Komesarka za vanredne situacije i humanitarnu pomoć EU Kristalina Georgieva dala je večeras konačne podatke za današnju Donatorsku konferenciju za pomoć Srbiji i BiH za saniranje posledica poplava. Cifra (ne)očekivano visoka.
Na kraju konferencije komesarka za vanredne situacije i humanitarnu pomoć EU Kristalina Georgieva je rekla da je na današnjoj veoma posečenoj Donatorskoj konferenciji sakupljeno ukupno milijardu i 846 miliona evra.
Ona je navela da je za Srbiju od toga obećana pomoć od 995, 2 miliona evra i da je više od 80 zemalja i međunarodnih organizacija obećalo sredstva.
"Nije loše za jedno popodne", rekla je Georgieva.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je precizirao da su od te sume nešto donacije država, nešto povoljni krediti, a nešto preusmeren novac iz različitih fondova.
Prema njegovim rečima, u tu sumu se ne računa oko 50 miliona evra iz Fonda solidarnosti Evropske unije (EU), koje Srbija očekuje posle podnošenja aplikacije u avgustu.
"Zaista sam ponosan zbog onoga što je danas bilo u Briselu i što se pokazalo da su države,za koje govore da ne sarađuju, na najbolji način pokazale koliko je ta saradnja dobra", rekao je Nikolić.
Nikolić je ocenio da su predstavnici država, banaka i institucija dobro obavešteni o razmerama katastrofe i uvideli su da države "nisu varale".
U Briselu je danas održana međunarodna donatorska konferencija za prikupljanje pomoći za Srbiju i BiH pogođene poplavama. Cilj konferencije koja se održava pod geslom "Obnoviti zajedno" je i pospešenje regionalne saradnje radi sprečavanja i otklanjanje posledica prirodnih katastrofa.
U vreme katastrofalnih poplava, naš region je pokazao visok nivo solidarnosti i saradnje, ocenio je danas u Briselu ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, koji smatra da su države na taj način dokazale da pripadaju sistemu vrednosti Evropske unije (EU). Evropski sistemi civilne zaštite i Fonda solidarnosti imali su ključnu ulogu u pružanju pomoći Srbiji i Bosni i Hercegovini, ocenio je Dačić na Donatorskoj konferenciji, koju je Evropska komisija organizovala za pomoć dvema zemljama. On je zahvalio EU, Ujedinjenim nacijama, mnogobrojnim međunarodnim organizacijama i državama širom sveta na solidarnosti, podršci, pruženoj i obećanoj pomoći i zaključio da Srbija to nikada neće zaboraviti.
Konferenciju je otvorio evropski komesar za proširenje Štefan File koji je istakao da odgovornost za obnovu od poplava počiva pre svega na Srbiji i Bosni i Hercegovini, koje treba da se uključe u regionalne i evropske programe odbrane od prirodnih nepogoda.
"Prevencija je jeftinija od sanacije posle nesreće. Uvek se isplate investicije u prevenciju", rekao je File na otvaranju Donatorske konferencije za obnovu Srbije i BiH posle majskih poplava.
Evropska unija će izdvojiti ukupno 195 miliona evra za sanaciju šteta od poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini, izjavio je File.
Evropski komesar kaže da se radi isključivo o novcu od institucija EU i da u tu cifru ne ulaze donacije pojedinačnih članica.
"Od ukupno 195 miliona evra, 85 miliona biće izdvojeno za BiH, 80 miliona za Srbiji, a 30 miliona će se ticati regionalnih mera za namirivanje štete", rekao je File i dodao da je EK zatražila od zemalja članica dodatnih 123 miliona evra za dalju obnovu i prevenciju poplava.
File je rekao da će donatori obezbediti deo sredstava za obnovu, ali da je na državama koje su pogođene poplavama odgovornost da ta sredstva što bolje primene i najavio da će za šest meseci biti održana konferencija na kojoj će se oceniti kako su sredstva iskorišćena.
"Naša posvećenost vama će biti trajna, a za šest meseci ćemo organizovati sledeću konferenciju kako bismo videli šta je urađeno od onoga što je prikupljeno danas. Za EK je velika čast sto organizuje konferenciju, ali je odgovornost za primenu sredstava na koricnicima", rekao je File.
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže da navedene milijarde evra pomoći treba uzeti s malom rezervom. "Još uvek ne znamo koliko je novca namenjeno Srbiji, a koliko BiH", upozorila je Joksimović i objasnila da samo manji deo pomenute sume predstavlja svež novac. "Moramo da razdvojimo direktne donacije od kredita i da vidimo uslove pod kojiima ćemo te kredite dobiti", rekla je ona. Joksimović je ukazala i da je jedan deo novca koji je danas obećan ranije već bio odobren Srbiji za neke druge namene, a da je na današnjoj konferenciji preusmeren na otklanjanje posledica poplave. Ona je istakla da EU, kroz pretpristupne fondove, Fond solidarnosti i bilateralnu pomoć ostaje najveći donator Srbiji za otklanjanje posledica majskih poplava.
