Ukupan gubitak 510 javnih preduzeća u Srbiji u 2013. iznosio je 51 milijardu dinara, što je za 6,7 odsto manje nego prethodne godine, ali je 2,2 puta više od ukupnih gubitaka cele privrede, saopštila je danas Agencija za privredne registre (APR).

 "Javna preduzeća zapošljavala su 98.182 radnika, što je 1.248 više nego prethodne godine, odnosno što je 10 odsto ukupnog broja radniku u privredi", rekla je na konferenciji za novinare registrator u Agenciji za privredne registre Ružica Stamenković.

 Prema njenim rečima, 2013. je bilo registrivano 150 preduzeća u restrukturiranju, a najviše u sektoru prerađivačke industruje, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

 Ta preduzeća su, kako je rekla, zapošljavala 47.789 radnika, nešto manje nego 2012, i imala su gubitke od 48 milijardi dinara, odnosno za petinu manje nego 2012, ali je to dvostruko više od gubitaka cele privrede.

 "Ona su 85,4 odsto poslovanja finansirala iz pozajmljenih izvora, odnosno tuđeg kapitala, a za njihovo redovno poslovanje nedostajalo je 264 milijarde dinara", kazala je Stamenkovićeva. 

 Gubici preduzeća u restrukturiranju iznosili su 411 milijardi dinara.

 Stamenković je na današnjoj konferenciji izjavila da je srpska privreda je u prošloj godini zabeležila gubitak od 23 milijarde dinara,što je četiri puta manje nego u 2012. godini, a najgore rezultate u poslovanju ostvarili su sektori: saobraćaj, skladištenje i prerađivačka industrija.

Ona je rekla da je sektor saobraćaj i skladištenje u protekloj godini ostvario gubitak od 62 milijarde dinara, što je čak 2,7 puta više od gubitka celokupne privrede.

Prerađivačka industrija je, u istom periodu, svoj negativan rezultat uvećala sa tri milijarde dinara u 2012, na 41. milijardu dinara u 2013. godini.

"Razlozi za tako loše poslovanje u ova dva sektora su u tome što oni imaju veliku prezaduženost koju ne mogu da prevaziđu iz redovnog poslovanja kao ni korišćenjem pozajmljenih sredstava", rekla je Stamenković.

 Najveći gubitaši su u sektoru saobraćaja i skladištenja je “Srbijagas“ koji je poslovao sa gubitkom od 50 milijardi dinara, a u oblasti prerađivačke industrije najveći negativni saldo je ostvarila "Železara Smederevo" sa gubitkom od 15 milijardi dinara.

 Negativni saldo su zabeležile i Robne kuće Beograd sa gubitkom od osam milijardi dinara i “Putevi Beograd“ sa četiri milijrade .

 Sa druge strane, pozitivno je poslovalo devet sektora, od kojih je sedam sačuvalo profitabilno poslovanje iz prethodne godine.

 “Najveći pozitivan neto finansijski rezultat ostvarila su privredna društva iz sektora Rudarstva i on je za 30,2 odsto veći u odnosu na prošlogodišnji, a iznosi 52.709 miliona dinara. Na drugom mestu je sektor Informisanje i komunikacije čiji je dobitak u iznosu od 29.150 miliona dinara veći za 86,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, rekla je na konferenciji Stamenković.

Prema visini iskazanog dobitka se izdvajaju i sektor Trgovina na veliko i malo sa 19.628 miliona dinara i sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija sa 17.842 miliona dinara, koji su, inače, prethodne godine poslovali negativno.

Kao i prethodnih godina najbolji poslovni prihod u oblasti rudarstva je ostvarila Naftna industrija Srbije(NIS) sa dobiti od 52 milijarde, a potom Kolubara sa ostvarenim dobitkom od tri milijarde dinara.

 U oblasti informisanja i komunukacija najbolje je poslovalo preduzeće Telekom Srbija sa dobitkom od 15 milijardi dinara.

 Kada je reč o oblasti snabdevanja električnom energijom "Elektrosrbija“ je ostvarila dobitak od četiri milijarde dinara, Kostolac od 3,6 milijardi, a TENT od 3,4 milijarde dinara.

Stamenković je naglasila da je u 2013. godini poslovalo 26.248 privrednih društava bez ijednog zaposlenog, što je blizu trećine ukupnog broja svih privrednih subjekata.

"Ova preduzeća su prošle godine iskazala gubitak od 35 milijardi dinara, koji je za oko 38 odsto manji u odnosu na prethodnu godinu" , navela je ona.

"Preduzeća bez ijednog zaposlenog su najbrojnija u sektorima trgovina na veliko i malo, u prerađivačkoj industriji i u sektoru stručne, naučne, inovativne i tehhničke delatnosti.

Ovim preduzećima pripada i veliki broj društava koja su u stečaju i likvidaciji, blokadi, deo je iz grupe novoosnovanih, deo je privatizovan, ali, kako je rekla predstavnica APR-a, oko 15.000 je onih za koja se pretpostavlja da su osnovana za dodatno obavljanje nekih delatnosti.

 Stamenković je naglasila da je tokom 2013. nakon drugog talasa krize u 2012. godini, u srpskoj privredi došlo do blagog stišavanja ekonomskih tenzija, ali da su i dalje evidentne posledice recesionih kretanja.

 Prema njenim rečima skroman oporavak domaće ekonomije oslikao je godišnji rast BDP od 2,5 odsto.

Najveći doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda, na nivou delatnosti, dali su sektori poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, informisanje i komunikacije i snabdevanje električnom energijom, gasom i parom.

 Nasuprot tome, u određenim sektorima ispoljena su recesiona kretanja, a među njima prednjače građevinarstvo i ostale uslužne delatnosti, koji beleže najveći međugodišnji pad bruto domaćeg proizvoda.

 Nešto manje od dve trećine ukupnog bruto domaćeg proizvoda ostvaruju nerazmenljivi sektori, a od pojedinih delatnosti, najveći upliv na nivou ukupne privredne aktivnosti imaju razmenljivi sektori prerađivačka industrija i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, kao i nerazmenljivi sektori poslovanje nekretninama i Trgovina na veliko i malo...

 Ona je takođe navela da je izvoz u poređenju sa 2012. godinom povećan za čak četvrtinu, i da je to bio ključni generator laganog oživljavanja privrede.

 Stamenković je navela i da su kumulirani gubici srpske privrede u 2013. godini porasli za 13, devet odsto u poređenju sa 2012. godinom, i da iznose 2.857 milijardi dinara.

 (J.S)

.