Premijer Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i reditelj Emir Kusturica, svečano su presecanjem crvene vrpce otvorili Andrićgrad.

Vučića su ispred kapija Andrićgrada dočekali Kusturica i Dodik, a posluženi su mu hleb i so.

Premijer je na otvaranju rekao da Srbija poštuje sve druge, da samo u miru možemo da se razvijamo i idemo napred, i da nikom ne želimo zlo.

Vučić je rekao da "moramo da napravimo ekonomski jaku Srbiju, zemlju bogatih ljudi, i da će na takvu Srbiju Republika Srpska uvek moći da se osloni i da će narod RS uvek moći da računa na Srbiju u skladu sa zakonom o paralelnim specijanim vezama i Dejtonskim sporazumom, na koji imamo pravo a da nikome ne smetamo".

Premijer je kazao da danas, na najveći srpski praznik, nije ni vreme ni mesto da se govori o malim ljudima ili onima koji bi da pokušaju da nam zatru istoriju ili da nas nateraju da zaboravimo.

"Mi poštujemo sve druge, samo u miru možemo da se razvijamo i da napredujemo - nikom drugom nikakvo zlo ne želimo", poručio je premijer.

On je naveo i da je Vlada Srbije prepoznala značaj Andrićevog instituta i da će zajedno sa Vladom RS nastaviti da učestvuje u finansiranju njegovog rada i ocenio da će taj Institut biti neka vrsta vodilje i kritike svega onoga što radimo.

Imamo takav Institut koji imaju svi veliki narodi i možemo sa njim da se se ponosimo, sastavljen od ljudi od kojih ćemo uvek moći mnogo toga da naučimo, rekao je Vucić.

Premijer Srbije je rekao i da je počastvovan što se nalazi na ovom mestu i istakao da je Andrićev institut stecište umnih srpskih glava, mesto na kojem će se razmenjivati znanje i mesto na kojem ćemo "mnogo toga moći da naučimo svi mi koji smo dobili vaše poverenje, ali i svi oni koji dolaze posle nas".

Vučić je rekao da je danas veliki i suviše veliki dan i veliki srpski praznik da bi sebi dozvolio da izgovori i jednu lošu i ružnu reč o malim ljudima.

To je rekao upitan da prokomentariše pretnje koje su njemu i predsedniku Srbnije upućene sa skupa radikala u centru Beograda.

"Mislite to što kažu da ću da završim kao Đinđić - danas je suviše veliki dan da izgovorim i jednu lošu i ružnu reč o malim ljudima", kazao je premijer i lider SNS.

Milorad Dodik je na svečanosti poručio da će srpski narod u BiH nastaviti da se bori za autonomiju, sa željom da kroz politički proces u budućnosti dođe i do samostalnosti.

"Treba nam mir i mi ga želimo, želimo da budemo deo civilizovane Evrope, ali ne želimo da nam Evropa nameće bosansku državu i jezik. BiH je pokazala sve osim toga da je sposobna da preživi, ali o tome ćemo govoriti u neko drugo vreme", rekao je Dodik.

Srbi, kako je istakao, neće dozvoliti nikome da oskrnavi njihovu istoriju i slobodu, jer pucanj Gavrila Principa u austrougarskog prestolonaslednika nije bio pucanj u Evropu, već pucanj za slobodu, početak emancipacije i konačno oslobađanje od okupatora.

"Slobodarske ideje tog vremena su nas vukle kroz sve ovo vreme. Došli smo u 2014. u kojoj razni međunarodni okupatori pokušavaju da nam nametnu ono što nije uspela Austrougarska...U čemu je razlika, zašto smo živeli ovih sto godina? Mi to ne želimo, hoćemo našu slobodu i hoćemo u njoj da živimo", rekao je Dodik.

Andrićev institut, centralna građevina Andrićgrada, je, prema Dodikovim rečima, upravo mesto sa koga će se proneti ime srpskog naroda i njegove borbe za slobodu, i na kojem će biti predstavljana nacionalna istorija i budućnost srpskog naroda.

"Svaki Srbin koji drži do sebe zna šta se ovde dešava - ovde je pozdrav slobodi i našem jedinstvu. Pozivamo sve da nam se pridruže u očuvanju mira na ovim prostorima i slobodi za sve", poručio je Dodik.

