Razlike između knjiga i serije primetne su još od prve sezone, a pisac je lično rekao da je kreativnom timu mreže HBO dopustio određene slobode sa menjanjem priče, kao i da je samo njima otkrio šta bi na kraju cele priče trebalo sa kojim likom da se desi, za slučaj da on iznenada umre.
Tu kreativnu slobodu HBO koristi šakom i kapom, pa su fanovi često besni zbog sve primetnijih razlika. Likovi koji su živi u knjigama, umiru, i obrnuto, a neki od njih doživljavaju i ozbiljne karakterne promene i odstupaju od puteva kojima ih je usmerio Martin i završavaju na potpuno različitim mestima.
Deca glumci
HBO se još u pripremi prve sezone susreo sa velikim problemima, kada su bili u pitanju likovi dece kojih u priči ima mnogo. Sigurno znate da su likovi u seriji znatno stariji od likova u knjigama, ali za to postoji dobar razlog. Prema pravilima televizije i emitera, u zavisnosti od zemlje, neke od strahota koje doživljavaju likovi moraju da budu prilagođene uzrastu lika koji se igra, ne glumca. Dakle, primera radi, nema veze što je Emilija Klark imala 23 godine kada je snimala scene u kojima je Kal Drogo siluje – to nije smelo da bude prikazano kao silovanje devojčice od 13 godina, koliko ona ima u knjizi. Automatski je Deneris na TV-u morala da bude, u najmanju ruku, starija tinejdžerka.
Kao što je bio slučaj i sa snimanjem serijala filmova o Hariju Poteru, projekat koji podrazumeva dugi niz godina za realizaciju automatski znači da ćemo na malom ekranu videti glumce koji od klinaca postaju adolescenti. Bren Stark, koga igra Ajzak Hempsted-Rajt, u knjigama je sedmogodišnjak, ali je Ajzak na snimanje prve sezone došao sa punih 11 godina. U četvrtoj sezoni, već je bilo očigledno da Hodoru, koliki god bio, teško pada da na leđima, umesto dojučerašnjeg klinca, nosi "klipana" od 15 godina koji je u međuvremenu porastao na 173 centimetra.
Takođe, neki od Brenovih monologa tokom serije jasno pokazuju da mutira. Producenti su već počeli da mnoštvo scena snimaju tako da Bren sedi, nogu pokrivenih ćebetom, da se ne bi videlo koliko je porastao za četiri godine.
Fanovi će početi da "diktiraju" priču
Televizijska mreža ipak mora da zadovolji i "glad" obožavalaca, i tu nastaje dodatni problem. Kao što znaju svi koji su čitali knjige ili gledali prethodne sezone serije, Martinu nije nikakav problem da ubije bilo kog omiljenog (ili omraženog) lika. Četvrta sezona donela je novu muku za HBO – morali su na priču iz "Oluje mačeva" da nadovežu delove iz "Gozbe za vrane". Ali, Martin je pišući četvrtu i petu knjigu odlučio da napravi prilično neobičan presek. Za razliku od prethodnih, u kojima od svakog lika vidimo pomalo, četvrta i peta knjiga prate različite likove tokom manje-više istog vremenskog perioda.
Ukratko, ako vas zanima šta se u četvrtoj knjizi dešava sa Tirionom, Deneris, Džonom Snežnim ili Brenom, odgovor je – apsolutno ništa, oni se pojavljuju tek u petoj.
Ovo predstavlja veliku začkoljicu za HBO, jer je reč o nekim od najpopularnijih TV likova, a strpljenje televizijske publike verovatno ne bi dozvolilo da ih ne vidimo naredne dve godine, koliko bi trebalo da se snime dve sezone serije verne knjigama. Neverovatna popularnost upravo ovih likova stavlja i Martina, i HBO, pred veliku dilemu – kako sada ubiti nekog od ovih likova? Ukoliko pisac, hipotetički, odluči da "ukoka", recimo, Tiriona u nekoj od narednih knjiga, izvesno je da bi veliki deo publike koji ga smatra najvećim carem u seriji bio veoma, veoma razočaran. Do te mere da bi prestao da gleda. Dakle, ili da Martin odstupi od priče koju je eventualno planirao, ili da HBO priču serije odvede u potpuno drugom smeru. Ne bi im bio prvi put, doduše.
