Predsednik Srbije zahvalio se danas učesnicima Donatorske konferencije na solidarnosti i podršci Srbiji i BiH i istakao da je ponosan predsednik Srbije, zemlje čija je ispravna i čvrsta pozicija u Briselu okupila prijatelje.
Nikolić je učesnike konferencije obavestio da je Vlada Srbije nakon temeljnih procena i u saradnji sa EU i UN sačinila je Izveštaj i procenu štete u pogledu poplava i da ona iznosi 1,5 milijardu evra.
"Posebno su pogođeni stambeni sektor, zdravstvo, obrazovanje, poljoprivreda, sistem za odbranu od poplava, rudarstvo i energetika, proizvodnja i trgovina, vodosnabdevanje, otpadne vode i otpad, životna sredina, saobraćaj i komunikacije. Sa neposrednim posledicama poplava nosićemo se godinama, a sasvim je izvesno da će ova prirodna katastrofa izazvati recesiju u srpskoj ekonomiji", upozorio je Nikolić.
To znači da će, prema procenama, u 2014. godini srpska ekonomija zabeležiti pad od 0,4 odsto umesto rasta od 0,5 odsto kao što se predviđalo prethodnim projekcijama, ukazao je on.
Navodeći da Srbija ne može da nadokandi svu štetu donacijama i pomoći i da će možda tri četvrtine morati sama da podnese, Nikolić je rekao: "Ne želim vam nikad ovo, ali znajte da Srbija ume da se oduži za prijateljstvo. Srbija neće da moli ni za kakvu pomoć, neće da insistira na tome da li ima na nešto pravo ili ne. Ovo je vreme za solidarnost, a ne za molbu", rekao je predsednik Srbije.
On se najiskrenije zahvalio Francuskom predsedniku Fransoa Olandu koji se, kako je podvukao, bez premišljanja prihvatio da ta zemlja bude pokrovitelj ovog skupa solidarnosti i dobrote.
Kako je rekao, Srbija će zapamtiti reči Fransoa Olanda kojima se obratio srpskom predsedniku za vreme majske posete Francuskoj.
"Vaše prisustvo u Francuskoj je prilika da se čuje apel koji ste izneli - apel za pomoć Srbiji i Bosni i Hercegovini. Možemo vrlo brzo da se odlučimo o sazivanju donatorske konferencije. U trenutku kada ima toliko unesrećenih u Srbiji moramo pokazati koliko smo odgovorni i solidarni."
Zato smo ovde, rekao je danas Nikolić, dodavši da zato "od danas Srbi i ostali građani Srbije mogu mirno da kažu da u celom svetu imaju prijatelje i da je to divan osećaj".
"Mnogo lepši nego kada prijatelje brojite prstima na jednoj ruci", dodao je Nikolić citirajući Nobelovca Ivu Andrića: "Kod ljudi koji nam postanu bliski mi sve pojedinosti prvog dodira s njima obično zaboravljamo; izgleda nam kao da smo ih vazda znali i kao da su oduvek s nama bili".
"Dragi prijatelji, od danas ste nam svi vi još bliskiji", poručio je Nikolić. Predsednik Srbije se zahvalio generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu jer je pokazao razumevanje i podršku za ideju o održavanju donatorske konferencije, EU i posebno Sloveniji na organizaciji i današnjem gostoprimstvu, kao i francuskom predsedniku koji se odmah bez predomišljanja prihvatio da njegova zemlja bude pokrovitelj skupa solidarnosti i dobrote.
"Veoma cenim i posvećenost i angažman zvaničnika EU, posebno Komesara EU za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i vanredne situacije Kristaline Georgijeve koja je odmah posetila Srbiju...obišla poplavljena područja i predala neophodnu opremu za urgentno otklanjanje posledica poplava" naveo je Nikolić ističući i podršku Komesara EU za regionalni razvoj Johanesa Hana. Posebno je istakao i efikasno reagovanje UN i agencija UNDP, koje su dale ključni doprinos u utvrđivanju štete, odao priznanje Crvenom krstu Srbije, njihovoj saradnji sa Crvenim krstom drugih država i svim humanitarnim organizacijama u Srbiji.
Nikolić je takođe podsetio da je Srbija primila pomoć od 14 zemalja - Nemačke, Slovenije, Bugarske, Austrije, Češke, Francuske, Danske, Rumunije, Rusije, Belorusije, Mađarske, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore (bilateralno).
"Humanitarnu pomoć u hrani, vodi i opremi, uputili su Evropska komisija, OEBS, UN, Svetski program za hranu, kao i Azerbejdžan, Belorusija, Velika Britanija, Izrael, Japan, Rumunija, Rusija, SAD, Ujedinjeni Arapski Emirati, Turkmenistan i brojni privatni donatori", naveo je Nikolić i podsetio šta su sve za vreme samih poplava i posle njih učinili razni međunarodni timovi.
"Osim mera za hitnu pomoć, očekujemo da će EU pružiti podršku i kroz Fond solidarnosti EU, pri čemu će Srbiju tretirati kao zemlju članicu. Cenimo što je EU pokazala razumevanje da se podrška Srbiji ostvari i kroz fondove pretpristupne pomoći i to iz preostalih sredstava iz prethodnih budžetskih godina, koji iz raznih razloga nisu potrošeni, te se mogu brzo angažovati. Očekujemo finalizaciju odluke o realizaciji i ovih sredstava", rekao je Nikolić.
Ističući da ova donatorska konferencija predstavlja nadu svakom čoveku u Srbiji da postoji budućnost u kojoj će obnoviti svoje živote i perspektivu svojoj deci, Nikolić kaže:
"Delimo istu planetu. Danas je stradala Srbija, sutra ko zna gde i koja zemlja. Priroda je, ipak, nepredvidiva. U svakom zlu ima i nečeg dobrog. Svet ujedinjen u želji da pomogne samo je jedno od njih. Iz ove katastrofe stiže i pouka celom svetu: nužno je da svi zajedno koordiniramo aktivnosti na planu ublažavanja posledica vremenskih nepogoda. Ako se ne preduzmu mere koje će ograničiti porast globalne temperature, postoji realna opasnost da će ekstremne vremenske neprilike prouzrokovane klimatskim promenama, u budućnosti biti još intenzivnije", upozori je Nikolić.
On je dodao da je Srbija suštinski zainteresovana za realizaciju ciljeva održivog razvoja u čijem formulisanju aktivno učestvuje, kao i za postizanje rešenja i konsenzusa o klimatskim promenama.
Kako je rekao, Srbiji je potrebna pomoć u saniranju štete i u stvaranju uslova da mogu da se primene preventivne mere zaštite od poplava.
"Srbija će raditi na unapređenju civilne zaštite i osposobljavanju ljudstva i konstantnom unapređenju predviđenih mera koje se preuzimaju kada nastupi opasnost od proboja nasipa ili nailaska vodenih bujica. Istovremeno je neophodna pomoć u nabavci opreme za saniranje posledica, kao što su pumpe, agregati, oprema za sušenje, šatori, poljski kreveti itd", rekao je predsednik Srbije.
