U tužilaštvo su radi saslušanja, pored Djurića, privedeni i direktor Aktera Tihomir Trišić i Milan Divljak, vlasnik i ovlašćeno lice firme Staša Milan Divljak, i njima je određeno rešenje o zadržavanju, naveo je Radisavljević u saopštenju.

Oni se sumnjiče da su malverzacijama prilikom prodaje đubriva oštetili pančevačku "Azotaru" za 7,5 miliona evra.

Akciju hapšenja izveli su pripadnici MUP-a u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, u nastavku rasvetljavanja zloupotrebe u 24 sporne privatizacije.

Đurić je u postupcima privatizacije kupio više preduzeća u Srbiji i Republici Srpskoj - između ostalih Veterinarski zavod u Zemunu 2005. godine, izdavačku kuću Nolit, Optiku, trgovinska preduzeća Savremena i Šumadija, Fabriku jestivog ulja u Gradištu, Robnu kuću Boska u Banjaluci...

Pritvoren je sredinom januara ove godine pod sumnjom da je od 2006. do 2010. godine zloupotrebom položaja odgovornog lica omogućio konzorcijumu "Zekstra-Bankop" pribavljanje imovinske koristi veće od 200 miliona dinara.

Iz pritvora je pušten 23. januara jer je Specijalnom sudu dostavljen dokaz da je položio jemstvo od dva miliona evra.

Slučaj je bio u žiži javnosti između ostalog i zato što je tadašnji ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije i predsednik Izvršnog odbora SPS Branko Ružić izjavio da veruje u Djurićevu nevinost, nakon čega je usledila reakcija Aleksandra Vučića, tada prvog potpredsednika vlade, koji mu je poručio da, ako mu se ne sviđa kako radi država, može da izađe iz Vlade.

Na brojne medijske špekulacije koje su se potom pojavile Ružić je reagovao komentarom da on "ne sedi na dve stolice".

Sportskoj javnosti Đurić je poznat kao predsednik Fudbalskog kluba Partizan. Na čelnom mestu tog Kluba nalazi se od jula 2008. Iako se februara ove godine pojavila informacija da je podneo ostavku na to mesto, čini se da tu funkciju i nadalje obavlja.

Đurić je diplomirani ekonomista. Rođen je u Derventi 1954. a od detinjstva živi u Zemunu.
Oženjen je, ima dva sina, koji kako se navodi rade zajedno s njim u kompaniji.

Samostalan posao pokrenuo je dok je studirao, i to u Staroj Pazovi, kada je, po navodima medija, u garaži otvorio zanatsku radnju s dva zaposlena.

Najpre je proizvodio industrijsku plastiku, a potom osamdesetih započinje proizvodnju konfekcije.

Zekstra, koja je zastupnik poznatih italijanskih firmi Dizel i Maks Mara, 2003. dobila je međunarodnu nagradu za kvalitet i dizajn u Ženevi.

Novembra prošle godine završen je pretkrivični postupak u slucaju privatizacije Veterinarskog zavoda Zemun.


U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, koji je dostavljen MUP Srbije i koji je bio polazna osnova za pretkrivični postupak, navedeno je da konzorcijum Zekstra - Bankom, koji je kupioVeterinarski zavod, nije faktički ni postojao kada se prijavio na tenderu.

Konzorcijum Zeksta-Bankom, na čijem čelu je bio Đurić, kupio je zavod za 9,1 milion evra.
Zavod je osnovan 1938. godine, a prodat je u trećem pokušaju, nakon što je zamenjen kompletan Upravni odbor te firme.

Prva prodaja nije uspela, pa je Agencija za privatizaciju promenila uslove, insistirajući da firma koja je zainteresovana za kupovinu mora da se bavi proizvodnjom hrane odnosno trgovinom hrane za životinje ili proizvodnjom farmaceutskih proizvoda i njihovom trgovinom najmanje godinu dana.

Vlada Srbije je decembra 2004. godine, na predlog Ministarstva privrede, uvela privremene mere u Zavodu zbog opstrukcije privatizacije.

Prema navodima medija, neplaćeni porez Zekstre iznosi više od 3,3 miliona evra.
Zekstra Grupa zapošljava oko 3.000 radnika.

Slučaj privatizacije Veterinarskog zavoda Zemun nalazio se na spisku 24 sporne privatizacije čije je preispitivanje tražila Evropska komisija aprila 2012.