Sporo pisanje knjiga
Martin i dalje ćuti o tome kada će šesta knjiga, "Vetrovi zime", izaći. A nedavno je rekao da će serijal možda, umesto sedam, imati osam knjiga! "Igra prestola" objavljena je 1996, "Sudar kraljeva" 1999, "Oluja mačeva" 2000, ali onda su "rupe" počele da bivaju sve veće. Četvrta knjiga "Gozba za vrane" objavljena je tek posle pet godina, a peta "Ples sa zmajevima" čak šest godina posle nje!
Vi izračunajte, Martin ima 65 godina, i kako i sam kaže, "valar morgulis" – svi ljudi moraju da umru.
Ako pisac odluči da razvuče objavljivanje narednih dve ili tri knjige, serija, koja funkcioniše po principu jedne sezone godišnje, neizbežno će ga stići. I prestići. To znači da bi HBO imao pipav zadatak da nastavi priče svih likova po okvirnim smernicama pisca, što bi na duže staze moglo nepopravljivo da zakomplikuje stvari i dovede do toga da na kraju knjiga na Gvozdeni presto sedne jedna, a na kraju serije potpuno druga osoba. Ili jezovuk. Ili zmaj.
Novac
Da, novac. Iako je serija očigledno više nego popularna, samim time i isplativa, snimanje i dalje košta astronomsku sumu. Prva sezona koštala je 60 miliona dolara, piše portal "Cracked", a već u drugoj sezoni ta cifra je uvećana za 15 odsto. Svaki put kad pomislite "što u ovoj epizodi nismo videli zmajeve", probajte da zamislite i koliko košta CGI animacija tri zmaja koji, zapravo, ne rade ništa epohalno u najvećem delu serije osim što se pojave i budu kul.
Bitka kod Crnobujice, klimaks druge sezone, koštala je osam miliona dolara. Autori serije još uvek nisu objavili koliko je koštala epizoda sa bitkom za Crni zamak Noćne straže, ali ako se uzme u obzir činjenica da je snimana sa najvećim "zelenim ekranom" u Evropi, uz prisustvo i neustrašivi angažman CGI džinova i mamuta, cifra je sigurno dovoljna da vam se zavrti u glavi.
A šta će biti ako gledanost opadne? Naravno, svi sad mislimo "kako da opadne, živi nismo do sledeće sezone", ali pogledajte šta se desilo sa serijom "Rim". Epski spektakl, bitke, incest, spletke, božanstvena scenografija. Rekordna gledanost početkom prve sezone, toliko interesovanje da je HBO reprizno puštao epizode po nekoliko puta nedeljno, i odjednom – gledanost pada. Zašto, nikom nije bilo jasno, ali producentima (HBO i BBC) je ovo bio jasan znak da privode kraju nakon druge sezone. U julu 2006, HBO je saopštio da će druga sezona "Rima" biti i poslednja, jer je serija bila "stravično skupa" za snimiti. Samo prva sezona od 12 epizoda koštala je skoro 110 miliona dolara. "Rim" je, nakon dve sezone, zatvoreno istorijsko poglavlje, makar što se tiče TV-a.
Šta ubaciti u međuprostor?
Ako dođe do "sudara" snimanja serije i praznine umesto sledeće knjige, Martin je dao jedan neobičan predlog. Pošto je i sam 2011. na pitanje "kada će sledeća knjiga" odgovorio sa "ko će ga znati", nedavno je u intervjuu "Veniti feru" izjavio sledeće.
"Pošto serija kaska za knjigama zabrinjavajućom brzinom, možda ćemo morati da napravimo jednu 'srednju' seriju, koja bi pomogla da se premosti taj jaz. Ideja je da serija bude polupovezana, jer će biti smeštena u univerzum 'Igre prestola', ali će pratiti potpuno druge likove koji će gledaocima dati veći uvid u Vesteros", rekao je on.
Da li će to biti Martinov serijal "Priče Danka i Jajeta"? Za sada obuhvata tri knjige, od planiranih osam, i radnja je smeštena 90 godina pre radnje prve knjige "Pesme leda i vatre". Prati ser Dankana Visokog i njegovog štitonošu pod nadimkom Jaje, odnosno mladića koji će kasnije postati kralj Egon V Targarjen. Naravno, i ova priča je zanimljiva i naravno, daće nam širi uvid u to kako se nekada živelo u Vesterosu, ali da li će TV publika biti oduševljena što će dobiti dodatnih "hiljadu" likova kojima će uzalud pokušavati da popamti imena, bez da vidi šta se dešava sa onima koje već zna? Odgovor je verovatno "ne".