"Videli smo da mnogi žele, ne samo da eliminušu Srbe, već da i unište njihovu istoriju. Iz Sarajeva su isterali Srbe, a onda su počeli da nam otimaju i istoriju. Bilo je logično da tamo odakle smo morali da se iselimo povučemo i svoju istoriju i donesemo je ovde", rekao je Dodik.

Reditelj Emir Kusturica, koji je idejni tvorac projekta Andrićgrad, objasnio je da će taj kompleks biti lekcija kako se čuva identitet i kako se čitav jedan grad pretvara u kulturno dobro.

Kusturica je istakao da u Evropi nema gradova posvećenih nobelovcima, a potreba da Srbi naprave takav grad verovatno leži u tome što, kako je rekao, kolonizatori na ovim prostorima nisu ostavili kulturni trag.

Kako je objasnio, stara srpska reč trg znači grad, a od rušenja Nemanjićke carevine Srbi su izgubili smisao za život na trgovima, što će Andrićgrad promeniti.

Kustirica je zahvalio Vladi RS i predsedniku Dodiku na pomoći koju su pružili ovom projektu, ali i Vladi Srbije i Srpskoj naprednoj stranci na prilozima koji su omogućili da se ovaj kompleks podigne.

On  je kazao da je Gavrilo Princip junak srpskog naroda i jedan od onih koje su u istoriji često pogrošeno doživljavali i stavljali tamo gde mu nije mesto.

"Ja sam se dugo pitao šta bi bilo da je Štraus video da je Gavrilo imao plave oči, da li bi se pesma 'Na lepom plavom Dunavu' zvala 'Na lepim plavim očima'. Večeras, cela planeta može da slavi zaraznu reč – sloboda", kazao je Kusturica otvarajući svečanu akademiju povodom obeležavanja stotinu godina od Prvog svetskog rata.

Akademik Matija Bećković je ocenio da se u Andricgradu "ukrštaju visoka kultura i nepokolobljiva vera".

"Ovo je grad gde su ponovo zbraćeni Mehmed i Makarije, paša i patrijarh srpske crkve, obnovitelj Pećke patrijaršije koja je stavila srpski narod pod jedan krov i taj krov traje do dana današnjeg", kazao je je Bećković.

On je kazao da je to što je car Lazar izabrao carstvo nebesko, umesto carstva zemaljskog, "najdalekosežniji izbor u srpskoj istoriji i subini".

"To se dogodilo pre 625 Vidovdana, koji je srpski praznik od pamtiveka, a taj dan je sve od tada ostao ono što slavimo, a to je da je crkva jedan krov, Vidovdan jedan dan, Kosovo jedno polje, božur jedan jedini cvet", kazoa je Bećković.

Govoreći o obeležavanju 100 godina od početka Prvog svetskog rata, on je kazao da je taj rat "oglasio pucanj maloletnog G.P, čije je ime i prezime, kako je napisao Miloš Crnjanski, sastavljeno od imena jednog arhangela i jednog načela".

U Andrićgradu je obeleženo 100 godina od Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata, a okupio se veliki broj zvanica i državni vrh.

Ispred kapija Andrićgrada okupljena je bila i omladina koja je nosila majice sa likom Gavrila Principana kojima je pisalo "Iz principa iz Srpske".

U Andrićgradu je bio i prvi potpredsednik vlade i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Program je počeo ranije danas osveštanjem Crkve svetog kneza Lazara i srpskih mučenika, a liturgiju je služio Patrijarh srpski Irinej.

Patrijarh je, prošetavši Ulicom Mlade Bosne kroz špalir građana, pripadnika Trećeg pešadijskog puka Oružanih snaga BiH, članova kulturno-umetničkih društava, sveštenstva i monaštva, došao do hrama Svetog cara Lazara i kosovskih mučenika u Andrićgradu.

U hramu Svetog cara Lazara i kosovskih mučenika u Andrićgradu, koji je modifikovana kopija manastira Visoki Dečani, sinoć je postavljen ikonostas, rad višegradskog duboresca Rajka Šinikovića, postavljene su četiri pozlaćene ikone na oltaru, među kojima je i ikona Svetog cara Lazara, te pozlaćeni krst od četiri i po metra.

Grad od kamena - Andrićgrad, čiji je idejni tvorac režiser Emir Kusturica, otvoren je u 16.30 časova, u prisustvu najviših zvaničnika Republike Srpske i Srbije.