On je upozorio da se zbog globalnog otopljavanja prirodne nepogode mogu očekivati i u budućnosti i da bi zbog toga na regionalnom nivou trebalo napraviti sistem zašite.
"Srbija i BiH bi trebalo da se uključe u evropski sistem civilne zaštite kako bi se usovjila najbolja praksa, harmonizovale procedure sa drzavama članicama EU i na taj način razvile kapacitete za sopstvene mehanizme zaštite", rekao je File.
Predsednik Nikolić je preneo okupljenima na konferenciji da, po proceni koju je Vlada Srbije sačinila u saradnji sa Evropskom unijom (EU) i Ujedinjenim nacijama (UN), šteta izazvane poplavama u Srbiji iznosi 1,5 milijardi evra.
Nikolić je u govoru na donatorskoj konferenciji rekao da će se Srbija sa posledicama poplava boriti godinama, a da je sasvim izvesno da će tada nastala katastrofa izazvati privrednu recesiju.
Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je danas da će obnova BiH i Srbije posle katastrofalnih majskih poplava biti moguća samo ako se bude radilo zajedno i zahvalio na solidarnosti i podršci.
"Prirodna katastrofa koja nas je zadesila nije poznavala granice, ali ni odgovori vlada nisu poznavali granice. Bilo je saradnje i solidarnosti tokom poplava, a ona se nastavila i kad se voda povukla", rekao je Izetbegović na Donatorskoj konferenciji u Briselu.
On je naveo da su prethodnih godina uloženi veliki napori kako bi odnosi u regionu bili poboljšani i ocenio da je trenutno saradnja na Zapadnom Balkanu na nivou kakav do sad nije viđen.
"Poplave koje su nas pogodile pokazuju da u budućnosti moramo da radimo ruku pod ruku", rekao je Izetbegović.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodeliće Srbiji finansijsku pomoć u visini do 300 miliona evra za otklanjanje posledica katastrofalnih poplava koje su u maju pogodile zemlju, saopšteno je danas na donatorskoj konferenciji u Briselu. .
On je naveo da su ukupne ekonomske posledice poplava u BiH procenjene na 2,1 mijardi evra, što je, kako je naveo, 15 odsto ukupnog BDP u BiH, dodajući da su najviše pogođeni privatni sektor, poljoprivreda, transport.
Evropska komesarka za humanitarnu pomoć i vanredne situacije Kristlina Georgieva izjavila je danas da Srbija i Bosna i Hercegovina nisu same u suočavanju sa posledicama majskih poplava i da je EU spremna da pomogne.
"Videla sam svojim očima posledice poplava", rekla je Georgijeva na otvaranju donatorske konferencije u Briselu i podsetila da je EU preko svoje službe za hitne reakcije odmah reagovala.
Ona je rekla da su spasilačke ekipe "učinile čuda" i da mnogi nisu spavali po 48 sati.
"U BiH smo zatrpali preko sto metara duboku rupu, a u Srbiji smo spasli ključno energetsko postrojenje", ukazala je komesarka.
"Možemo da poručimo: niste sami", poručila je Georgijeva učesnicima konferencije na srpskom jeziku.
Ona je upozorila da se zbog globalnog otopljavanja mogu očekivati nove nepogode i da se na to treba pripremiti.
"Evropa je u poslednjih 13 godina imala poplava koliko za prethodnih 200", ukazala je komesarka, uz uverenje da se evropske zemlje zajedno mogu uspešno suprotstaviti svakoj situaciji.
Administratorka Programa UN za razvoj Helen Klark izjavila je na konferencijida se tokom posete Srbiji uverila u teške posledice majskih poplava istakavši da Srbiji i Bosni i Hercegovini treba pomoći kako bi pre zime zbrinuli građane koji su ostali bez krova nad glavom.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun poslao je poruku solidarnosti i izrazio nadu da će donatorska konferencija pomoći građanima Srbije i Bosne i Hercegovine da otklone posledice poplava, rekla je Klark, prema saopštenju UNDP.
Klark je navela da su UN zadovoljne saradnjom sa Evropskom unijom i drugima koji su Srbiji i BiH uputili urgentnu pomoć tokom poplava.
Naš posao se sada okreće ka uklanjanju posledica poplava, rekla je ona i navela da su UN sarađivale sa vlastima Srbije i BiH, kao i Evropskom unijom i Svetskom bankom u izradi izveštaja o tome šta je najvažnije da se uradi u postkriznom periodu.
