladimir Vuičković, urednik MAT-a.

"Preduslov za sve ovo je da investitor i međunarodna javnost imaju poverenje u fiskalnu konsolidaciju. Njihova reakcija je veoma bitna i verovatno zbog toga centralna banka čeka još malo da se vidi da li će fiskalna konsolidacija koja se najavljuje, biti dovoljno ubedljiva da se zadrži poverenje u Srbiju".

Vučković kaže da ukoliko se sada ne iskoristi prilika, postoji bojazan da će, kad-tad, dinar morati da se obori mnogo naglije a takav udar onda predstavalja šok za privredu i ceo finansijski sistem i uništava poverenje u stabilnost koju bi trebalo da pruža NBS.

PRIČA O 150.000 NOVOZAPOSLENIH JE FAMA

U Srbiji se u poslednje dve godine nije zaposlilo 150.000 ljudi u državnom sektoru, to je fama i to veoma opasna, kažu u MAT-u.

Nepotrebnog zapošljavanja je svakako bilo, ali ono se odvija konstantno u dugom vremenskom periodu. Ta famozna cifra od 150.000 "novozaposlenih" je zapravo samo razlika između novog podatka o 750.000 ljudi koji rade u državnoj administraciji i javnim preduzećima, i ranije brojke kojom je baratala zvanična statistika.

"To je istovremo veoma opasna poruka javnosti jer se daje pogrešan signal da je problem reforme javnog sektora lako rešiv – 'samo otpustiti tih 150.000 ljudi'. Stvar je mnogo složenija jer pouzdano znamo da zapravo nedostaje ljudi i u, recimo, Statističkom zavodu ili Poreskoj upravi", kaže Vladimir Vukčević.

"Za pravi broj zaposlenih sačekajmo jesen i najavljeno uspostavljanje sistema platnih razreda. Tada ćemo videti gde su viškovi i gde može da se uštedi a gde bi trebalo da se uloži", kaže Miladin Kovačević, analitičar MAT-a i zamenik direktora Republičkog statističkog zavoda.

(G.M.Š.)