Prema njenim rečima, taj izveštaj daje bolnu sliku šta sve treba da bude urađeno kako bi se obnovila infrastruktura i proizvodnja, kao i obnovi sistema za prevenciju novih katastrofa.
Moja ključna poruka danas je da je potreban međunarodni odgovor kako bi se izašlo u susret potrebama Srbije i Bosne i Hercegovine, rekla je Klark.
Premijer Slovenije Alenka Bratušek zahvalila je učesnicima donatorske konferencije, ističući da su poplave pokrenule i brojna minska polja, što danas predstavlja opasnost za građane zemalja pogođenih poplavama.
Bratušekova je napomenula da se reke tokom poplava nisu samo izlile iz svojih korita, nego i prelaze granice, zbog čega to nisu samo problemi jedne zemlje.
Ona je pozvala da se osigura transparentnost doniranih sredstava, te zahvalila Evropskoj komisiji što će u tom pogledu preuzeti ulogu.
Infrastrukturu oštećenu u majskim poplavama treba ne samo obnoviti, nego izgraditi kvalitetnije tako da izdrže buduće nepogode,ukazao je na današnjoj donatorskoj konferenciji u Briselu francuski šef diplomatije Loren Fabijus.
On je upozorio da je važno da se infrastrukturni objekti kao što su putevi, mostovi i nasipi ne samo poprave, nego da ih treba ponovo izgraditi tako da mogu da izdrže buduće nepogode.
Fabijus je podsetio da se Francuska među prvima uključila u slanje pomoći Srbiji, kao i da je predsednik Fransoa Oland nakon susreta sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem odlučio da se uključi u organizaciju donatorske konferencije.
Francuska je, kako je naveo, spremna da ponudi dva miliona evra, te naglasio da je neophodno obratiti pažnju na pitanje energetske efikasnosti tokom obnove stambenih objekata.
Sažetak procene potreba za oporavkom i sanacijama nakon razarajućih poplava, koje su zahvatile velike delove BiH od 14. do 19. maja ove godine, pokazuje da ukupne ekonomske posljedice ove katastrofe iznose 3,98 milijardi KM.
Prema glavnim nalazima sažetka za Federaciju BiH, ukupne posledice, odnosno štete i gubici iznose 2,03 milijardi KM, za Republiku Srpsku 1,89 milijardi KM, a za Brčko distrikt 57,89 miliona KM.
Direktna šteta nastala usled katastrofalnih poplava koje su nedavno zadesile Srbiju iznosi 810,1 miliona evra, dok gubici iznose 661,9 miliona evra, navodi se u zvaničnom izveštaju o proceni štete od poplava koji je usvojila Vlada Srbije.
Delegacija Srbije i BiH pre početka donatorskog skupa sastale su se sa predsednikom EK Žoze Manuelom Barozom i komesarom za proširenje Štefanom Fileom, a ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović predala je evropskom komesaru za regionalni razvoj Johanesu Hanu nacrt zahteva za dodelu bespovratne pomoći za otklanjanje šteta od poplava.
Joksimović je rekla da Srbija može računati na 40 do 50 miliona evra podrške iz Fonda solidarnosti Evropske unije.
Direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenih područja Marko Blagojević očekuje da nakon Donatorske konferencije u Briselu bude poznato na koliko novca za obnovu štete od poplava Srbija može da računa.
"Pre svega mislimo na bespovratna sredstva koje će nam države, organizacije i međunarodne institucije staviti na raspolaganje, jer ne smemo sebi da dozvolimo nova zaduživanja", rekao je Blagojević za Tanjug, uoči samog početka konferencije.
On je objasnio da će biti zatraženi i zajmovi, ali pre svega oni sa povoljnim uslovima otplate.
Blagojević je rekao da će sredstva prikupljena na ovaj način moći da pokriju samo jedan deo ukupne štete, koja je procenjena na više od milijardu i po evra i da se zbog toga mora voditi računa da nijedan dinar prikupljene pomoći ne ode tamo gde to nije apsolutno neophodno.
Predsednik Nikolić se sastao se sa predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i predsedavajućim Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem u uoči početka donatorske konferencije.
U kabinetu predsednika Srbije potvrđeno je Srni da su se Nikolić i Izetbegović zajedno sastali sa Barozom.
"Hvala Barozu za sve što je učinio za Srbiju i BiH i što je na pravi način shvatio suštinsku potrebu da ceo Balkan bude u EU", naveo je Nikolić u poruci na društvenoj mreži Twitter koja je objavljena na zvaničnom sajtu predsednika Srbije.
